sobu nekako se najbrže povrati ujak Vlado. Šta je to bilo. Evo odmah ustajem. - pomisli ujak da su došli da ga bude zbog mlijeka. Deder ti nama sve lijepo natenane objasni čije su ovo noge. - pokaza tetak na noge koje su virile ispod pokrivača. kipio od bijesa. Kako koje. Dobro ti znaš na koje noge mislim. Čija je ovo mala? - sad već ljutito pokaza na gole noge.

, no sad je bilo kasno. Nisam bila u cvijetu mladosti, ali sa 4 banke još sam imala ciklus. Ne, nije me napumpao, da vas ne držim u neizvjesnosti, al jebemti lako se moglo desiti. Oboje smo bili krepani od svršavanja. kipio od bezbroj pitanja, tema a ni na jednoj se nisam mogla zadržati. Osjećala sam se nekako potpuno smireno, kao da sam po drugi put ispunila svoju žensku dužnost.

lepršao steg negdašnje dubrovačke republike i uporedo sa njim srpska trobojnica. Muzika praćena gromoglasnom pesmom naroda svirala je potpure srpskih narodnih pesama. Gora je šuštala, a more se lako talasalo, kao da time i oni hoće da uzmu učešća u radosti Srbinovoj. Pred nama je ležao Lovćen, ponositi i sedi starac, koji nas je ponosno posmatrao. Svi smo ga gledali i iz sviju grla kao na komandu odjeknu pesma: "Onam ', onamo... " kipio je znoj. Svratili smo u dubravu, da se odmorimo i rashladimo. Onako znojavu u umornu na pamet mi pade ona čika Ljubina izreka, kad je pao s konja prilikom ratovanja Crnogoraca s Turcima: "Ako je, veli, i za Srpstvo, mnogo je" U svojoj malodušnosti i ja sam te reči ponovio.

rata, u eri obnove i izgradnje novog socijalističkog društva, radnička klasa predvođena Komunističkom partijom, grabila je napred u nove radne pobede Nije bilo dana da nije bilo izuzetnog rezultata. U svemu smo morali bili prvi. Žilavi i besni, radni, puni elana, ustrojeni, jer je sve što štrči bilo je sramotno i nekomunistički. Reprezentativni komadi duša radničke klase koji su onako teatralno izlagali svoja tela i svoja dela za prvomajske svečane defilee i parade, silno socrealistički, odzvanjali su ulicama naših gradova. Entuzijazam i mladalački polet koji je naprosto kipio u svim sferama rada i života, naročito se video i prikazivao za vreme prvomajskih praznika. Pucalo je na sve strane od mladosti, osmeha na licima, mirisa znoja, žuljevitih ruku i svečanih trenutaka.

. Mislim da nije isplativo kupovati zlatni nakit jer se u prodaji gubi veliki deo vrednosti. Ja lično se nisam interesovao za takvu kupovinu jer mi je firma vezana za prehrambeni sektor pa se nadam da ću se i u krizi snaći, ali sam čitao da su mnogi Beograđani, za vreme okupacije, prodajom porodičnog zlata uspeli da lakše preprode krizne trenutke. Neki komentatori deluju upućeni u ovu trgovinu više od mene pa predlažem da sledite njihove informacije. kipio hranu. Zlato ne može da se jede. Ekonomija sveta neće nikad počivati na zlatu. Zlato će ostati samo kao jedno sredstvo za špekulacije na berzama. Zdrava ekonomija u kojoj narod proizvodi ono što mu treba uvek će biti glavni oslonac. U današnjem svetu gde nas ima tako mnogo život nije tako jednostavan gde bi zlato postalo čarobni štapić. Apsulutne stabilnosti neće nikad biti. U ekonomiji uvek postoje periodi gde se ide gore-dole. Setite se da je Španija nekad plivala u zlatu koje su donosili iz Južne Amerike, pa je ipak ostala

je bivalo više našega junaštva to je bilo manje repa u Riđe. Jednom prilikom dođe Stevo sav usplahiren. Sunce ti jebem žarko. Eno Riđe sva kusasta bez repa. Kako ćemo s takvim konjem u svijet. - s tugom se Stevo vrati iz svijeta epskog stvaralaštva. Kad budu kuruzi dozrijevali, uzećemo kuruzne svile te uplesti u rep. - predložih. kipio od bijesa gledajući na obezrepljenu ždrebicu umornu od muha od kojih se nije imala čim braniti.

naoblači, a u očima je sijao roditeljski gnjev. I ne čekajući ni časa ode i uljeze u vrata babe Krune. Nadao se da će zateći svoju Koviljku, gdje se razgovara sa Krunom, ali niti Krune niti Koviljke. U svaki i najmanji budžak zavirivao je, ali nje nema te nema. Sad je bio na čisto. O, šta bi najedared od tog čovjeka Izgledao je strašan i mračan, kao duboka jesenska noć. Pogled mu je bio plamen, koji uništava i kosi. Tijelo mu je drhtalo a otrov gnjeva kipio mu u duši. Riječi njegova prijatelja ispunile su ga. Ljutit, strašan i odvažan kao div, lupi rukom na vrata sobna, u kojoj bijahu zagrljeni. Vrata se širom otvoriše i lupnuše. On šćaše jurnuti kao gladan lav na svoj plijen i prstima iščupati dah života onom, koji u tom času grljaše njegovo najmilije na svijetu. Ali kao da mu na put stade neka tajna sila, koja mu šaptaše: "Ne stupaj naprijed, grešniče Ovo je raj, u kom se dva anđela mole Bogu svome; ne buni im

kipio

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov