. Znatno su uvećani fondovi fakultetske biblioteke i dr. Nove razvojne mogućnosti stvorene su u jesen 1989. godine kada je Pravni fakultet dobio svoju zgradu. Otpočinjanjem rada u tom arhitektonski prepoznatljivom i savremeno opremljenom objektu, otvorena je nova epoha u razvoju naše visokoškolske ustanove . Holec formira 19. januara 1878. godine privremenu poljsku vojnu bolnicu, koja će ostati sve do druge polovine 1879. god. kada na njeno čelo dolazi dr Zavađalo, prvi lekar postavljen u toj vojnoj bolnici .

diversifikovani industrijski proizvođač sa godišnjim prometom od 12,4 milijarde dolara, između ostalog se bavi i proizvodima i uslugama u vezi sa rešenjima za električnu kontrolu, distribuciju napona, neprekidno snabdevanje strujom i industrijsku automatizaciju. Eaton zapošljava oko 62.000 radnika i svoje proizvode plasira kupcima u 125 zemalja širom sveta . Holec i MEM. Orijantisan je na sledeće sektore: industrijski, institucionalni, vladin, uslužni, komercijalni, rezidencijalni, IT, OEM i mission critical .

1886, doneta je odluka o osnivanju Srpske Kraljevske akademije . Holec , dr Jan Jovan Valenta, dr Jovan Mašin, dr Jaroslav Kuželj, dr Ignjat Feliks, dr Eduard Mihel, dr Josif Maržik, dr Vjenceslav Stejskal, dr Antonije Zajiček i drugi. Mnogi su došli na apel Kneza Miloša Obrenovića, a bilo je i onih koji su se odazvali na poziv prijatelja. Srpski lekar i književnik dr Milan Jovanović-Morski u prepisci sa češkim lekarom dr Jan Valentom, hrabrio je svog prijatelja rečima :

srpske medicine posebno mesto pripada osnivačima, među kojima je i dr Jovan Valenta, lekar češkog porekla. On je sa dr Aćimom Medovićem podstakao osnivanje Srpskog lekarskog društva u Srbiji 1868. godine. Kako ova ideja nije tada zaživela, osnivanje SLD se dogodilo kasnije, 1872. godine, na incijativu dr Vladana Đorđevića. Osnivači SLD pored dr Đorđevića bili su: dr Aćim Medović, dr Sava Petrović, dr Jovan Valenta, dr Panajot Papakostopulos, dr Bernhard Bril, dr Josif Holec , dr Josif Pančić, dr Jovan Mašin, dr Marko Polak, dr Petar Ostojić, dr Mladen Janković i Ilija Ranimir ( zubar ). Iste godine Osnivačka skupština SLD je pokrenula izdavanje stručnog časopisa Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, koji uspešno nastavlja svoju tradiciju .

molekula, a premalo gljiva . Holecom ( Češka ), dr Zdenkom Tkalčecom ( Hrvatska ) i dr Arminom Mešićem ( Hrvatska ). Između ostalih napravljeni su kontakti sa prof. dr Lin Bodi predsednicom Britanskog mikološkog društva, dr Pedrom Krausom ( Južnoafrička Republika ) odlazećim predsednikom Međunarodne mikološke asocijacije, prof. dr Tomasom Kujperom ( Holandija ), dr Andersom Dalbergom ( Švedska ), dr Elen Larson ( Švedska ) i prof. dr Liuom Peiguiem ( Kina ) .

) koji je udario temelje vojnog saniteta i Janko Šafarik ( 1843 ) profesor na Liceju, član Srpskog učenog društva i Državnog saveta i najzaslužniji za osnivanje Narodnog muzeja u Beogradu. Lekari Česi i Slovaci dolazili su u Srbiju kao pomoć u ratu i miru a vremenom postali deo našeg naroda u najlepšem smislu tog značenja. Došao je i Herman Majnert i ovde radio najpre kao šef Aleksinačkog karantina i lekar kneževe garde a potom fizikus u Kragujevcu od 1841. godine. Čeh dr Josif Holec bio je vojni lekar i veoma aktivan u Srpskom lekarskom društvu a dr Jovan Valenta, profesor Velike škole i dr Jovan Mašin bili su takođe njegovi osnivači ( dr Mašin je bio prvi potpredsednik ). Češki lekari Jaroslav Kuželj i Ignjat Feliks su svojim dugogodišnjim radom mnogo zadužili srpski sanitet a dr Edvard Mihel, bio je prvi školovani prosektor iz Opšte državne bolnice u Beogradu i član Komisije za medicinski fakultet ( učestvovao u pripremama za njegovo osnivanje ) .

