dakle sa sobom svoje žene i decu i sve bližnje, oni dragovoljno pođoše u Nikomidiju na mučenje za Gospoda Hrista, i izađoše pred cara vičući: "Mi smo hrišćani" Čuvši to Dioklecijan se smuti, i najpre ih laskama nagovaraše da se odreknu

Arsenije. izađoše napolje. Stražari skidoše rukavice i stadoše da ih pretresaju. I lekar skide jednu rukavicu, gurnu je ispod odeće oca

â - prostenja mama. Začuh otkopčavanje hlača i skidanje, te starog - â Nećemo ovdje, idemo ovamo u dnevniâ . I šutke izađoše , zatvoriše vrata od sobe, pa nakon toga i vrata što vode u dnevni. Šok Gaće su mi bile potpuno mokre, svršio sam a da ga

vodio pred sam ručak. Blaženi naredi bratiji da idu na ručak, a sam uze sekiru, ode i stade seći drva. Kada bratija izađoše iz trpezarije posle ručka, videše svoga igumana gde seče drva. Postiđeni, monasi dohvatiše sekire i nasekoše drva za

. Drugom prilikom, opet noću, obližnji žitelji čuše pojanje mnogih glasova. Oni onda ustadoše iz svojih postelja, izađoše iz svojih kuća, i uziđoše na jednu uzvišicu da vide otkuda dolazi to pojanje. I gle, oni ugledaše ovo: nad starim

se koga želite da vam postavim za igumana umesto mene. izađoše napolje da se dogovore, i svi se složiše da za igumana izaberu upravitelja hora Stefana. Idućeg dana prepodobni opet

oficir, ili su ga ukokali zoljom. Koja po redu civilna žrtva... Sagnu se i viknu nešto na engleskom. Malo zatim iz vozila izađoše petorica vojnika i polako se približiše furgonu sa uperenim automatima. Predvodnik male grupe često je zastajkivao i

. Oni su bili u sredini, Rumuni s leva, Rusi s desna. Rumuni posustaše, te su se Srbi 24 časa morali tući na dva fronta. Izađoše iz borbe, izgubivši 11.000 ljudi... [ 2 ]

govoreći: izađoše iz zemlje Misirske.

Piviću. izađoše vičući:

s njim, a utoliko i đedo dođe, te se sve troje zatvoriše. Ja se ukočanjih u hodniku, moleći boga da me usliši. Najposlije izađoše . Učitelj smignu ramenima i veli: "Pa, eto, neka bude, ali, znadi, spavaćeš u kujni i moraćeš održati riječ da svršiš

snažnim glasom iskara ih i zapovjedi im: "Odmah gore Knjige u šake i da se živi nijeste čuli, sram vas bilo" - Kao utvare izađoše jedan za drugim, to toliko što se začu malo tutnja uza stepenice. Sad se rektor pozdravi sa ljudima, pak stade

To, baš po zakonu... izađoše i uputiše se na gornji pod. Mi krenusmo za njima, vičući što koji: "Šta je s vama? Kud ste nagli?" - "Idemo" odgovori Đorđe

ovo, svi je s naslađivanjem slušahu. I uzevši milu kćer svoju, car i carica je povedoše u grad. U susret carevoj kćeri izađoše sve gradske device sa vencima na glavama, klicahu i klanjahu joj se; a sav narod, slegavši se i zauzevši uzvišenija

od klirika u prisustvu cara i tolikog naroda, silno se postide i plakaše gorko. Ho po završetku službe, kada svi izađoše iz crkve, on pade ničice pred ikonom Presvete Bogorodice gorko ridajući i moleći se. I pošto je dugo plakao i molio se,