. To je osećaj tvoje prisutnosti i znanja da me čekaš uvek raširenih ruku s ljubavlju. Svaki bezbrižan trenutak Hodim u nehode, u bespuće neputem, i brodi da se ne prebrode. Momčilo Nastasijević Poljska, 3. decembar 2008. Sve je počelo

uzdajući se, molim nezlobivo Tvoje čovekoljublje da se utvrdi um moj nepokolebim iskušenjima demonskim. No daj mi da hodim putem pravde Tvoje i da priležno poslušam božastvene zapovesti Tvoje. Jer Ti si Onaj koji uči čoveka razumu i koji vodiš

stići, a žurim se. Kako li se samo sve brzo zaboravi. Ovo sada i nije sada, Ovo je samo senka zaboravljenih vremena. Brzo hodim , a nigde kraja. Gde li su ostali ključevi moga života? Živeti ovde i nije strašno, samo je strašno ne živeti tamo.

moj mrak u bil dan i u svitlos obrati A same čin te sud ter ćete moć reći Da mi se težak trud navali vrh pleći, Gdje kako slijep hodim po gori zelenoj Ter trudan provodim čemeran život moj, Vaj gdje se sam skitam be združbe hodeći I milos tuj pitam sve boge

... još jednom i po ko zna koji put odlučim da se okanem politike. hodim i brodim, kako-tako kadar stići i uteći, i na ovom strašnom mjestu postojati i postajati.

mali mudru i biblioteka... puno pozdrava iz novog sada.. hodim ... i do zime dane brojim.

plakati i u molitvi se ispovedati Bogu govoreći: Teško meni, jer još ima u meni telesnog mudrovanja, i ja još po telu hodim Posle tolikog duhovnog vežbanja mnome ovlađuje gnev. Gospode, smiluj se na mene, da ne bih propao; jer ako me Ti ne

sagreši u jednome, kriv je za sve (Jak. 2, 10). Verujem, Gospode, da će mi velika dobrota Tvoja pomoći, te ću se naučiti da hodim putem svetih ugodnika Tvojih, sežući se za onim što je napred, a zaboravljajući ono što je ostrag. Jer pomagani

dati ono što oko ne vide, uho ne ču, i u srcu čoveku ne dođe, a što si ugotovio onima koji Te ljube. A pošto me udostojavaš da hodim putem tvojim, molim Te: Ti sam budi dobar put i meni i svima ljubiteljima čistote. Gospode, Ti znaš da od svoga rođenja pa

druge od predatorskih crno-svetskih napasnika. Pozdrav Svima u Srbiji Evo Vam za kraj ova samospoznajna pesmica: Hodim Ovim svetom od ljubavi tkanom, dok se s patnjom ne suocih, ta mi radost bese stranom. Sad znam da balzenstvo jesam,

. Dva dana slušam na Saboru, pa onda tražim drugo šta da vidim. Divnih je tu bilo lepotica; sokaci od njih kipte. Kud god hodim , svud na lepše nailazim. Nedaleko od mene, pred palatom grofa Vicaje, šeću se tri ženske elegantno obučene. Na jednoj

obrasce... hodim , dok lebdi tvoja sena iznad mutne vode. Moje misli sad utehu traže, preko mora i planina, daleko od tvojih očiju. Ne

se i sam razum. Umorna sam, prokleta, razbijena na milion komadica... Kao da neka tudja ruka crta trag ispred mene kojim hodim . Kao da sve cesce i cesce priteze tu meku povrsinu praveci rupe u koje padam. Granje krajputasko grebe kozu, sisa krv

. Kada je umro Marko, ljubav mog života, moje sunce i nebo, moja zvezda i mesec, vazduh koji dišem, zemlja kojom hodim , moje sve, imala sam dvadeset i tri godine. Imao je rak pluća protiv koga smo se nas dvoje borili hrabro dugih pet godina,

obeležena mojim koracima i dilemama. Suzama u samoći kao i osmesima u društvu. Kad god imam želju da se šetam, njome prvo hodim .