naucno-tehnickim kapacitetima, da se nalazi u procesu slozene tranzicije i da, mozda na prvi pogled izgleda nelogicno inicirati projekat gradnje prvog sprskog satelita. Medjutim, to je upravo jedan od onih izazova koji pokazuju snagu jedne nacije, drzave i njenih lidera, da pokazu koliko smo svi mi dorasli jednom takvom zadatku od koga mozemo ocekivati samo pozitivne rezultate. Srbija naravno nije u stanju da izgradi tako slozenu kosmicku infrastrukturu kao sto su kosmodromi ili kontrolni centri, da lansira velike i skupe kosmicke aparate, da istrazuje druge planete. Ali Srbija može da napravi minijaturni satelit pa da tokom njegovog razvoja i koriscenja obogati i osvoji nova znanja potrebna za veće i slozenije poduhvate. Na osnovu tog, domaćeg, znanja Srbija će moći lakše i sa puno razumevanja kompletnog procesa, da se uključi u velike projekte razvijenih zemalja. Sem toga, danas je sve manje onih zemalja koji rade isključivo samostalni i

kosmonautike . kosmodromi omogušavaju lansiranja RN u orbitu nagiba čiji je spektar svega nekoliko stepeni ( kao što je to na primer slučaju sa Izraleskom raketnom bazom Palmahim 142 - 145 stepeni ), pa do gotovo 100 stepeni ( kao kod brazilskog kosmodroma Alkantara ). Inače većina kosmodroma ima spektar nagiba orbita širine 20 - 30 stepeni. Ono što pada u oči je da većina savremenih kosmodroma, uprkos složenoj infrastrukturi, ima ogromne limite .

limite . kosmodromi budućnosti će biti kompaktiniji, znatno manji i tehničko-ekonomski efikasniji .

stepena RN ) i ograničenosti u tipu RN koje mogu biti lansirane u kosmos . kosmodromi - vazdušni ( sa aviona-nosača je moguće lansirati RN lake klase ), mobilne i stacionarne morske platforme ( RN lake i srednje klase ), podmornice ( RN lake klase ) i kosmoprtove ( aerodrome preuredjene za suborbitalne letove ). Još jedna kategorija kosmodroma budućnosti su tzv. "egzotični kosmodromi ", kao na primer plovući ekranoplani ( koji mogu koristiti reke, jezera ili okeane ), lansirni" topovi "elektromagnetnog tipa i laseri .

budućnosti će biti kompaktiniji, znatno manji i tehničko-ekonomski efikasniji . kosmodromi ", kao na primer plovući ekranoplani ( koji mogu koristiti reke, jezera ili okeane ), lansirni "topovi" elektromagnetnog tipa i laseri .

Svaki kosmodrom, bilo da je relativno jednostavan ( sa jednom rampom za lansiranje rakete nosača / RN / jedne standardne porodice, ili vrlo složen sa lansirnim rampama različite konstrukcije za lansiranje raketa-nosača svih kategorija i namena ) ima vrlo složenu strukturu . kosmodromi imaju neophodnu infrasturkturu za funkcionisanje svih njegovih sistema .

. kosmodromi minijaturni površine svega nekoliko kvadratnih kilometara .

za funkcionisanje svih njegovih sistema . kosmodromi su objekti od strateskog nacionalnog znacaja .

vrati pod jurisdikciju Kazahstana . kosmodromi skupa gotovo da su imali nešto veći broj lansiranja od onih obavljenih samo sa Bajkonura. Zbog toga se može reći da su lansirne aktivnosti na ovim kosmodromima imale više epizodni, nego regularni karakter .

i vitalnost. Užitak, opuštanje i jačanje zdravlja osigurani su dodirom toplote, omamljujućih aroma i revitalizirajućih boja u jedinstveno opremljenom Sauna selu . Kosmodromi u Plesecku i Bajkonuru koji trenutno rade za Rusiju su očigledno nedovoljni. Izgradnja Vostočnog će započeti ovog leta. Predstoji da se podigne oko 1500 različitih objekata. Među njima su dva lansirna kompleksa, kompleks za pripremu i medicinski pregled kosmonauta, fabrika vodonika i kiseonika. Puštanje u rad prvog poligona i prva lansiranja bespilotnih brodova planira su za 2015. godinu .