svete crkve Božije. Stupajući na vladarski kraljevski presto, on se beše Bogu zavetovao da će za svaku godinu koliko bude vladao podizati po jednu crkvu Bogu, što se na njemu zaista i obistini. Jer vladajući sa Bogom u Srbskoj zemlji punih četrdeset godina, on zaista i podiže ravno četrdeset crkava Božjih, od kojih su trideset pet ili šest do danas sačuvane ili nabrojane. Ali, evo kako o njegovom dobročinstvu i zadužbinarstvu govori njegov biograf sveti Danilo : hristoljubivi kralj beše "Bogu smeran i ljudima ugodan, i pružaše ništima bezbrojne milostinje. Kao što se ne može izbrojati pesak mora, tako ni njegove milostinje. I on to činjaše ne samo u Bogom mu darovanoj državi otačastva svoga, nego i po celoj velikoj Romaniji ( to jest Vizantiji ), i u samom velikom gradu Novom Rimu, tj. Carigradu, jer i tamo sazida crkve, a drugima dade mnoge milostinje; svuda snabdevajući i hraneći nište, slabe i potrebite. On zaista podražavaše pravednoga Jova, i

monahe snabde svim onim što im trebaše ... O svakom dobrom delu, kojim bi mogao ugoditi Bogu, on se tako staraše, da vaistinu svaku vrlinu ispuni, i svaku zlobu i porok od srca zamrze. Bogom darovano mu dobro i zemno bogatstvo carstva svoga on na mudro i razumno rastoči, i to na raznovrsne načine: prvo dade na dar Bogu, drugo na podizanje svetih crkava, treće razdade ništima i stranim i potrebitima ". hristoljubivi kralj Milutin najpre podiže veliki saborni hram svetog i bogosagrađenog manastira Hilandara, na mesto onog malog koji behu podigli prvi ktitori. Milutin zatim ukrasi ovaj divni hilandarski hram svakom lepotom, zlatnim ukrasima i freskama, pa onda oko crkve podiže mnoge carske konake, trpezariju i kelije za prebivanje monaha, pa utvrdi unaokolo grad sa kulama i pirgovima, da bi manastir bio zaštićen od napadaja gusara.8 Zatim dodeli manastiru Hilandaru mnoge metohe

, koja je episkopija Gračanička ( to jest današnji veličanstveni manastir Gračanicu na Kosovu ); pa crkvu Bogorodice Trojeručice u slavnom gradu Skoplju; zatim crkvu Svetog Georgija na reci Seravi kod Skoplja; i crkve Svetog Konstantina i Svetog Preteče u samom gradu Skoplju; i opet crkvu Svegog Georgija Nagoričanskog ( u selu Staro Nagoričino kod Kumanova ), koju iz temelja obnovi i ukrasi. U velikoj Nemanjinoj lavri Studenici, u tom Domu Presvete Bogorodice, ovaj hristoljubivi praunuk svetog bogoljupca Simeona podiže crkvu roditeljima Bogomatere Svetom Joakimu i Ani. Zatim u Dabarskoj pokrajini na donjem Limu, u mestu zvanom Orahovica, on podiže još jednu crkvu Hristovom velikomučeniku Georgiju, i drugu opet crkvu Hristovom velikomučeniku Nikiti, blizu grada Skoplja ( u Skopskoj Crnoj gori ), koju dariva manastiru Hilandaru u Svetoj Gori. On takođe podiže i crkvu Svetog Nikole u Hvosnu i priloži je manastiru Mileševi, gde počivaše sveto

koji je Večan Danima, kada će biti sud bez milosti onima koji nisu činili milost, i zato svagda činjaše milostinju za koju niko i ne znađaše. Ne samo što su se k njemu sticali od sviju gradova, krajeva i sela, i iz okolnih zemalja, bezbrojni ništi, strani i potrebiti, hromi, slepi i gubavi, nego je i on sam išao noću tajno po narodu i nevidljivom za druge rukom činio izdašnu milostinju. "Kada je noć dolazila, veli biograf Danilo, koji beše lični svedok svega toga, ovaj hristoljubivi gospodin moj činjaše ovo divno i bogoljubivo delo koje niko nije znao: svlačio je sa sebe carske haljine koje je danju nosio i oblačio se u hudu i staru odeću, prikrivši pritom i lice svoje da ga neko ne prepozna. Onda je uzimao sa sobom dvojicu ili trojicu slugu svojih, kojima beše zapovedio da nikome ne govore što vide, pa je uzimao sa sobom i nosio veliko mnoštvo zlata i drugih potrebnih stvari da ih razdade ubogima i ispuni utrobe njihove svakim dobrim darom. Jer nelicemerno

