su po međusobnom dogovoru zauzimali parcele na kojima bi sekli trsku, a dobitak bi im se izdvajao u određenom delu požnjevene trske. Trska se, pre svega, koristila za pokrivanje kuća i ostalih građevina u seoskom gazdinstvu, sve do pedesetih godina XX veka. U ono vreme postojalo je više majstora trščara, koji su se odlično razumeli u pravljenje trščanih krovova. Oni su jednako dobro poznavali i izradu zidova od naboja. Takođe, zabate kuća pravili su od trske oblepljene ilovačom . Od trske su pravljeni i zidovi slabijeg kvaliteta. U prošlosti su i pomoćne zgrade imale trščane zidove, a od trske je pravljena i ograda. Od listova rogoza se pravio tepih .

toga bi raspet. Uznoseći Bogu veliku blagodarnost, i sa krsta hrabreći hrišćane u veri, ovaj slavni mučenik predade duh svoj u ruke Božje i dobi venac mučeništva, godine 250. ilovačom . A kada to videše njihove sluškinje, i one zaželeše da provode sličan život. Gospodarice im njihove onda narediše da u blizini njihovog obitališta sazidaju sebi malu keliju, i da se tamo podvizavaju. I kroz jedno prozorče one su posmatrale šta njihove sluškinje rade, i često ih potsticale na molitvu, i raspaljivale ljubav njihovu prema Bogu. Ove blažene, Marana i Kira, ne imađahu ni kuće ni kolibe, već behu bez krova i zaklona. Zimi ih je tukla kiša i sneg, a leti pekla sunčeva

četri klade u vidu četvorougla, na njih se polože četri grede temeljnjače, koje su s gornje strane uzduž ižljebljene. Na sastavcima tih greda uspravi se po jedan direk, koji se spolja podupire sa po dva podupirača, zvana ćorpajante. Na ta četiri direka polože se i nataknu četiri grede. Ove su gornje grede sa donje strane ižljebljene. Sada se između tih greda, a uporedo sa direcima poređaju koci, čiji su krajevi u žlebovima greda. Ovi se koci ispletu čatmom i to se onda olepi ilovačom pomešanom sa plevom. Vrata su kao i na krivačama i brvnari, a prozori kao na brvnari. Krov je od slame, sena, krovine, a i šindre, koja se obično u planinama upotrebljava. Krov od slame, sena ili krovine još se odlemeza, da ga vetar ne bi raznosio. Ovih je kuća više sa tavanom nego bez njega ( sl. 9 ) Ni krivulja, ni brvnara, ni starija slamara nemaju ni sobe, ni peći, ni sleme na krovu, ni pojas na duvarima, pa ni temelj .

slože drva, napune ćumuranu, oblijepe je glinom i potpale da se kadi . ilovačom .

antičko naselje. Na padini prema potoku otkriveni su ostaci iz broznanog, antičkog doba i ranoslovensko naselje iz VII i IX X veka . ilovačom ) i krov, verovatno na dve vode, koji je bio pokriven slamom ili trskom .

je od seljaka jaja, kajmak, luk i suvo voće. A mesa, kažu, nije nikad kupovao. Povazdan je nešto tesao, crtao, ispitivao vrste sedre ili osmatrao tok i pravac Žepe . ilovačom , kao šanac. Tako svratiše reku i jedna polovina korita ostade suva. Upravo kad su dovršili taj rad, prolomi se jednog dana, negde u planini, oblak, i začas se zamuti i nabuja Žepa. Tu istu noć provali već gotov nasip po sredini. A kad sutra osvanu dan, voda je bila već splasla, ali je pleter bio isprovaljivan, kolje počupano, grede iskrivljene. Među radnicima i u narodu pođe šapat da Žepa ne da mosta na se. Ali već treći dan naredi neimar da se pobija novo kolje

Jeep-ova. Iako je sastav bio šarolik od iskusnih off-road vukova do početnika, od Rubikona, kockica i Grandova sa kramponkama do Čirokija sa asfaltnim gumama, svi su bili raspoloženi da se uhvatimo u koštac sa težom od dve predviđene trase do Rečki. Grmljavina i kišni oblaci za koje je bilo očigledno da stižu sa planine nagonili su nas da od toga odustanemo, ali ipak je avanturistički duh prevagnuo, što se pokazalo da baš i nije bilo mudro već prvi kontakt sa dobro natopljenom ilovačom na strmijoj podlozi naterao nas je da posegnemo za užetom za izvlačenje, a do Rečki je bilo i poteza gde smo, jedno po jedno vozilo, izvlačili i vitlom. Kiša je očigledno i prethodnih dana natapala tlo, jer je ovaj put ka Rečkama po suvom vremenu čvrst i rutinski se prolazi, bez obzira što se radi o užem zemljanom, a ne makadamskom putu .

posle rata, nešto pre zidanja Beogradskog dramskog pozorišta, i bioskopa Avala, iskopavana je silna zemlja, na padini ispod tog kasnijeg zdanja. Ubrzo je tu sagrađen jedan od velikih rezervoara beogradskog vodovoda. A potom poče raskopavanje Timočke ulice da bi se postavile ogromne vodovodne cevi. Nas decu odmah privukoše zemljani radovi. Te bismo se, dok su radnici pravili pauze, prihvatali njihovih ašova i krampova, pokušavajući da se izborimo sa gustom, masnom ilovačom . Ubrzo poiskakaše plikovi na dlanovima, koji se posebno u mom slučaju opako inficiraše .