je po povratku Miloševom u Srbiju ukinut Glavni štab postavljen je za prvog šefa Vojnosanitetskog odseka u okviru Glavne vojne uprave i Ministarstva vojnog gde je radio do penzije 1877. Holec . Godine 1875. u vojnom sanitetu bilo je 18 lekara među kojima je bilo četiri lekara Čeha i Slovaka ( Karlo Beloni, Josif Holec i Jaroslav Kuželj, Herman Majnert ) .

uprave i Ministarstva vojnog gde je radio do penzije 1877. Holec i Jaroslav Kuželj, Herman Majnert ) .

Paliluli ) pokrenuli su ideju da se osnuje Društvo beogradskih lekara. Ideja je ostvarena 1872. osnivanjem SLD kao i časopisa Srpski arhiv za celokupno lekarstvo ( prvi broj izlazi 1874 ). Za prvog predsednika društva izabran je dr Aćim Medović ( Poljak ), potpredsednika dr Jovan Valenta ( Čeh ) a sekretara dr Vladan Đorđević, cincarskog porekla, koji je najzaslužniji za njegovo osnivanje. Među 15 osnivača bili su i dr Karlo Beloni, dr Jovan Valenta, dr Jovan Mašin i dr Josif Holec ( jedan Slovak i tri Čeha ). Osnivači određuju ulogu društva da se začne lekarska književnost, pozove srpska misao na samostalni kulturni rad i osnuje ognjište srpske nauke. SLD je osnovano među prvim društvima u Evropi, u vreme kada su izdavana samo tri medicinska časopisa: Wiener Klinishe Wochwehift ( 1837 ) u Beču, Český lékař ( 1862 ) u Pragu i The Practitioner ( 1868 ) u Londonu .

, obilazio škole, zalagao se za klupe sa dva đaka i uvođenje đačkih kuhinja. Napisao je Pouke o gušobolji ( 1888 ) i Pouke o srdobolji ( 1905 ). Na sopstveni zahtev penzionisan 1906. Dr Jaroslav Kuželj proglašen je za počasnog građanina Čačka i uručen mu je zlatni sat od kojeg se nije odvajao. Godine 1927. oboleo je i odlazi u Zagreb gde sledeće godine umire. Posle Drugog svetskog rata ( 1945 ) jednu ulicu u centru Čačka nazvali su po dr Jaroslavu Kuželju . Holec ( 1835 1898 ) završio medicinu u Pragu i Beču gde je učio kod čuvenih profesora Purkinjea ( Jan Evangelista Purkyně ), Škode i Rokitanskog. Po diplomiranju ( 1861 ) kratko je bio u austrijskoj vojsci i iste godine dolazi u Srbiju. Radio je kao sreski lekar u Paraćinu, okružni fizikus u Kruševcu, od 1866. najpre kao vojni lekar u trupi a od 1873. postavljen za upravnika Vojne bolnice u Beogradu. Bio je sanitetski pukovnik, referent saniteta Dunavske divizije i učestvovao u svim

mehanu Zlatni Prag i držao je više decenija. Učestvovao je u balkanskim ratovima. U penziju je otišao kao sanitetski kapetan 1901. Na početku Prvog svetskog rata 1915. sa kumom dr Đorđem Radićem izašao je pred austrijskog komandanta i zamolio da ne bombarduju varoš. Molba je uslišena. Odlikovan je najvišim srpskim medaljama. U miru je bio profesor latinskog u kraljevačkoj gimnaziji . Holec , dr JovanValenta, dr JovanMašin, dr Jaroslav Kuželji dr Edvard Mihel. Kasnije, grupa praških lekara a članova SLD nastavila je pomoć Srbiji: dr Rudolf Jedlička, profesor hirurgije, pomagao je sa 10 hirurga i medicinara u balkanskim ratovima, sakupljao pomoć, zbrinjavao i pomagao studente; Otokar Kukula, profesor hirurgije, slao pomoć za vreme balkanskih ratova; internista dr Ladislav Silvana u Lekarskom domu 1929. održao predavanje o endokarditisima; pomagali

holec

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov