dejstvo umetnika na gledaoca i u svom video obliku, propušten kroz digitalnu kameru i elektronske filtere, zadržava tu svoju neposrednost i direktnost, koja za rezultat ostavlja snažan utisak. Onlajn portal za savremenu video umetnost Videoart net sa sedištem u Njujorku u svojoj arhivi čuva na stotine video performansa autora iz čitavog sveta. Publika će imati prilike da vidi izbor najzanimljovijih dela iz ove zbirke . KREGERA ¶

, mlade generacije, omladinu koja je već sasvim antiburžoaski raspoložena. Pisana ironičnom distancijom prema predmetu, ova kozerija je izvanredan primer Manove umetnosti . Kregera . Sam pisac nije bio toga mišljenja, dublja pozadina ovog romana nije, po njemu, dovoljno zapažena. Problem mogućnosti sinteze usamljenosti sa zajednicom, aristokratskog stava sa demokratskim zahtevima, upliće se ovde u šaljivu fabulu u kojoj lepa kći jednog američkog multimilionera treba da osveži krv i finansije jedne male, degenerisane nemačke dinastije. Humoristična fantazija ove moderne bajke nosi opet izvesno autobiografsko obeležje, jer je sličnost

i pacifist, oštar kritičar nemačkog društva i jedan od najodlučnijih protivnika nacionalsocijalizma, umro je u Kaliforniji 1950, u sedamdeset devetoj godini života. Viktor, najmlađi od dece senatora Mana, jedini od braće koji je završio univerzitetsko školovanje, živeo je kao običan i nepoznat činovnik u Minhenu - gde je ostao čak i kad su Hajnrih i Tomas emigrirali - i umro tamo pre sedam godina ( 1949 ). Sa izvesnom dozom smelosti mogli bismo reći, u stilu pisca Tonija Kregera , da je od petoro dece senatora Mana samo jedno bilo "normalno" .

toku rata u Americi, tako da je poslednja knjiga, četvrti roman, izišla u Štokholmu 1943. Delo je pisano u vreme velike krize, nemačke i svetske, i u tim teškim, burnim godinama rad na ovoj mirnoj temi, ovom "humorističnom spevu čovečanstva ", bio je piscu" uteha, zavičaj, simbol istrajnosti ". Kregera i Smrti u Veneciji. Njena simbolika ima političku pozadinu. Uostalom, i da se radnja ne događa u Dučeovoj Italiji, u odvratnom hipnotizeru Čipoli, koji svoje gledaoce lišava njihove slobodne volje i nagoni da pred njim, ponižavajući se, igraju step, - nije teško videti vinovnike fašističkog terora. Ali nakazni hipnotizer odlazi u svojoj obesti suviše daleko kad zaljubljenom mladom kelneru Mariju naredi da u transu poljubi odvratno meso mađioničarevo kao da ljubi onu

nam omogućiti miran revanš, poručio je Rašović, uz konstataciju da će na golu stajati Milan Lukač . Kregera , novelu u kojoj Tomas Man najslikovitije govori o svojoj poetici, tj. odnosu prema umetnosti. Tađu Saše Milivojeva se pretapa u lik Hansa Hansena, opet jednog od onih plavookih, koji duboko zagnjureni u život uživaju u svakom trenutku, omiljeni, uklopljeni, kao deo celine. Onda sam pročitala intervju, par kolumni i nekoliko pesama ovog mladog čoveka, skoro još dečaka i shvatila da sam konačno našla odgovor na pitanje koje je ostalo da lebdi na kraju mog seminarskog rada :

poetici, tj. odnosu prema umetnosti. Tađu Saše Milivojeva se pretapa u lik Hansa Hansena, opet jednog od onih plavookih, koji duboko zagnjureni u život uživaju u svakom trenutku, omiljeni, uklopljeni, kao deo celine. Onda sam pročitala intervju, par kolumni i nekoliko pesama ovog mladog čoveka, skoro još dečaka i shvatila da sam konačno našla odgovor na pitanje koje je ostalo da lebdi na kraju mog seminarskog rada: Šta bi se desilo da je Hans Hansen ispunio želju Tonija Kregera i pročitao Don Karlosa? Sada znam. Postao bi Saša Milivojev. Taj lepi, mladi, talentovani pesnik je, zapravo, inkarnacija najveće Kregerove žudnje. On je Hans Hansen koji je pročitao Don Karlosa .

