je u svetu za nas je kao san, a smatramo za kaznu i gubitak ne pretrpeti najljuće muke za Hrista ... Ne bojimo se mi ni najmanje tvoga gonjenja, jer imamo oružje od Nebeskog Cara; Njegovim oružjem mi se naoružavamo, i Njegovim oružjenoscima mi smo ograđeni, kao što si ti sada ograđen svojim oružjenoscima. I čvrsto se nadamo da ćemo mi, boreći se s tobom, odneti čudesnu pobedu: jer mi bijeni nadvlađujemo, i padajući pobeđujemo . Izdigerd . Car Mučeniku: Znaj, osuđujem te na smrt. Ali te neću pogubiti mačem, da ne umreš odmah, nego ću te dugo mučiti mukama, da gorkom smrću umreš. Sveti Jakov odgovara: Care, čini odmah to što se hvališ da ćeš činiti. Jer znaj: mene neće uplašiti tvoje reči, koje su što i vetar koji duva na kamen; niti će me tvoja pretnja zastrašiti; ja se ne bojim smrti, znajući da vremena smrt nije smrt već san: jer će pri strašnom dolasku Hrista mog svi ljudi

na kome je bilo pogodaka jeste duel između Metalca i Novog Pazara, a rezultat je bio 1:1. U strelce su se na ovom meču upisali Simović za Metalac, odnosno Miloš Bogunović za Novi Pazar . Izdigerd zavoli Jakova zbog njegove darovitosti i okretnosti, i učini ga pravim plemićem na dvoru svome. Polaskan carem Jakov se prelesti i prinese žrtvu idolima, kojima se i car klanjaše. Čuvši za ovo mater njegova i žena, napisaše mu jedno prekorno pismo, u kome ga oplakaše kao bogootpadnika i duševnog mrtvaca, moleći ga ipak pri kraju pisma, da bi se pokajao i Hristu povratio. Ganut ovim pismom Jakov se gorko pokaja i pred carem odvažno ispovedi veru svoju u Hrista Gospoda. Rasrđen

. Danonoćno se molio Bogu i prosvećivao razmišljanjem o božanskim stvarima. Nije izlazio iz svoje kelije ni preko praga punih 38 godina. Upokojio se u Gospodu u drugoj polovini VI stoleća . Izdigerda i prejemnika njegovog Varahrana, [ 1 ] koji ga postavi za upraviika ovoga dvora. No sve te blagodati i počasti carske sablazniše Jakova kao čoveka, te otide od hrišćanske vere i zajedno s carem prinese idolima žrtvu i pokloni im se. Kada za to saznadoše njegova majka i žena, one mu uputiše pismo u kome su mu pisale ovako: "Bedniče, zašto ti radi slave ljudske ostavi Boga, Cara Nebesnog? Ugađajući prolaznome caru, ti izgubi život besmrtni. Služeći raspadljivome, ti se odreče

jedva živa. Prenesen u manastir od strane bratije on se pričesti Svetim Tajnama, i njegovo se zdravlje brzo popravi. Docnije prepodobni Diodor osnova manastir Svete Trojice, na triestak kilometara od grada Olonca, kraj gore Jurjeve. Upokoji se prepodobni 1633. godine. Svete mošti njegove pokoje se u njegovom manastiru . Izdigerd I carovao od 399. do 420. godine; sin njegov Varahran carovao od 420. do 438. godine. 2. Mt. 6, 24. 3. Lk. 9, 62. 4. Mt. 10, 27, 28. 5. Psal. 41, 6. 6. Podrazumeva se đavo, koji je grehom otruležio ljudsku prirodu. 7. Sr. Lk. 15, 4 - 7; Mt. 25, 23. 8. Ros - grad u Siriji, nedaleko od Antiohije. 9. Prepodobni Roman podvizavao se u petom veku. Spominje se i 9. februara. 10. Sveti

kraju Izdigerdova [ 10 ] carovanja magi [ 11 ] ustrojiše u Persiji gonjenje na hrišćane [ 12 ] i bi naređeno svima vojskovođama, među njima i Aspevetu, da dobro posednu sve puteve, kako nijedan hrišćanin ne bi mogao iz Persije prebeći Grcima. Tada Aspevet, videći na kakve muke stavljaju nevine hrišćane, sažali se na njih, i ne samo im ne branjaše da beže iz Persije, već im i sam, gde god je mogao, pomagaše, štiteći ih od opasnosti i smrti. Zbog toga bi od neznabožaca optužen caru Izdigerdu . Bojeći se svireposti careve, Aspevet uze svoga sina, i pobeže iz Persije u grčku carevinu. Grčki car ga primi, i postavi za starešinu nad Saracenima u Arabiji, koja je bila pod grčkom vlašću. Aspevet se nastani tamo. Jedne noći sin njegov Terevon vide u snu prepodobnog oca našeg Jevtimija gde mu obećava ozdravljenje, ako se obrati Hristu. Prenuvši se iz sna, Terevon ispriča svoj san ocu svom. On ga odmah uze, i sa mnoštvom slugu ode u Jevtimijev i Teoktistov manastir. A kad

