stihova, već zbog toga što se poezija utkiva u sve što je napisao, što je prisutna u svakom njegovom tekstu. Odlaskom Brane Crnčevića normalno je da se oseća velika praznina u našem literarnom životu, ali tu prazninu trajno će popuniti književni istoričari, kritičari i instituti kad srede sve ono što nam je Brana ostavio književnička zvezda, da se ne zna da li je bio bolji pesnik, dečji pesnik, aforističar, dramski pisac, odmah zatim prozni pisac, novinar Ježa, NIN-a, Duge i Politike. U poslednje vreme najprisutniji je bio u listu Pečat. Bio je jedan od najduhovitijih ljudi koje sam ikada upoznao. Nikada nije primao na sebe teške oblake, već bi ih odmah rasturio oko sebe i sve pretvarao u humor i od svega pravio beskrajni smeh. U poslednje vreme, kada mu je, kako on kaže, država propala, ali propadaju

radimo mi ljudi. Sanjamo ono što nemamo, bez da cijenimo ono što imamo. Da samo malo bolje pogledamo, primjetili bi koliko smo sretni.Sreća je mnogo bliža nego što mislimo. Svaki kamenčić našega života bismo trebali bolje pogledati. Svaki kamenčić bi mogao biti vrijedan dijamant. Svaki naš dan bi mogao biti jedan dijamant, vrijedan i nenadoknadiv. Svatko od nas može odlučiti da li da zadrži ili baci kamenčić . književnička imena, njegovo stvaralaštvo ime je za sebe Oskar Vajld; đavo i anđeo kako su ga zvali, napisao je najljepše stranice ljubavi i umjetnosti. Knjiga koja je proglašena nemoralnom, zbog koje je završio na sudu, jedna je od najljepših knjiga ikad napisanih. Umjetnik je tvorac lijepoga, umjetnosti je cilj da otkrije umjetnost a da sakrije umjetnika.Nešto kao moralna ili nemoralna knjiga ne postoji, postoje samo dobre i loše knjige i to je sve. Nema umjetnika sa etičkim

1.75 $ kako bi nastavio sa svojim radom . književnička udruženja .

naređeno da ubuduće ćuti, da redovno hrani Lajku i da ne dira prekidače. Što je, rečeni, disciplinovano i učinio. Otada naovamo retko se pojavljuje u javnosti, retko ga viđaju sa devojkama, a viđaju ga svaki dan. I pročaja . književnička društva imaju ravnopravan status reprezentativnih udruženja. Nije zgoreg pomenuti da je jedan član komisije - Ignjatović Srba, poimence - bio veoma izdašan u dodeljivanju sredstava za časopis koji on lično uređuje. Patriotski, nema šta .

ili da ih bar izjednače. Ako su Borhesovi kartografi nameravali da geografiju carstva izjednače sa geografskom kartom, naši politički pornografi čine nadljudske napore da realnost Srbije dovedu u sklad sa srpskim ustavom . književnička proseravanja, otvorite prozor i pogledajte na ulicu .

Petar, kamen vere i vitez krsta. Kao sveti Božji čovek on, po sopstvenom svom iskustvu, objašnjava, kako su govorili i kako govore sveti Božjn ljudi, i kaže: naučeni od Svetog Duha govoriše oni. Ne govorahu, dakle, oni po svome umovanju, ni po svom pamćenju, ni po svom slućenju, ni po svom učenju, ni po svojoj rečitosti, nego govorahu od Duha i po Duhu Svetome. Mudrost Božja izlivaše se kroz njih i istina Božja otkrivaše se kroz njih. Ne napisa Sveto Pismo lažljiva pisaljka književnička ( Jerem, 8, 8 ) nego ga napisaše sluge i izbranici Duha Božjeg Svetoga. Niti Sveto Pismo pisahu ljudi, kojima pisanje beše zanat, nego ga pisahu sveci Božji, upućeni i nagnani Duhom Božjim da pišu. Često i ne hoteći, pa čak i protiveći se, oni su morali da pišu, kao što svedoči sveti prorok Jeremija govoreći: i rekoh, neću ga ( Boga ) više pominjati, niti ću više govoriti u ime njegovo: ali bi u srcu mom kao oganj razgoreo, zatvoren u kostima mojim ,

lični refleks odvratnosti ili ljutnje. I kada bi mi bili Dante i Mikelanđeli, ništa se ne bi promenilo. To što se danas radi, ne smešta se ni u jednu dušu i ne može da se smesti . književnička zaraza, posebno mnogo pisaca će se pojaviti među našim podstanarima, koji će da iščaše sebi ruku na svojim tekstovima. Možda već sada treba promisliti o daljim putevima naše književnosti .

i tu se u momentu onesvesti kad ugleda Starog i Čiču kako ulaze u salu. Kad je doš o sebi, vidi Pera da se u sali sve utišalo, svi ćute, jedva da i dišu, a sednicom predsedavaju Čiča i Stari. Većaju ko će od njih, pokojnika, ponovo među Srblje. Opet je došla kosa do brusa, zadnje vreme Za reč se javi Kraljević Marko . književnička , Radoje od Domanovića, i po drugi put smestio međ njih, a kako sam se tad proveo svi dobro znate. Znam ja da oni kukaju i zazivaju i mene i sve vas, kao da bi im se sve muke njine i nevolje namah skinule sa vrata da se neko od nas pojavi tamo dole, ali prevrtljivo je to, verujte mi na reč. Njima ni svi sveci sa nebesa ne mogu da doakaju, a kamoli neki od nas Ako im Gospod pusti kišu, kukaju Dokle će ?, ako li kiše nema

oko nas patentiranih samoupravljača, negdašnjih odanih Titovih pionira i poslušnika. Tako je u Udruženju, i u njegovim forumima. Svi računaju na stečena prava, o opštem dobru niko ne razmišlja. Tu nam je narodna svest na nivou amebe ili paramecijuma. I tako je među tzv. intelektualcima. Biću iskren, makar da to nije uobičajeno u novinama. U drugom sam predsedničkom mandatu, uložio sam u UKS ogroman trud i vreme, čak ga tu i tamo i lično, iz džepa, ispomagao, boreći se da se ta književnička organizacija ne uruši, da ta sramota ne pripadne u deo upravo ovoj, uslovno rečeno, generaciji koja je došla na red da njime upravlja, da bih, u aktuelnom bilansu, bio zgađen i zgrožen nad postupcima i rezonima jednog broja ljudi koji bi valjalo da mi budu više od kolega - saradnici u istom poslu. Statutom smo uveli funkciju savetnika. Zahvaljujući toj inovaciji, to jest umeću jednog od njih, ispomognuti smo donatorskim, doduše skromnim parama, ali u kritičnom momentu .

1905, u prostorijama Srpske književne zadruge, osnovano je Srpsko književničko društvo i izabrana prva Uprava čiji je predsednik bio Simo Matavulj a sekretar Jovan Skerlić . književnička organizacija - jedina taksativno prisutna u zakonu i ovlašćena da zastupa i štiti interese pisaca, prisutna kroz svoje ogranke širom Srbije a i u dijaspori .

na ljude, kao osnovu dugoročnom održivom razvoju juga zemlje.Na koji način će PBILD pomoći Vranju i kojim ćemo projektnim predlozima konkurisati, razgovaramo sa Bobanom Stankovićem, pomoćnikom gradonačelnika za privredu i lokalni ekonomski razvoj ( LER ) » književnička scena do sada nije uspela da iznedri nešto što bi se moglo okarakterisati kao opasno, zapaljivo ili kontroverzno. Milosrdni anđeo je upravo to, iako autor svoje ostvarenje svrstava u istorijsko-političko-naučno fantastični roman. Kada pročitate knjigu shvatićete i zbog čega. »

akciju nekoliko meseci vodio je dramski pisac i romansijer Dragan Tomić, koji za Novosti kaže: - Pisci danas pripadaju retkim nezaštićenim stvaraocima, koji, uz časne izuzetke, ne mogu da naplate svoj rad. I to naročito od izdavačkih kuća koje manje poznatim autorima ne samo što ne daju honorare, već i traže novac za objavljivanje njihovih knjiga. To je postala višegodišnja žalosna praksa koju nisu u stanju da prekinu dva postojeća i ponekad suprotstavljena književnička udruženja UKS i SKD.Sindikat, tvrdi sagovornik, okrenut je svim ljudima od pera i nije sindikat srpskih pisaca već pisaca Srbije, što znači da će štititi interese svih članova bez obzira na nacionalnu pripadnost. - Prvo što ćemo raditi biće zaključenje kolektivnog ugovora sa izdavačkim kućama, pozorištima, TV i radio stanicama. Time bi bilo obezbeđeno da svako ko koristi književne tekstove to mora i da plati. Moja ideja je da nijedna izdavačka kuća neće moći da objavi

za Gospoda bilo i neverovanje književnika koji behu prisutni ovom događaju i pomišljahu u srcima svojim: što ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednoga Boga? Videvši njihove pomisli u srcu duhom svojim Gospod ih počinje blago ukorevati zbog toga: što tako pomišljate u srcima svojim? Prozorljivi Gospod čita lako nečista srca kao i čista. Kao što je odmah video čisto srca Natanailovo, u kome ne beše lukavstva, tako sada odmah jasno vidi i nečista srca književnička , ispunjena lukavstvom. Pa da bi im pokazao kako On ima vlast i nad telima kao i nad dušama ljudskim, i grehe opraštati i raslabljena tela lečiti, Gospod reče raslabljenome: tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma. Na ovakvu moćnu zapovest bolesnik usta odmah, i uzevši iziđe pred svima, tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreći: nigda toga videli nismo

stvarima. I veoma dobro je razumeo suštinski siže knjige. Dakle, tu imamo primer izvesne lažne slike, zasnovane na prividima i stizanja do suštine pitanja, preko privida. Tako da je to sigurno nešto što autor istinski želi. Jer, ako ga shvataju površno, onda oseća tu neprijatnost koju je teško imenovati. Odakle potiče ta nekakva želja za istinom? Teško se može reći. Odakle potiče želja da budem prikazivan istinit, takav kakav zaista jesam ? književnička strategija smera ka tome da se isto toliko otkrije, koliko i sakrije .