. Despot Đurađ je bogato obdario svetogorski manastir Esfigmen u vreme kada je u punom jeku bila gradnja njegovog velikog utvrđenog prestonog grada Smedereva . hristoljubivi gospodar Srba sa od Boga darovanom mi pobožnom i hristoljubivom gospodaricom despoticom gospođom Jerinom. Gospodstvo mi piše da se da na znanje svima kako je gospodstvu našem došao iz časne i Svete Gore, iz časnog i carskog manastira Spasove obitelji Vaznesenja Gospodnjeg, koji se zove Svimen ( Esfigmen ), duhovnik jeromonah gospodin David, najčasniji među sveštenoinocima, kojeg mi u Hristu volimo, i zamolio je gospodstvo naše da budemo ktitori višerečenog manastira

, koji posle oca svog Jaroslava seđaše na prestolu u Kijevu. Izjaslav je često dolazio k prepodobnome i naslađivao se njegovim bogonadahnutim poukama. Treba spomenuti da je prepodobni Teodosije bio izdao strogu naredbu manastirskom vrataru, da u međuvremenu između ručka i večernja ne pušta nikoga u manastir. To je učinio da bi se bratija mogla malo odmoriti pre no što počnu duge noćne molitve i jutarnja bogosluženja. Jednoga dana u to vreme stiže pred manastir jašući hristoljubivi knez Izjaslav sa jednim pratiocem. Sišavši s konja, knez priđe vratima i zakuca pozivajući vratara da mu otvori. Vratar mu odgovori da je iguman naredio nikome ne otvarati vrata do večernja. Tada knez, želeći da objasni vrataru ko je, reče mu: To sam ja, otvori samo meni. - No vratar, ne znajući da je to knez, odgovori: Kažem ti, iguman mi je naredio da nikome ne otvaram vrata, pa makar došao i sam knez. Stoga, ako hoćeš, pričekaj malo do večernja. Na

svetom Teodosiju: Kako je strogo tvoje naređenje, oče: monah kaže da si naredno da ne pušta nikoga, pa makar i sam knez došao. Prepodobni mu odgovori: To je radi toga, dobri gospodaru, da bi se u podne bratija mogli malo odmoriti zbog noćnog molitvenog truda koji im predstoji. A tvoja bogopokrenuta težnja ka Presvetoj Vladičici našoj Bogorodici dobra je i spasonosna za tvoju dušu; i mi se veoma radujemo tvome dolasku. - Onda odoše u crkvu. I pošto prepodobni satvori molitvu , hristoljubivi knez se nasladi dušekorisnim razgovorom sa svetim Teodosijem. Zatim se knez sa velikom korišću po sebe vrati domu svom, slaveći Boga. I od toga dana knez Izjaslav još više zavole svetitelja i, gledajući u njemu kao jednog od drevnih svetih otaca, u svemu se rukovođaše njegovim savetima. Prepodobni otac naš Teodosije ne ponece se ni najmanje zbog poštovanja koje mu ukazivahu knez i velikaši. On beše zaista svetilo koje je jako zasijalo u smirenju, kao u tami, na pouku svim

smirenje i prostota ovog bogonadahnutog muža u trudovima i poslovima svake vrste. I odeća ovog blaženog igumana bejaše skromna i bedna: na telu nosio je oštar kostret, a preko njega iznošenu rasu, koju je oblačio da se ne bi videla oštra vlasenica. Jednoga dana prepodobni ode nekim poslom hristoljubivom knezu Izjaslavu. No pošto se tog dana knez nalazio podaleko od grada, to se prepodobni zadrža kod kneza sve do uveče. Kako je prepodobni želeo da se vrati odmah u manastir , hristoljubivi knez naredi da ga kolima odvezu. Sluga koji ga je vozio, videći na njemu bednu rasu, mišljaše da to nije iguman već neki prost monah, pa mu reče: Crnorizče, sedni ti na konja, a ja ću cesti u kola. - Prepodobni se odmah skide s kola, ustupivši mesto sluzi, a sam je ili išao peške pored kola ili, kad bi se umorio, sedao na konja i jahao. Tako su putovali noću. A kad zora zarudi oni stadoše sretati putem velikaše koji su išli knezu. Čim

, a prepodobni se pomoli Bogu. I gle, predveče jedan bogat čovek doveze kao poklon manastiru veliko bure puno pravog zejtina. Videvši to, prepodobni proslavi Boga što tako brzo usliši njegovu molitvu. Onda napuniše zejtinom sva kandila, i ostade im još vrlo mnogo zejtina. I tako bratija svečano otpraznovaše svetli praznik Uspenja Presvete Bogorodice. Evo još jednog čuda kojim je Gospod na molitve prepodobnog Teodosija zadovoljio nasušnu potrebu Pečerske obitelji . Hristoljubivi knez Izjaslav, koji je prema prepodobnom Teodosiju gajio istinsku ljubav Hristovu, često ga je posećivao i naslađivao se njegovim medotočivim poukama. Za vreme jedne takve posete, knez se u božanstvenom razgovoru sa prepodobnim neprimetno zadrža sve do večernja. Onda sa prepodobnim ode u crkvu na večernje. Uto, po Božjem promislu, stade padati silna kiša. Primetivši to, prepodobni dozva ključara i reče mu da spremi večeru za kneza. Ključar mu na to odgovori: Oče, mi

