kneževina, koja se vrlo brzo uspela izdići iz 200 - godišnje mongolske dominacije i osvojiti okolne kneževine. Rusko širenje na teritoriji Evrope i Azije trajalo je sve do 19. veka. U februaru 1917. Među tipične ruske deserte spadaju i blini, ruske palačinke, te krema gogol mogol. Rusija postaje republika, a već 1922. pod vođstvom Lenjina postaje deo Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika ( SSSR ). Staljinovo doba ( do 1953. ) obeleženo je industrijalizacijom i kolektivizacijom poljoprivrede. Uz te događaje Rusiju, ali i rusku kuhinju, oblikovali su svetski ratovi, kao i hladni rat sa Amerikom. Godine 1991. komunistički sistem je propao, a SSSR se raspao na 15 država, među kojima je najveća i najznačajnija upravo Rusija. Kriza u post-SSSR Rusiji dosegla je svoj vrhunac ili dno i 1998. krenula putem ekonomskog oporavka i ubrzanog rasta zahvaljujući visokim cenama nafte .

revolucija jednostavno nenormalni ljudi. Oni ne shvataju šta rade. Bilo bi dobro da naša javnost upravo to sagleda Inače, zašto onda sve ovo govorimo o ruskoj istoriji. Mi smo zbog takvih ljudi, zbog tih ` revolucija `, kako ste pravilno primetili, izgubili onih 90 miliona. I sopstvenu zemlju srozali, toliko da smo kasnije morali da je u strašnim uslovima podižemo, uz strašne žrtve. Samo još nekoliko reči, Denise, pa završavam . kolektivizacijom . A kako to dvoje uopšte može da se poredi? Mi smo tokom kolektivizacije izgubili deset miliona ljudi, a Stolipinova reforma je prošla mirno Da li je ta reforma bila uspešna ili ne, to je drugo pitanje. Međutim, tada niko nije poginuo. Ni jedan jedini čovek A u kolektivizaciji smo izgubili milione ljudi .

( A. V. Antonov-Ovsejenko, R. A. Medvedev, O. G. Šatunovska, R, Konkvest, A. Solženjicin i dr. ) i kada tim pričama dâ doprinos. A kada je to, na kraju, bilo potrebno potegnuti kao krajnji argument, Komsomolska pravda objavila je 4. juna 1991. jedan Solženjicinov intervju iz 1976, u kome je rečeno da je profesor Kurganov na posredan način izračunao da je od 1917. do 1959. samo od unutrašnjeg rata sovjetskog režima protiv svog naroda, tj. od njegovog uništavanja glađu , kolektivizacijom , zatvorima, logorima itd. ( uključujući i građanski rat ) poginulo 66 miliona ljudi, dok je tokom Drugog svetskog rata, zbog lošeg vođenja rata itd., dakle direktnom krivicom režima i njegove vojske, stradalo još 44 miliona. Dakle, od socijalizma ( komunizma ) izgubljeno je 110 miliona ljudi. ( Zemskov, 1994: 116. ) I to nije jedinstven primer da se brojke žrtava penju do stotinak i više miliona. Ne iznenađuje, stoga, ni vest da je ( bivši ) predsednik SAD Buš na otkrivanju

. Prema dostupnim dokumentima od 1934 do 1940 u Staljinovim čistkama ubijeno je preko 600 jugoslovenskih komunista. Njihova imena su objavljivana u PROLETERU, listu KPJ pod naznakom da su isključeni iz partije . kolektivizacijom i sličnim zanimacijama .

revolucije Ali, prvo, odakle je došao? Odgovor je jednostavan: iz revolucije. U Jugoslaviji je izbila revolucija tokom Drugog svetskog rata u borbi protiv nacista. Borbu je vodila partizanska vojska pod vođstvom komunista sa sledećim parolama: "Zemlja seljacima" - "Fabrike radnicima" Pošto je ova revolucija trijumfovala, doneli su odluku da stvore socijalističku Jugoslaviju. U tom periodu postojao je jedan jedini model socijalizma - sovjetski. Tada su krenuli sa kolektivizacijom zemlje, nacionalizacijom sredstava za proizvodnju i razvojem planske ekonomije. Kao i u sovjetskom sistemu, uspostavljao se godišnji plan s ciljevima za svaki proizvod i stimulacije u bonovima u slučaju da se ciljevi i dostignu, planovi koje su pravili bili su veoma detaljni ( toliko da je, kako kažu, štampani dokument prvog petogodišnjeg plana težio 1,500 kg ) .

preraspodele zemlje koja bi od svakog načinila sitnog vlasnika, što svedoči o izvesnoj kineskoj fleksibilnosti. Tu fleksibilnost su u stvari nametnule prilike; narodna Kina će se vrlo brzo usmeriti ka prilično striktnom podražavanju sovjetskog modela. Od 1952. individualne eksploatacije zemljišta, proistekle iz agrarne reforme, počinju da se grupišu. Od 1954. formiraju se prve radne zadruge, po ugledu na sovjetske kolhoze. Istovremeno s postepenom opštom kolektivizacijom zemlje u periodu 1955 1957. preduzimani su napori u smeru razvijanja teške industrije: čelik, ugalj, nafta, električna energija ... Dajući apsolutnu prednost razvoju teške industrije, Kina preuzima model Sovjetskog Saveza. Iz SSSR-a je došao veliki broj savetnika i tehničara. Od seljaštva se zahtevalo ogromno zalaganje: oni su u isto vreme morali da izmene svoje navike i da ishrane gradove čije se stanovništvo ubrzano povećavalo zbog migracije sa sela, da plate

industriju, neophodnu za nezavisnost zemlje. To je kapital koji se ne odnosi samo na obalu i oblast Šangaja, kao u vreme polukolonijalizma, već i na unutrašnjost, i ne svodi se samo na industriju široke potrošnje kao nekad. Isto tako, uložen je ogroman napor u širenju železničke mreže u provincijama unutar zemlje. Međutim, u periodu 1955 1957. ispoljavaju se i ogromne tenzije i iskazuje se potreba u vladajućim krugovima za izvesnim popuštanjem. Nezadovoljstvo sela kolektivizacijom zemlje izazvalo je pad proizvodnje. Zato je odlučeno da se seljacima, često s pravom ljutim zbog nekompetentnosti i autoritarnog držanja kadrovika poslatih iz grada na selo, dopuste veća nezavisnost i inicijativa. Iznova je odobreno postojanje slobodnog tržišta .

idemo ... Pocetkom proslog veka kada je komunizam zapravo zaziveo u praksi / 1917 / a svoje otelotvorenje na ovim prostorima zapoceo prinudnim otkupom tj. Otimanjem od SRPSKOG seljaka, izbila je na videlo osnovna komunisticka teza: Buduci da je seljak kao individualni proizvodjac u ekonomskom smislu sam sebi dovoljan, nezavisan, pa kao takav nepodlozan propagandi i raznim lazima-neophodno je izvrsiti pauperizaciju, tj. Osiromasenje otimanjem, zastrasivanjem , kolektivizacijom .. A narocito pretvaranjem seoskog domacina u gradskog proletera ili lumpenproletera.Svejedno.Unistavanje poljoprivrede, obespravljivanje sela, migracija u gradove bila su sredstva da se to postigne .. I postiglo se .. Nazalost .. Pri tome se nisu birale metode .. Islo se cak na to da se vidjenijim seljacima spaljuju kuce ..

? Posle toga su počele reforme sa proglašavanjem društvene svojine za kapital ( ali to nije "onaj" kapital ), uvođenjem akcionarstva ( ali to nije "ono" akcionarstvo ), ukidanjem samoupravljanja u radnim organizacijama ( ali to nije "onaj" najamni odnos ... I pored svih tih terminoloških akrobacija, bila je to kontrarevolucija. Ali onda se postavlja pitanje svih pitanja - zašto su komunisti izveli socijalističku revoluciju sa nacionalizacijama, konfiskacijama , kolektivizacijom na selu ( o ljudskim žrtvama da ne govorim ), da bi posle 50 godina uveli ono što su ukinuli. Istina, mnogi drugovi su sada tajkuni, menadžeri, evropejci ... Sve u svemu, bila je to priča sa tužnim i tragičnim krajem .

odbor ). - Sastavljen je i dalje od Fotića, Draškovića, Đonovića i Đujića u SAD, Božidara Purića, Dobroslava Jevđevića i Mladena Žujovića u Evropi. Odbor je bio prilično aktivan na liniji podrivanja uticaja i ugleda FNRJ. Propagandna delatnost SCNO-a sastojala se u sistematskoj propagandi da je Jugoslavija komunistička zemlja i da je ne treba pomagati, a ako joj se većpomaže, onda od nje treba tražiti izvesne ustupke, naročito odustajanje od kolektivizacije sela jer se kolektivizacijom sela trajno uništava najsigurnija baza za borbu protiv komunizma. Radi tog SCNO je početkom 1952. godine podneo jednu pismenu predstavku Vašingtonu, Londonu i Parizu u kojoj se razvijaju gornje teze. Dalje, Konstantin Fotićje pismeno protestovao na stav Paul Reynanda prema Jugoslaviji i od njega zahtevao da Jugoslavija uđe u nadležnost francuskog Komiteta za slobodnu Evropu. Pored toga Fotićje napisao članak u časopisu Journal od Central Europien Affaires pod

ličnost generalnog sekretara partije Sadama Huseina . kolektivizacijom i programima za podizanje standarda stanovništva. Rezultati su, međutim, bili protivrečni. Na primer, ekonomska elita uopšte nije izgubila uticaj, pa je u poljoprivredi, i pored osnivanja seoskih zadruga, bogatstvo ostalo u rukama malog broja ljudi. Režim je to iskoristio i učvrstio osnovu svoje vlasti .

, reforme ogromnih razmera, izmiču racionalnoj kontroli i planiranju. Njihove moguće loše posledice teško je predvideti. Propast velikih društvenih eksperimenata počiva, pre svega, na rušenju postojećih ustanova kao prepreka za sprovođenje epohalnih ideja. Kada se ukine mogućnost kontrole vlasti preko parlamentarnih izbora, kao što je slučaj sa Nemačkom kada su Hitleru data diktatorska ovlašćenja, ili kada se ukine privatni posed kao što je to bio slučaj sa kolektivizacijom u Sovjetskom Savezu - nestaju ustanove koje su društvu omogućavale da racionalno funkcioniše. Više se ništa ne može racionalno planirati, jer smo prepušteni hirovima vođa. Nestaje mogućnost dijaloga i kritičkog propitivanja, svaka opozicija vlasti proglašava se za narodnog neprijatelja, a kao jedini priznati oblik narodne volje uzima se plebiscitarna podrška vođama i partiji. Magistralne katastrofe proistekle iz ovakvih holističkih projekata najbolje govore