Božanskog Prosvetitelja Isusa Hrista, predali su se podvigu i bdenju da bi pronašli slovensku azbuku, pomoću koje bi jevanđeljska istina bila objavljena slovenskim narodima.

bila objavljena slovenskim narodima. jevanđeljska prosveta prodre duboko u nedra naroda i da ga preporodi za nov život. Stvorio se početak blagodatno prosvećene

se početak blagodatno prosvećene crkvenosti, pomoću koje je kao s jakim tvrđavama bila čvrsto zaštićena, kako jevanđeljska vera, tako i nacionalna sudbina našega naroda. U pravoslavnom slovenskom svetu podignute su crkve, koje su bile

Ostroškog, Svetog Prohora Pčinjskog, Svetog Stefana Dečanskog, Nauma Ohridskog? Gle, neprekidno, tamo se dešavaju Jevanđeljska čuda, svedočanstva o sili vaskrsloga Gospoda Hrista, o sili koja smrt pretvara u san, koja bolest pretvara u zdravlje.

njihov broj je narastao i predstavljali su značajan socijalno-ekonomski segment Carstva. Njihov prozelitizam i jevanđeljska poruka svetskog mira bila je u suprotnosti sa željom cara Decija Trajana da povrati imperijalnu veličinu Rima kroz

, nego da idu i kod onih koji su nevjerni, jer je Bog došao u ovaj svijet da spase sve narode i sve ljude, da svuda dopre jevanđeljska riječ i istina. Sveštenička služba treba da bude na pomoći onima koji Boga traže i da sveštenici kao dobri pastiri

zli i lenji sluga učinio sa poverenim mu talantom zakopavanje, konzerviranje i revnovanje da se održi status quo. Ali jevanđeljska nas priča uči da ćemo, ako ono što smo dobili ne umnožimo, izgubiti i ono što smo imali. Budemo li svojoj tradiciju verni

to, učite se, trudite se, ali gledajte ono što je Presveta Bogorodica činila i što je ova čestita žena iz naroda (misli na jevanđeljsko začalo o Marti i Mariji pročitano na Liturgiji): Marta, sestra Lazareva, trudila se da ugosti Gospoda, i to je lepo, ali

đakon Petar Mrakić. jevanđeljske , sa osvrtom na svetolike momente iz života svetog Nauma Ohridskog, i svetih Besrebrenika Kozme i Damjana.

živimo po Bogu? Jevanđeljska .

toga, on je na svom prvom putovanju u Jerusalim kupio - kuću svetog Jovana Bogoslova. U toj kući je soba Tajne večere, jevanđeljska " gornja soba ", "gornjica ", u kojoj je Gospod apostolima oprao noge i u kojoj je na poslednjoj večeri ustanovio

čovjeka) bez obzira na vjeru ili bilo koje druge razlike svojstvene ljudima, ako treba i život položi. To je nauka jevanđeljska , to je nauka svetootačka, to je nauka Crkve pravoslavne (vidi priču o Milostivom Samarjaninu, Lk. 10, 25 - 37). Tada i

neistinom; i da On nije mogao uopšte izreći neistinu niti pak preuveličati jednu stvar, vaistinu ova jedna jedina jevanđeljska priča Njegova bila bi dovoljna da spase sve žive ljude na zemlji. Pogledajte, kako ovaj čovek koji nije znao za milost u

i vladika čovek i da može katkad da izgovori nešto, pa kasnije da vidi Dobro bi bilo da reč predstavnika crkve bude topla, jevanđeljska , istinita i pravedna. Čovek, međutim, nije savršeno biće, ali svako bi trebalo da vodi računa o onome što govori i da

od suštinskog je značaja ne samo za rimokatoličku Crkvu, već za sve one koji su danas pozvani da svedoče Hrista. Misija i jevanđeljska propoved ostaje nepromenljiva dužnost Crkve svih vremena i mesta; vaistinu, takva je priroda Same Crkve, budući da se