pravoslavne monarhije. Pa ipak, on je verovao da je izlaz iz lavirinta savremenog bezbožja u Svetom Pravoslavlju. Naročito je nastojao da se u Rusiju vrate kanonske forme crkvenog života i umetnosti. Obnavljajući hramove, on je želeo da se u njih unose pravoslavne ikone, a ne zapadnjačke nazovipobožne slike, koje su postale moderne od vremena Petra Velikog. Za njegove vlade, u Rusiji je podignuto 10000 hramova, i preko 750 manastira. Naročito se starao ovaj blagoverni i hristoljubivi gospodar i samodržac ruskog prestola da učestvuje u proslavljanju svetih ugodnika Božijih. Od 1894. do 1916. kanonizovani su Sveti Teodosije Černigovski, Sveti Isidor Jurjevski, Sveta Efrosinija Polocka, Sveta Ana Kašinska, Sveti Joasaf Belgorodski, Sveti Germogen Moskovski, Sveti Pitirim Tambovski i Sveti Jovan Tobolski više svetaca nego za dva prethodna stoleća ( od Petra Velikog do Nikolaja II kanonizovana su samo četiri svetitelja, što jasno svedoči o

vojnicima raširi se na zemlju vlahiotsku i na Livadiju i ostale druge zemlje da ih zavojuje. A Fruzi livadijski zaratiše s njima, ali im ne mogoše odoleti. Opustivši sve krajeve tih zemalja, rekoše u sebi : hristoljubivi kralj Uroš pomože mu, poslavši svoje velikaše sa mnogom silom izabranih vojnika, i uništi ih, kao što je znano. Jer reče: "I pogiboše nečastivi zbog svoga bezakonja. "

bogatstvo toga hristoljubivoga. A blaženi čuvši ovo veoma se ožalosti, jer nije hteo da se razluči od života Svete Gore i inočkoga pravila, na koje beše navikao i nije obraćao pažnje na rečeno mu. A blagočastivi kralj Uroš mnogim moljenjem i slatkim rečima jedva ga umoli, tako obećavši prepodobnome, da ga, ako se Božjom pomoću nepovređen povrati, neće zadržati od Svete Gore . hristoljubivi kralj predade svoje mnogo imućno bogatstvo u ruke sveosvećenome, a za to nije niko znao samo ovi jedini. A sam ustavši pođe protiv brata svoga na rat i protiv svoje volje, jer se svi njegovi velikaši behu odmetnuli. Ali Bog, koji čini jedini milost u tisućama, darova i tomu blagočastivomu nenadanu pomoć. Jer te godine njegove skrbi mnoge vojske naroda tatarskoga i turskoga i jaškoga došavši predadoše mu se. I sa njima pošavši odbi nasilje onih koji su borbu vodili sa njime, sve

čini jedini milost u tisućama, darova i tomu blagočastivomu nenadanu pomoć. Jer te godine njegove skrbi mnoge vojske naroda tatarskoga i turskoga i jaškoga došavši predadoše mu se. I sa njima pošavši odbi nasilje onih koji su borbu vodili sa njime, sve dobro svršivši Božjom pomoću . hristoljubivi kralj mnogo je molio da se ne rastane od njega. I ovaj blaženi od mladosti svoje ulovljen od Gospoda, i Njega ljubeći, i svagda u vrlini prebivajući, prezrevši sve lepote sveta, više je voleo da se tući zemaljskih, ne gledajući na privremene, no želeći beskonačnoga davanja, i davši mir blagočastivome kralju, opet ode u Svetu Goru, čije vaspitanje beše .

kako mu posluži ovaj sveosvećeni gospodin moj Danilo. A meni priliči napred ukratko izložiti reč . hristoljubivi kralj Uroš Treći seti se ovoga gospodina mojega, i mnogim šiljanjem prizva ga k sebi, a on nije ništa znao šta će biti, i kao iznenada zapovedi da se sabere ceo sabor srpske zemlje. I kada je to bilo, ubeđenjem toga hristoljubivoga kralja i blagovoljenjem celoga sabora Svete Gore i sabora srpske zemlje, učiniše sve po zakonu, i uzvedoše ga na presto svetoga kir Save u naročiti dan praznika Vazdviženja Časnoga Krsta i proslaviše ga govoreći :

povorka ponosa, javni skup povodom promovisanja prava LGBT osoba, koji je trebalo da se održi u Beogradu 20. septembra 2009. godine, je zabranjen usled visokog rizika od eskalacije nasilja zbog pretnji obrazovaca i drugih ekstremno desničarskih organizacija i fudbalskih huligana. [ 52 ] [ 53 ] hristoljubivi Vladar je domaćin države, pobožni Srbin je domaćin porodice