sagradio električnu centralu, pronašao fonograf (gramofon), mikrofon, usavršio telefon i akumulator, pronašao kinetoskop i prvi put primenio danas uobičajenu filmsku pantljiku od celuloida (format 35 mm), vršio eksperimente u

(William K. Dickson), istraživač u laboratoriji Tomasa Edisona. On je eksperimentisao sa novim uređajem zvanim kinetoskop . Za njega je koristio film širine 70 mm, koji je bio vrlo skup u tom periodu. Tomas Edison smatrao je da tolika širina

bili su neverovatno omiljeni, ali nikad nisu imali vise od jednog gledaoca Tomas Edison je svoje filmove prikazivao u kinetoskop aparatima koji su radili kada se ubaci novcic i imali otvor kroz koji je mogla da viri samo jedna osoba. Nizovi ovih

stajali su po holovima i edison ih je smatrao samo igrackama. Srecom, drugi drugi su videli mogucnosti od kombinovanja kinetoskopa i lanterne magike. Beci broj ljudi mogao bi da gleda projektovane pokretne slike na vecem prostoru. Tako bi filmovi

Francuz Šar Pate na svom uzanom formatu pate K-O-K od 28 mm, a ubrzo za njim i Amerikanac Tomas A. Edison za svoj kućni kinetoskop na formatu od 22 mm. Prvi pravi amaterski format, 9,5 mm pate bebi, lansiran je 1922. godine na nezapaljivoj filmskoj

[ gramofon ], mikrofona, fonometra. Usavršio je i telegraf i akumulator, znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski atelje u svetu. Registrovao je

jasniji njihov značaj ako se spomene da je među eksponatima kamera braće Limijer iz 1896. godine, glava Edisonovog kinetoskopa , Edisonov fonograf iz 1908. godine i čak jedan od štapova koje je koristio Čarli Čaplin. Jugoslovenska Kinoteka je od