Dizraeli je imao gotovo sedamdeset godina. I upravo tada, u trenucima trijumfa, zdravlje je počelo da ga izdaje. U jeku Velike istočne krize on će, posle sukoba u kabinetu, opozicije u skupštini, pobune javnog mnjenja, napredovanja ruskih armija i diplomatije velikih sila, morati da se suoči i s kostoboljom, astmom i bronhitisom. Dizraeli je imao dva protivnika u samoj vladi: državnog sekretara za Indiju lorda Solzberija i državnog sekretara za kolonije lorda Karnarvona . Odavno je znao da je Solzberi, ugledni potomak jedne od najstarijih britanskih državničkih porodica, prema njemu gajio duboko, lično neprijateljstvo. Solzberi je o Dizraeliju već objavljivao kritičke, povremeno vrlo otrovne članke. On i Karnarvon podnosili su ostavke na ministarska mesta još u Derbijevom kabinetu zbog neslaganja s Dizraelijevom izbornom reformom iz 1867. godine. Lord Karnarvon je, kao i Dizraeli, u mladosti putovao Osmanskim carstvom, ali je sa

crkve ipak su zavisili od vlade, pa se većina držala na bezbednom odstojanju od nezadovoljnika. Jačanje prosrpskog raspoloženja pokazalo se naročito na velikom sastanku poslanika i javnih ličnosti, održanom u Londonu 27. jula 1876. Za Dizraelija je posebno uznemirujuće bilo to što je ovom okupljanju, na kome je zahtevana puna autonomija za balkanske hrišćane, predsedavao konzervativac lord Šeftsberi i što je jedan od govornika bio rođeni brat ministra lorda Karnarvona , Oberon Herbert. Oštar i ogorčen ton kojim je Dizraeli opisivao kraljici njihovo učešće na ovom skupu jasno je pokazivao premijerovu strepnju od rascepa u Konzervativnoj stranci. Nastavlja se

slična pisma, u kojima im je objašnjavao da je, kada je započela agitacija, mir bio nadohvat ruke, kao i da je agitacija sve pokvarila, jer je uverila Rusiju da zemlja ne stoji iza britanske vlade. Svu krivicu za nevolje oko bugarskih događaja uporno je svaljivao na Eliota. Karnarvon i Kerns predlagali su Bikonsfildu da sazove kabinet da bi se razgovaralo o stanju u zemlji, ali on je to odbio, objašnjavajući im da bi javnost i to mogla da protumači kao znak kolebanja. Pismo Karnarvona , koji je od svih ministara bio najbliži zahtevima agitatora, premijer je Derbiju opisao kao "slabićko i sitničarsko ". Kernsove predloge da se na Balkanu ustanove nove, političke autonomije, Derbiju je prokomentarisao sa:" Još nekoliko Srbija "Ova balkanska kneževina za Bikonsfilda je očigledno postala sinonim za izazivača nevolja. Bilo je jasno da premijer nije imao nameru ni da ispusti uzde spoljne politike iz svojih ruku, ni da popusti pred javnim mnjenjem .

pljački njegovog blaga izloženog u Kairu, a njegov grob retko ko obilazi. Nema više gužvi u Luksoru i Dolini kraljeva. Uprkos uveravanjima vlasti da su bezbedni, turisti, koji su Egiptu donosili 9,5 milijardi dolara godišnje, poslednjih godina sve ređe dolaze u ovu afričku zemlju . Karnarvona , koji je bio Karterov mecena i koji je sa njim ušao u Tutankamonovu grobnicu, prisetio se reči svoga dede :