isključivo rešavaju transtorakalnim pristupom. Intratorakalni deo, od početka do ulaska u interskalenski prostor; najbolje mu se pristupa transtorakalno (Berguer, 1993).

je sa lukom i descendentnim delom aorte. Ovo treba imati u vidu kod simultanog preparisanja susednih segmenata aorte. Intratorakalni deo desne subklavijalne arterije (A. subclavia dextra)

preparisanja susednih segmenata aorte. Intratorakalni segment desne potključne arterije je vrlo kratak. Ona nastaje iz brahiocefaličnog trunkusa neposedno iza desnog

plućne funkcije (vitalni kapacitet, forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi, otpor u vazdušnim putevima, intratorakalni gasni volumen, specifični otpor u vazdušnim putevima) i utroška energije za vreme svakodnevne aktivnosti da bi se

mnogi lekari smatraju štetnom, naročito za osobe sa srčanim oboljenjima. intratorakalni pritisak naglo se povećava (za 40 - 100 mm Hg, pa čak i više). Zbog visokog intratorakalnog pritiska i kompresije na

potisaka; ta vežba je od 1972 isključena iz olimpijskog programa za dizanje tegova). intratorakalni pritisak naglo opada, a srce naglo ispunjava velika količina krvi. Povećavaju se udarni i minutni volumen, krvni

opterećenjem. Početnici često prestanu da dišu kada ponovo podižu lakši teret. Treneri to treba da spreče. Visoki intratorakalni pritisak u principu je nepoželjan, ali s druge strane može biti i koristan. Sila koju stvara intraabdominalni

. intratorakalni pritisak.

arterija nastaje kao završna grana brahiocefaličnog trunkusa zajedno sa desnom karotidnom arterijom. Njen intratorakalni deo je jako kratak (Slika 2.11.).

u koje se ubraja: vitalni kapacitet, forsirani ekspiratomi volumen u prvoj sekundi, otpor u vazdušnim putevima, intratorakalni gasni volumen i specifični otpor u vazdušnim putevima, kontroliše se stav i držanje pacijenta. Svi ovi parametri uz