: Kako ? ilovačom rupe između brvana začepljam. Juče sam i škure na pendžerima otkovala e je sunce ogrijalo. Šutiš. Ne zbori ti se. Samo ti guslaj .

minđuše od pećskog bakra, šetala nebom, svi joj zavideli a najviše jedan crnački patriarh i Divka-Tivka. Ide Divka-Tivka, ide njen brat Džin Tin, govori Divka-Tivka svome bratu Džinu Tinu da navuče pelengire kako se ne bi videlo i da otme minđuše Devoldine ... Tin sišao na zemlju, ništa ne našao, o zemljo u kojoj se ničega ne nalazi za kože divljih bivola kupio dva jutra zemlje. Zemlja crna, masna, miriše, misli Džin Tin: ( a jednako pljuvačkom vlaži nepca zapekla ) da trgujem ilovačom . U to se vreme Dragoš Gicanović vratio iz lova na medvede. Jedan medved ličio na Ežena Karjera, francuskog slikara iz kraja IX veka pre Hrista, godine 1358. Medved imao isti način gledanja kao Karjer: zamagljeno i toplo. Miklošić tvrdi da jeste a Kopitar da je taj medved pre bio blizak Engru. Kad je Engr imao pedeset godina, tada mu se po drugi put rodio otac, on svojeručno naloži ( a bio je užasno sklon da slini kad uzme čirak u ruke ) vatru u kaminu i tako je dve godine grejao

PRAVOSLAVLJE ILI SMRT ilovačom . Recite, zar se čovek ne klanja riđoj ilovači, kada samoživo ljubi zemljano, ilovačno telo svoje, i uporno tvrdi: telo sam i samo telo? Recite, zar se evropski čovek ne klanja riđoj ilovači, kada za svoj ideal proglašava klasu, ili narod, ili čovečanstvo? Nema sumnje, Evropa ne pati od ateizma, već od politeizma; ne pati od nemanja bogova, već od premnogih bogova. Izgubivši pravoga Boga, ona je htela da svoju glad za Bogom zasiti stvaranjem mnogih lažnih bogova, idola. Od

. ilovačom koja se prvo prosije kroz sito sa rupicama promera 7 mm. Seme vodenih biljaka treba uzgajati u vodi ili delimično u vodi, u skladu s njihovim prirodnim načinom rasta. Zemlja ne sme sadržavati nimalo gnojiva jer ono potiče razvoj algi koje mogu zagušiti proklijano semenje. Seme treba treba prosijati po površini zemlje, a zatim ga prekriti tankim slojem finog šljunka pa lonac staviti u veliku nepropustivu posudu od plastike ili sličnog materijala. Treba da bude na

sadržaj natrijuma u njima se kreće od 0,001 do 0,06 %. Hraniva životinjskog porekla imaju visok sadržaj natrijuma koji se kreće od 0,1 do 0,8 %. Paša i kabasta hraniva sadrže od 0,007 do 0,12 % natrijuma. Većina biljnih hraniva je siromašna u sadržaju hlora, dok hraniva životinjskog porekla, riba i proizvodi od ribe sadrže umerene količine hlora . ilovačom , ili tvrdo presovane soli u obliku cigle ili većeg briketa. Danas se putem briketirane soli dodaju i drugi mikro i makroelementi koji su često deficitarni u ishrani divljači, a naročito u vreme zimskog perioda. Pored toga, u ove brikete se ubacuju i antihelmintici .

je vešti ribolovac iz Lepenskog vira počeo da barata i danas zagonetnim sistemom brojeva na osnovu kojih će podići drevno naselje na obali Dunava. To su prostor, materijal, klima i graditelj. Prva streha ili sojenica možda nisu podignute s najjasnijom idejom o lepom, ali se sigurno težilo da budu funkcionalne, dovoljno tople zimi i dovoljno senovite leti. Nauka danas zna kako su izgledali stanište Lepenskog vira i kuće u neolitskoj Vinči, pletene od pruća i oblepljivane ilovačom i blatom .

sa orijentalnom graditeljskom praksom. Urbani način života iziskuje kuću koja često sadrži i prostor za radionicu ili radnju, pa gradovima u XVIII i XIX veku dominiraju jednospratna zdanja sa erkerima i dućanom, radionicom ili kafanom u prizemlju. Gradske kuće podizane rukom narodnih graditelja složenije su celine s većim brojem prostorija. I bogatije i siromašnije imaju drvenu konstrukciju, s tim što su one sirotinjske najčešće od ćerpiča, oblepljene blatom i ilovačom , a zatim okrečene. Kuće bogatijih građana imaju često drvene doksate i čardake. Njihova prizemlja su od lako obradivog kamena peščara, a vrata, prozori, drveno stepenište i grede dekorisani duborezom i šarolikim intarzijama od sedefa i različitog drveta karakterističnih za orijentalnu, islamsku umetnost. Gotovo po pravilu imaju divanhanu, jednu vrstu centralno pozicioniranog salona za prijem. One najraskošnije okružene su vrtom, imaju kupatilo, pomoćne

ilovačom

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov