jastuke, koje mu Arsa podmetnu, da sedne, izvali se i tako ležeći čeka da ga Arsa izuje, već sede na onaj sanduk i podnimljen onom svojom malom ali rutavom rukom sa dosta kratkim i nežnim prstima, čekao je da ga Arsa sasvim skine. Pojas, silav sa pištoljem, jataganom i arbijom, sve to sam Arsa sa njega skinu i iznese da se vetri i čisti. Marko ostade i dalje tako da sedi, pognute glave, u papučama, raspasan. Belio mu se učkur od širokih čakšira a oko njega jeleci i mintani, raskopčani i oslobođeni od pojaseva i silava, pokazivali su njegova široka, jaka prsa, sa grdnim maljama posredi, koje su dopirale do njegova kratka, zdepasta i gola vrata .

jastuku, a s desne strane, efendi-Mita sa ispred njih postavljenom sofrom, punom ne jela ( pošto će večera posle doći, posle "pijenja" Sofkinog ) nego mezeta: đakonija, gurabija i slatkiša. Iz Markovih debelih čizama, sa jakim račvastim mamuzama, jasno i oštro se ocrtavalo njegovo oblo koleno u čohanim čakširama. Prsti su mu bili debeli, kratki i sa nabranom, ali čistom belom kožom. Samo na jednoj ruci imao je, i to samo jedan jedini, veliki zlatan prsten. Mintan i jeleci mu, oko vrata, bili su gotovo otvoreni, i on to sigurno nikad nije ni zakopčavao zbog kosmatosti, malja, koje su mu virile. Lice mu je bilo još sveže, i tek oko očiju i usta bilo je bora. Samo usta su mu bila ne toliko široka, koliko puna, mesnata, sa ovalnom bradom i kratkim obrijanim vratom. Iz celog njega bila je neka divljina i silina .

kicošeći i gladeći. Ali sve mu je ispadalo naopako i činilo ga smešnim. Tako, u jutru, pošto se umije i prekrsti, počeo bi da se oblači. Opasao bi se, steg o jakim kaišem pojaseve i čakšire, ušio bi mintane, i nakvasiv kosu vodom, on je rukom ugladi i potapka. Ali čim pođe, kroči, rukom mahne, sve se to raskopča, rasklimata i odveže. Uzice mu se odvežu i biju ga po nogama, iz opanaka počne da ispada slama, čakšire mu se smaknu , jeleci , mintani sve se to razleluja ... pojasi se otkače i vuku za njim, te dižu prašinu ... Samo šajkača i kosa ostaju onako kako ih namesti .

" Domaća lektira "pruženo je više mogućnosti za usavršavanje tehnike čitanja i usmenog i pismenog izražavanja . jeleci i čakšire, šarene tkanice, nakit i još mnogo toga. Za vreme trajanja akcije do ponedeljka 4. marta, umesto 948 dinara, cena će iznositi samo 474 dinara .

samo deset godina ranije u kući domaćina Milovana Arsića bilo je 18 duša . jeleci i marame, kakve se nose po šumadijskim selima. Nošnja stanovnika višegradske opštine na desnoj obali Drine je - šumadijska .

je sukno intezivno korišćeno za izradu odeće, svako seosko domaćinstvo proizvodilo ga je u dovoljnim količinama za lične potrebe, a dešavalo se da ustupe i drugom ako ga je proizvelo u većim količinama. Sukno je bilo u beloj, crnoj ' ' vrana ' ' i tamnosmeđoj boji ' ' singava ' '. Završna obrada suknene tkanine obavljana je u valjaricama ( valjavice ). Od sukna su krojeni i šiveni pretežno haljetci koji su se nosili u zimsko vreme ( gunjevi, pelengiri, zubuni, tozluci, ćurdije , jeleci ). Svečaniji odevni predmeti koji su nošeni kao deo nevestinske nošnje, na vašarima, slavama, ukrašavani su gajtanima, vezom vunom crne boje ( vranovez ), vunom crvene boje ( krmezvez ), aplikacijama, šljokicama, perlicama, srmenim nitima i drugo. S obzirom da je materijal na kome je rađen vez dosta čvrst, niti nisu prolazile kroz tkaninu već se ornament izvodio polaganjem gajtana, niti, traka na samu tkaninu i njihovim prihvatanjem sitnim bodovima svilenim ili

suknje krojene iz 3 - 3,5 pole. Ivice su ponekad bile ukrašene pantljikama i gajtanima u boji, kao i jedan do dva reda uskih poruba. Leti i zimi svaki dan, a pogotovo praznicima nošen je sukneni, vuneni ili čojani ' ' prsluk ' ' poznat i kao jelek, haljetak bez rukava, kratak koji se ispod dubljeg izreza na grudima zakopčavao pomoću ' ' kovči i petlji ' '. Ivice prsluka, pogotovo praznični, bili su ukrašavani vunenim gajtanima u nekoliko redova, a kod imućnijih porodica nošeni su jeleci ukrašeni svilenim gajtanima ili srmenim zlatnim i srebrnim nitima. Zimi i po hladnijem vremenu kao i u svečanim prilikama ( kao deo nevestinske opreme ) žene i devojke oblačile su povrh košulje, jeleka, sukneni haljetak bez rukava, s preda otvoren celom dužinom poznat pod nazivom ' ' zubun ' '. Smatra se jednim od najstarijih odevnih elemenata na južnoslovenskom balkanskom prostoru. Po pravilu bio je krojen od belog sukna. Sastojao se iz tri dela ( poleđine i dve prednjice )

crteža na tkanini, i vez po broju koji se izvodio brojanjem niti osnove. Ornamentika se kreće od stilizovanih geometrijskih, vegetabilnih, zoomorfnih i antropomorfnih motiva do realističkih predstava pojedinačnih floralnih detalja i motiva složenih u celine razvijenog tipa. U zbirci Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja u Zrenjaninu nalazi se bogata kolekcija predmeta ukrašenih vezom. Po značaju se izdvaja kolekcija zlatoveza. Nevestinsko oglavlje, oplećci , jeleci , kecelje i formeti predstavljaju reprezentativne primere narodnog umetničkog stvaralaštva. Na izložbi su pored predmeta ukrašenih tradicionalnim narodnim vezom predstavljeni i delovi odeće modernog dizajna. Inspiracija za njihovo ukrašavanje crpljena je iz kulturnog nasleđa i autentičnog folklora banatskog područja. Na ovaj način je tradicijskim izvornim elementima data mogućnost trajanja u kontekstu savremenih modnih tokova. Za autorku drugog segmenta

, sprečeni na bilo koji način da lično uručite nekome poklon, tu je agencija Mojpoklon koja će to uraditi umesto vas . jeleci , etno instrumenti .

nije otpjevana puna i strasna pjesma mladosti naše, a to je upravo karakteristika i glavna sadržina narodne lirike. Kroz njih ne zveckaju dugi, srebrni đerdani, niti strasno šušte puste kumašli dimije Iz njih se ne osmjehuju ona mila i svježa lica narodne pjesme, na kojima cvjetaju crvene, mirišljave ruže; iz njih se ne svijetle krupne i vlažne oči sa vrelom, neodoljivom ljubavlju i požudom; u njima se ne vide obla, bjeličastomramorasta pleća, na kojima pucaju svileni jeleci :

svilene, i tako omotane izgledaju kao mala čalma. U Crnoj Gori košulje se rijetko nose; mnogi nemaju ih nikako, a ono malo što ih nosi, ponajviše imaju samo jednu, i kad je u nekoliko nedjelja valja prati, idu za to vrijeme bez košulje. Mnogi nose pod gornjom haljinom, čohani džemadan ponajviše crven, koji se presamićuje, a preko gornje haljine nose bogatiji čohani, obično crven jelek bez rukava. I džemadan i jelek obično su od fine čohe i često izvezeni zlatom i gajtanima, i jeleci su ukrašeni srebrnijem i pozlaćenijem pucetima i kopčama. Preko haljine po slabinama se opasuje vunenijem obično crvenijem pojasom, a preko ovoga pripasuju silaj za koji zadjenu malu pušku i veliki nož. O kajišu na silaju ( ili o zasebnom ) vise dvije male fišeklije okovane cinkom i jedna kesa za novac ili druge sitnice, dalje, mazalica da oružje podmazuju i čuvaju da od kiše ne zarđa, i kresivo, koje je tako napravljeno da može poslužiti i kao izvojac, i kao šilo da pročačka

zahvalio svima koji su pomogli oko organizacije ove predivne trodnevne proslave: najpre svetosavskom kumu Milanu Kovačeviću koji se potrudio da sve bude kako treba uz pomoć članova Upravnog odbora C. Š.O.: Vučidara Radovića, Biljane Antonić i Dragice Miler. Zatim učiteljicama svetosavske škole: katiheti Ljiljani Toljević, Jeleni Denin Đurđević, Mariji Golubović, Dariji Drakulić i Ljiljani Jogarčević i učiteljicama folklornih ansambala: Danici Pjevalici , Jeleci Keserić i Maji Ivković. Zahvalnost naravno pripada i svim roditeljima koji neumorno dovode svoju decu u Crkvu da se prosvetljujuju i da se uče o životu sa Hristom i svetima i da neguju svoju pravoslavnu veru i srpsku tradiciju. Živeli na Mnogaja Ljeta

dobrovoljac i borbi protiv Mađara 1848. On i njegovi prijatelji, istomišljenici i protivnici ilirskog pokreta uspeli su da okupe oko Društva veliki broj Beograđana od ugleda, vlasti i naravno novca . jeleci , nevestama libadeta a babama škurteljke ( vrsta gornje haljine sa okovratnikom od samurovine i sa dugačkim rukavima ) .

bi trebalo uskoro da se pridruži doskorašnjim saigračima . jeleci , i šubare i kecelje, pred frulom se poklanjale, na takt bubnja i treptaj gudala poletne se igre nadigrale, vekovi se podno Beljanice o Saboru namah okupiše Beše Sabor deveti po redu. Po duši se Homolje poznaje. Po lepoti i po tajni prkosa nevolji, po srdačnom dočeku i pesmi. Po mirisu beskrajnih livada, bistroj vodi i bistrom pogledu, po ljudima kakvih drugde nema, koje vera u život održa, gde izvori lekoviti teku, i gde reč je tvrđa od kamena. Takvima smo u pohode bili .

o valjaricama, ili valjavicama, kojih je bilo mnogo duž obala Kolubare . jeleci , tozluci, nošnje za neveste, ukrašavani vezom i gajtanima, pravljeni su u zanatskim radnjama, kojih u Valjevu više nema. Jednostavniji zimski haljeci nastajali su i u domaćoj radinosti .

jeleci

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov