agente i dopisnike, koji su uvek bili Poljaci. U Beogradu su bili kao takvi dopisnici Karol Pjenjkovski, Vladislav Kozlovski i V. Kolačkovski [ 495 ].

Spavanje Crnojevića Ive. Još manje znamo o boravku Kolačkovskog u Beogradu. Kozlovski . On je više i pisao. Naročito su mu prijatna pisma u časopisu Mrówka, na kojem je sarađivao i Milkovski. U prvom pismu je

. Srbi se ne mogu zavesti. Izgleda da je ovo pismo izazvalo kod poljskih čitalaca veliko interesovanje, jer već uskoro Kozlovskog uredništvo moli da piše i o drugim stvarima kod Srba: "Naši čitaoci neprestano traže dalja pisma od vas, a mi im se

da piše i o drugim stvarima kod Srba: "Naši čitaoci neprestano traže dalja pisma od vas, a mi im se pridružujemo" [ 497 ]. I Kozlovski se odazvao pozivu. Pisao je o književnosti, i to ne samo Srba nego i Hrvata, te osobito hvali Smrt Smail-age Čengića i

na poljskom o srpskom životu i o prilikama u Srbiji, možemo tvrditi da je najbolje poznavanje od svih Poljaka pokazao Kozlovski , kako u pitanjima opštim, tako i u čisto književnim stvarima. Nije se zaveo čak ni onda kada je imao da kaže svoj sud o

. Nije se zaveo čak ni onda kada je imao da kaže svoj sud o Nenadovićevoj Slavenskoj vili, u kojoj se onako uzdižu Poljaci. Kozlovski će vrlo kratko presuditi: ova pesma "s umetničkog gledišta nema nikakve vrednosti" [ 503 ]. Nije ga zavelo

. Ali je mogao to učiniti i neko od Poljaka u Beogradu preko nekog člana Društva. Mislimo tu naročito na Vladislava Kozlovskog koji je bio veoma aktivan u Beogradu. Društvo je te godine dobijalo na poklon poljske knjige od nekog "neimenovanog ".

aktivan u Beogradu. Društvo je te godine dobijalo na poklon poljske knjige od nekog "neimenovanog ". Mogao je to biti Kozlovski . Među tim knjigama nalaze se Kraševski, Slovacki, Njemcevič i drugi. Nešto kasnije pokloniće nešto poljskih knjiga

, Goščinjskog, Slovackog, Sirokomlje i drugih. Izbor je bio smišljen. Kozlovski . Pored ostalih, dao je dela Goščinjskog, Sirokomlje, Kraševskog, Čajkovskog, Pluga i drugih [ 525 ]. A kad je

nalazimo vest da je Novaković završio prevod i da je prevodio u "belom stihu" [ 580 ]. Vest je potekla od Vladislava Kozlovskog koji je tad pisao pisma iz Beograda u spomenutom časopisu. I Novaković tvrdi u pismu od 15 - II-1869 Jagiću da je završio

vodio Poljak Tadeuš Okša-Ožehovski, slala je kao svoje dopisnike u Beograd Poljaka Karola Pjenjkovskog, Vladislava Kozlovskog i V. Kolačkovskog. Pjenjkovski je tada napisao jednu knjižicu o Crnoj Gori, a Stojan Novaković je preveo i objavio u "

jednu knjižicu o Crnoj Gori, a Stojan Novaković je preveo i objavio u "Vili" njegovu pesmu Spavanje Crnojevića Ive. Kozlovski je u poljskom časopisu "Mruwka" objavio nekoliko pisama iz Beograda u kojima govori o slovenskim osećanjima kod Srba i

Rusije. U tom slučaju oni bi se lako odrekli svoga rusofilstva. Srbi se ne mogu zavesti zaključuje on. U drugim pismima Kozlovski je pisao i o našoj književnosti, posebno se pohvalno izražavao o Gorskom vijencu, pisao je i o suđajama i drugim

u kojoj je snažno došlo do izražaja Nenadovićevo polonofilstvo, uprkos pohvalama koje Nenadović izriče Poljacima, Kozlovski kratko presuđuje: "ova pesma s umetničkog gledišta nema nikakve vrednosti ".

Zavadski, potpukovnik; zatim slede oficiri bez oznake činova: Mihal Kozjebrodski, Kazimjež Ćinjski, Antonji Kozlovski , Jan Vilamovski, Mikolaj Zaboklicki i Adam Pjetruski; isti dokument sadrži i značajan podatak, dobijen od

kozlovski

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov