Jer dok Adam ženu ne imaše, on se ničim tada ne brinaše, neg kod Boga u milosti bio, plemenito, lipo voće jio. Ali kako on ugleda ženu, ta ga odmah ona priokrenu i privari baš na očiglede, da on voćku zabranjenu jede, pak u brigu njeg i sebe vrže, da su goli, poznadoše brže. Tako i ti, dok se ne oženiš, u milosti ti kod oca živiš pak se ničim na svitu ne brineš, neg što otac dobavi, to jideš. Ali kako ti ženu isprosiš , ta za brigu odmah i ositiš, kako ćeš se na svitu hraniti

. isprosiš djevojku za sina kad nemaš nosa. Odgrizli za kaznu što si kupio od Srbina. A bogami, i ako uhvate da prodaješ, odgrizu ...

, izumrla Mara. Mila majko, dugo mi živela, od nedelje pa do ponedeljka. Sestričice, blizu se udala, od mog dvora pa do sinjeg mora. Kad ti, babo, u prvine očo, tamo očo, ovamo ne došo . Isprosiše lepu Maru za najmlađeg brata Jovu. Kad je bilo o venčanju, kiša lije, gromom bije, oće Maru da ubije. Kad je bilo u vajatu, u vajatu na krevetu, propisnula guja ljuta više glave Jovanove. Al ' govori mlad Jovane: Oj bogati, lepa Maro, dal ' mi nismo neka svojta? Al ' besedi lepa Mara: Tako čujem preko sveta da ja imam devet braće devet braće Jugovića. A mene su Turci zarobili, u svilenom povojiću i zlaćenim košuljama Al govori mlad Jovane: Oprosti mi ,

kad vidi da ne će ostati, nego da će umrijeti, zazove muža cara, i suze roneći, na četiri oka reče mu: "Evo se približila pošljednja ura moje čaše, i ja ću umrijeti priđe no treći kokoti zapoju, i ja znam da se ti ne možeš proći da se ne ženiš, i bila ti sreća i prosto ti bilo od Boga i od mene grešnice ali tako ti ovoga i onoga svijeta, čuj me i poslušaj me što ću ti reći: evo ti prsten, i koju đevojku nađeš i isprosiš , nemoj je vjenčati ako joj ovi prsten ne uzme dobro na prvi prst desne ruke, i zaklinjem te po triput od neba do zemlje, da onu đevojku sebe vjenčaš mjesto mene kojoj pristane najljepše na ruku, a ako me ne poslušaš, sve što radio i o čemu se Bogu molio sve ti uzalud i naopako obršilo, i od tebe ne ostalo traga. "Car joj se obeća i zakune da ne će vjenčati nikakve đevojke ako joj dobro ne uzide oni prsten, i ako je ne bi našao, da se ne

13 ). Zmorski je, ne poznavajući dovoljno naše svadbene običaje, shvatio kao da je Ivo dobio za Maksima verenički prsten: Zaręczynny pierścień mu oddali ( 274. Dadoše mu verenički prsten. Talfija je to dobro prevela ). Zbog takvog razumevanja, odnosno nerazumevanja, došla je i ova pogreška: mletački dužd piše Crnojeviću Ivu: Kad zaprosiš lijepu đevojku, Jal je vodi, jali je ne prosi ( 198 ) = Gdy wyprosisz pierścień od dziewczyny, Albo nie proś, albo weź zmówioną? ( 278; kad isprosiš prsten od devojke, ili je ne prosi, ili isprošenu uzmi; u Talfije dobro; ne znam zašto je Zmorski stavio upitnik ). Ivo govori zloslutnom sestriću, deveru Jovanu kapetanu: No kako si mene starješina, I pošao đever uz đevojku, Nu nabrekni na kamenu gradu ... ( 526 529 ) = Więc ot lepiej, jako swadźby głowa, Jako dziewierz narzeczonej młodej, Głośne hasło daj po całym grodzie, ( 285; bolje bi bilo da kao glava svatova, i kao dever mlade verenice, daš glasan znak po celom

. I videl prečistuju Bogorodicu pred sebe i mu rekla: Ti si se otrekl ot sina moego, što si vlegl u crkvata, što tražiš veќe u mojata crkva? A on otgovoril smireno i sos mnogu strah: O presvjataja Vladičice, neli za grešnici tvoj sin se mučil, i ja se poznavam zašto sam golemo bezzakonie učinil ( i taka pomenuval mnogu grešnii što bile ). A sin tvoj prostil gi, ošte tebe nemale takva pomoštnica, a on prostil gi. Mene da me priimeš, Vladičice, kolku sakaš možeš da isprosiš u sina tvoego. Mu rekla Vladičica: Zašto si se pokajal ot sičko serdce, te priimam, ama da ne se javiš neblagodaren u ovaja golema blagodet, ami da pokažeš dobra rabota za pokajanie. On i rekl: I drugij dar sakam da mi se dade taja kniga što dadoh na djavola, da mi ja dadeš. Otgovori mu Bogorodica: Vo slavu sina moega i Boga, da ti bide tebe i tova .

isprosiš

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov