pogrešno usmerena i da vodirigidnom i elitističkom svetu umetnosti u kome samo privilegovana manjina možeda uživa. Konceptualisti su posebnonaglašavali važnost samog procesa razmišljanja umetnika i metode proizvodjenjakao vrednost po sebi;

samoetablirane umetničke strukture. Za razliku od minimalističke umetnosti, umnogim radovima koje su proizvodili konceptualisti često je bilo i jakesocio-političke dimenzije, što je odražavalo rašireno nezadovoljstvo društvomkasnih

koji su stvarali autentična i iskrena dela iz svih mogućih oblasti: muzike (novi talas), poezije, likovne umetnosti ( konceptualisti ), koji su se s velikom snagom i žarom trudili da budu drugačiji, dar se pojavljivao na najrazličitijim mestima. Protok

zabave Koeljo spada tu sa svojom literaturom, poput striptizeta Madona ili Lejdi Gaga u mizičkoj industriji, ili tzv. konceptualisti po raznim bijenalima i trijenalima u kustoskoj industriji koja sebi daje za pravo da sudi o čitavoj umetnosti. Bogata,

deo vizualne umetnosti i ne samo vizualne, ali je u njoj to najčešći slučaj jeste ponavljanja Dišanovog gesta. Konceptualisti , dišanovci, uglavnom su ponavljači, ad nauseam, stava da je umetnost ono što umetnik za umetnost proglasi. Sve može

zvuka, drži strip kompaktnim i čini ga zbog toga i jedinstvenim u ovoj postavci. Jaroslav Supek i Branko Andrić su konceptualisti i strip koriste spontano, prema potrebi, ali i sa izvanrednim poznavanjem ovog izražajnog sredstva. Bob Živković je

je rekao da država neće finansirati takve poduhvate. Zbog bavljenja apstaktnom umetnošću nikom nije pretio zatvor. Konceptualisti su snosili posledice, ali samo oni čiji su radovi imali političke implikacije, što u krajnjoj liniji i nema veze sa

nije samo časopis za vizuelnu i konkretnu signalističku poeziju. U njemu su svoje radove objavljivali i ortodoksni konceptualisti Sol Levit, On Kavara, kao i Klaus Groh, Kalkman, Gramse, Urban, a od naših novo-praktičara Raša Todosijević, Urkom

padne na pamet, to me, naravno, ponese i gura u želju da to odmah ispucam, ali to nikad ne uradim. Oduvek su me fascinirali konceptualisti i, uopšte, stvaraoci koji umeju da zajašu ideju, a ne ona njih. Istina, jahanje ideje je težak rodeo: kao entitet koji je

desilo da su na primer pobedile (inače jako zanimljive, samo malčice mahnite) rokerke iz Zrenjanina Beti Bup, ili rege konceptualisti Zemlja gruva, koji su svoju žvaku o Beogradu posvetili Mekdonaldsu? Momentalno bi krenula priča kako se Srbija na

loše. Ono može komunicirati ili ne i tu ne postoji tajna formula. Mislim da su se, tokom poslednjih desetak godina i naši konceptualisti uverili u to. Možete imati unapred formiran populistički koncept a da delo komunicira samo sa žirijima prestižnih

bilo bliže Srbiji, ali je u svet otposlata poruka da u Srbiji poluge vlasti drže seoski đilkoši, diletanti, promašeni konceptualisti i potpuni idioti od kojih se - samo ako zatreba - može oteti mnogo više od južne pokrajine.