kanonskih pravila, i to: petnaesto pravilo Četvrtog Vaseljekskog Sabora, četrnaesto pravilo tog istog Sabora, i četrdeseto pravilo svetog Vasilija Velikog. 7. To je bilo oko 406 godine. 8. Lavra Faranska, ili Fare, osnovna prepodobnim Haritonom u prvoj polovini IV veka. Sveti Hariton praznuje se 28 septembra. 9. Kutiliska pustinja ležala je na severoistoku od Jerusalnma, nedaleko od Jerihona, niže od lavre sv. Save Osvećenog ka Mrtvome Moru. 10. Persijski car Izdigerd I carovao od 399 do 420 god. 11. Magi u Persiji - članovi žrečevske kaste, pripadali su naročitom plemenu Miđana. U njihovim je rukama bilo usredsređeno sve naučno obrazovanje; oni su upravljali religioznim obredima i imali velikog ugicaja na državne poslove. Oni su se bavili i zvezdarstvom ( pretskazivali sudbinu ljudima prema kretanju nebeskih svetila ), gatanjem i vračanjem, utoliko više što je neznabožačka vera Persijanaca bila protkana raznim mračnim

jedanput nedeljno. Potrebnu za piće vodu on je dvaput nedeljno zahvatao sa obližnjeg izvora, ali tako da ga niko viđao nije. Najzad, posle dugih i upornih molbi i navaljivanja, on prosto bi primoran da se primi svešteničkog čina. Satvorivši mnogobrojna čudesa, on na pedeset dana ranije provide smrt svoju, i u miru predade duh svoj Gospodu. Podvizavao se blizu grada Kira u Siriji. [ 12 ] Izdigerda , u četvrtom veku, odreče se svoje otačke vere i poverova u Hrista. Kada car Izdigerd saznade za to, šta sve nije radio da Ahemenida odvrati od Hrista, i vrati u pređašnju veru. Ali pošto u tome ne uspe, car ga liši čina, oduze mu sva bogatstva, pa mu čak oduze i sve haljine što je imao, dozvolivši mu da nosi pregaču oko sredine tela. I naredi mu da tako nag čuva vojne kamile. A kada ga posle dugo vremena jednoga dana car ugleda sa prozora gde na strašnoj

izvora, ali tako da ga niko viđao nije. Najzad, posle dugih i upornih molbi i navaljivanja, on prosto bi primoran da se primi svešteničkog čina. Satvorivši mnogobrojna čudesa, on na pedeset dana ranije provide smrt svoju, i u miru predade duh svoj Gospodu. Podvizavao se blizu grada Kira u Siriji. [ 12 ] Izdigerd saznade za to, šta sve nije radio da Ahemenida odvrati od Hrista, i vrati u pređašnju veru. Ali pošto u tome ne uspe, car ga liši čina, oduze mu sva bogatstva, pa mu čak oduze i sve haljine što je imao, dozvolivši mu da nosi pregaču oko sredine tela. I naredi mu da tako nag čuva vojne kamile. A kada ga posle dugo vremena jednoga dana car ugleda sa prozora gde na strašnoj žegi gori od sunca i sav prašnjav, car se seti njegove pređašnje slave, pozva ga k

tako na svetiteljevom grobu isceliše se od ludila i svi ostali učesnici u ubistvu svetitelja. Tako svetitelj i po smrti svojoj javljajući nezlobivost svoju, učini dobro neprijateljima svojim. A dogodiše se tamo i mnoga druga čudesa i isceljenja ljudima, koji su s verom dolazili na grob svetiteljev . Izdigerd [ 8 ] ustroji najstrahovitije gonjenje na hrišćane. I to ovim povodom. Episkop Avda, ukrašen svakovrsnim vrlinama, pokrenut božanstvenom revnošću razruši hram u kome se Persijanci klanjahu ognju kao božanstvu. Saznavši za to od maga, idolopokloničkih žrečeva, car naredi da mu dovedu episkopa Avdu. Car najpre krotko zahtevaše od episkopa Avde da ponovo sazida razrušeni hram. Sveti episkop to odbi, i izjavi da on to ne može učiniti. Car onda izdade naredbu da se poruše svi

tim izborom, pa se odvojiše od Kiprijana; pri tome Novat, bez znanja i odobrenja episkopa, postavi za đakona Felicisima, čoveka bogata i uticajna. Ovaj raskol u Istoriji Crkve poznat je pod nazivom: "raskol Novata i Felicisima ". Ovi raskolnici novatijani biše osuđeni na Kartagenskom saboru 251 g. i u Rimu. Oni se posle proširiše donekle i na Istok 6. Svetitelj skončao oko 326 godine. 7. Teodosije Mlađi carovao u istočnoj polovini rimskoga carstva od 408 do 450 godine. 8. Izdigerd I carovao od 401 do 420 godine. 9. Obretenje moštiju ovog sv. Akakija praznuje se 15. septembra. Njega treba razlikovati od sv. Akakija II, episkopa Melitinskog, koji se praznuje 17. aprila 10. Frigija - rimska provincija u Maloj Aziji. 11. Vlasenica - kostret, gruba haljina od grubih životinjskih dlaka, koju su monasi nosili obično neposredno na telu. 12. Simonov manastir - na levoj obali reke Moskve, osnovan 1370 god. učenikom i nećakom prepodobnog Sergija Radoneškog

izdigerd

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov