se postidim što ovoliko teško podnosim bolove, stisnula sam zube, a suze samo sto ne poteku. Tako ja trpim i ćutim, jaučem u sebi, kad hodnikom prodje jedna babica. Prodje i vrati se nazad. "Jel ' ti to imas trudove? ", pita me. Trudovi? Jbg,

na sve četiri. Demon zore ne sledi me, već samo posmatra. jaučem bez glasa. Onda u barici sopstvene usirene krvi na podu vidim odraz svoga lica. Konci usana, iskežena čeljust. Kroz

. jaučem . Vukodlak žalosno vrti glavom. "Bojim se, putniče, da si još samo ti preostao... "

rasječena iznutra, da je moj otac to tada vidio mislim da bi ga sahranio.Sjela sam na wc-e šolju i odvalila da plačem i jaučem , zašto se to meni dešava Bože?

taj mladić se smejao zato da bi pokazao neobaveznost tog bičevanja. Kao: ja to radim iz fazona, a ne zato što mi to treba. A jaučem , jer me boli, pošto bič ne pita za razloge, letentne ili manifestne. Dok sam pio kafu, želeći da gorčinom sperem gorak

da se kupe i po koje gaće ako ništa drugo, ali to je to, jer moja plata će biti oko 20 000 dinara. I sad, trebam li sada ja da jaučem , da kukam i plačem, da proklinjem sve živo? Trebam li da postanem manji optimista nego što jesam? Treba li da me je stid

tišinu, pritiska me tama u duši. Da li mi se to zaista dešava? Koja surova praznina, a ja snage nemam, nemam glasa da jaučem , nemam suza da zaplačem, sve se u meni skamenilo Bol mi razdire grudi, nespokoj i haos u glavi, a ja kao ošamućena i dalje

voljom moje afričke frizerke da mi rukama kože meke poput slonovog uveta isplete kikice. Toliko je bolno da sve vreme jaučem u sebi, ali hrabro i bez reči sve to podnosim, kad sam već htela da budem interaktivna. U međuvremenu, Ana dole razgleda

bude bolje... Mada, čisto sumnjam. jaučem , često sam strpljiv. Božija Promisao je nešto u šta ne treba sumnjati. Ako Bog postoji, ako ne, ondak ne znam.

joj slomili ruku jaučem . Nastavili su da me biju, bila sam sigurna da će me ubiti kaže Gorica R. (47), koja je preksinoć brutalno pretučena

; kano zvezda kad preko nebo sine. Ne ni od boles, kano mučenik, da me muke izobliče, da pod mene kidam, da od bolovi jaučem . Gasim se polak, kano lis venem. Mrem štono kaže pesma od Boga, od starog krvnika. Mrem, i spas mi nema. Došla duša u nos. I

uz moje telo opkoračuje mi lice i gura svoju oteklu, otvorenu pičku na moj jezik. Mokra je, sluzava. - Joooj - stvarno jaučem dok velik, dugačak Martinov žarač ulazi u mene Bol traje, pa sve više bledi i svakim dodirom njegovog alata u

ali sam u dubini duše osjećao da to nipošto nije u redu. O Žorž, jebaću ti majku kad te dohvatim, pomislih. Počeo sam da jaučem od muke. Na njeno tapšanje po glavi Žorž prestade sa tom čudnom torturom i povijenog repa odšeta niz plažu. Now it is mine

. Oseća se otužan smrad nagorelog ljudskog mesa. Gornji deo kao zgužvana hartija. Levom pokušavam da je opipam, jaučem od bolova. Lopatica i rebra na desnoj strani polomljena. Opipavam delove, kao da si ih sekirčetom sekao. Hladan znoj me

i dok te rešetam tim nožem brže no što bi ti mene svojim rafalom i dok ti pilim uho vrat prste spolovilo i cvilim i bodem i jaučem i pikam i bljujem i štepam i siječem i režem i orem i vriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiištim i ubijam te, a od muke mi se

jaučem

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov