su za mali broj ili bez postoperativnih komplikacija kod oboljenja apendiksa. imobilizacije kod luksacije lakta utiče na konačan rezultat lečenja. Materijal i metode: Ispitivanje je obuhvatilo trinaest

godine. Metoda se zasniva na analizi istorija bolesti i kontrolnom pregledu pacijenata. 3 (23 %) pacijenta je nosilo imobilizaciju jednu nedelju, 6 (46 %) dve nedelje i 4 (31 %) tri nedelje. Kao glavni pokazatelj funkcije lakta uzet je Morijev skor.

i pronacije. Srednje vrednosti Morijevog skora sa koeficijentom varijacije (CV) za pacijente koji su nosili imobilizaciju jednu, dve, tri nedelje redom iznose: 80 4 CV = 5 %; 94,17 7,31 CV = 7,7 %; 53,75 20,73 CV = 38,6 %. Primenom odgovarajućeg

statističkog metoda dobijeno je da postoji statistički značajna razlika samo između grupa koje su nosile imobilizaciju dve odnosno tri nedelje. Zaključak: Naša studija je pokazala da je razlika u rezultatima statistički značajna samo

. Zaključak: Naša studija je pokazala da je razlika u rezultatima statistički značajna samo između grupe, kod koje je imobilizacija trajala dve nedelje i grupe, kod koje je imobilizacija trajala tri nedelje. Međutim, uzimajući u obzir prosečne

statistički značajna samo između grupe, kod koje je imobilizacija trajala dve nedelje i grupe, kod koje je imobilizacija trajala tri nedelje. Međutim, uzimajući u obzir prosečne vrednosti Morijevog skora, najbolji rezultati su

u obzir prosečne vrednosti Morijevog skora, najbolji rezultati su postignuti u grupi pacijenata kod kojih je imobilizacija trajala dve nedelje.

spoljašnjih fiksatora (82,5) i ploča sa zavrtnjima (77,5), a nezadovoljavajući kod lečenih repozicijom i gipsanom imobilizacijom (60,1). Najkraće vreme zarastanja, sa solidnim periostalnim kalusom, zabeleženo je u grupama intramedularnih

indikacija. Navedeni prelomi se najčešće leče neoperativno, zbog retkih komplikacija, ali dugotrajna gipsana imobilizacija dovodi do kontraktura susednih zglobova, posebno lakta. Na našem uzorku su najbolji funkcionalni rezultati, uz

je u Urgentni centar KCS-a zbog povreda zadobijenih padom sa visine od od 3 m. Bio je bez svesti i sa neadekvatnom imobilizacijom vratne kičme. Na inicijalnom rtg-u viđena je dislokacija C6 pršljena, pacijent je operisan i oporavio se bez

insuficijencije i sepse i nakon dve nedelje došlo je do smrtnog ishoda. Slučaj 3: Ovde prikazujemo slučaj neadekvatne imobilizacije izolovane ortopedske povrede. Ove povrede najčešće ne ugrožavaju život pacijenata, ali njihovo neadekvatno

na prelom kosti? - NE pomerati bolesnika dok se potpuno ne učvrsti i imobiliše povredjeni deo tela pomoćnim metodama imobilizacije (daščice, presavijene novine...) - NE pomerati bolesnika sa slomljenim kukom, karlicom ili natkolenicom ako nije

ako može da hoda, (ako je prelom ruke, ako se povredjeni dobro oseća) Učvrstite deo tela u položaju u kojem se nalazi. Za imobilizaciju se mogu koristiti savijene novine, daščiće, trougao iz automobila. Svaki tvrdi predmet je potrebno omotati najpre

je potrebno omotati najpre zavojem, vatom ili komadom odeće kako ne bi nastale dodatne povrede. Pre postavljanja imobilizacije ne skida se odeća i obuća da ne dodje do nepotrebnih bolova. Potrebno je imobilizovati dva susedna zgloba. Može da se

do nepotrebnih bolova. Potrebno je imobilizovati dva susedna zgloba. Može da se stavi led da se smanji bol i otok. Nakon imobilizacije potrebno je proveriti cirkulaciju. Pritisne se koža na delu tela ispod imobilizacije. Ona prvo pobledi, a nakon dve