, do 1949. godine, kada je njegov sin Klaus izvršio samoubistvo. Naizgled biografska, ova drama, osim činjenica, zasnovanih na motivima Manovog književnog dela i istorijskim podacima o njegovom životu, u sebi meša biografske činjenice i fiktivne događaje, kao i likove. Ova predstava nije koncipirana kao biografija Tomasa Mana već kao pozorišna igra. U njoj je gledalac, od samog početka, aktivni učesnik . Kregera . Mislim da nikad nisam pročitao nešto što me je toliko pogodilo, što mi je toliko značilo, kao kad sam pročitao tu, valjda bismo je nazvali, novelu. I onda, neka prva ideja koju sam imao za dramu glasila je otprilike ovako: šta ako je postojao neki stvarni Hans Hanzen i neka stvarna Ingeborg Holm? I šta bi se desilo sa ljudima poput Hansa i Ingeborg da su živeli u vreme nacizma? Pa, budući da ljudi govore o Tonio Kregeru kao u osnovi autobiografskom delu, hajde da zamislimo da jeste

pročitao tu, valjda bismo je nazvali, novelu. I onda, neka prva ideja koju sam imao za dramu glasila je otprilike ovako: šta ako je postojao neki stvarni Hans Hanzen i neka stvarna Ingeborg Holm? I šta bi se desilo sa ljudima poput Hansa i Ingeborg da su živeli u vreme nacizma? Pa, budući da ljudi govore o Tonio Kregeru kao u osnovi autobiografskom delu, hajde da zamislimo da jeste postojao neki HansHanzen i neka Ingeborg Holm, i da dovedem do kraja unutar komada onu misao iz Tonio Kregera : Kada bih se oženio sa tobom, Ingeborg, i imao sina kao što si ti, Hanse Hanzene. I otud u ovom komadu značajnu ulogu igraju tri fiktivna lika, Hans Gerlingen, Marija Albreht i Hans Gerlingen mlađi. Što me dovodi do jedine stvari koju želim da istaknem, a to je da je ovde reč o komadu gde se mešaju biografske činjenice, fiktivni događaji i književno delo Tomasa Mana. Inače nisam od onih pisaca koji ultimativno zahtevaju da se njihovo delo mora tumačiti na ovaj ili onaj način ,

ispričala da je do sada dobila četiri Ćurana za pojedinačne uloge i prisetila se prvog, za ulogu Goce u Razvojnom putu Bore Šnajdera Ateljea 212. Uvek stavljam publiku na prvo mesto. I kao mlada glumica sam tako mislila. Kad spremaš ulogu moraš da odlučiš da li radiš za publiku ili za elitu. Ja sam uvek žlelela da pređem rampu, da se publika raduje. A ako u liku bude i nešto više od toga, tim bolje . Kregeru , koje je po njegovom mišljenju jedno od najboljih dela ikada napisanih, kroz tekst predstave Čarobnjak, Fedor Šili je provukao jednu polufiktivnu, polubiografsku priču o sazrevanju Tomasa Mana kao umetnika, želeći pritom da prikaže odnos između umetnosti i stvarnoga sveta .

da odgonetne zagonetku sopstvenog života, jer je najteže prodreti u svoj život i rešiti svoje probleme objasnio je reditelj predstave Boris Liješević . Kregera u komadu koji se zvao Strah za granicu. Kada je Boris rekao da ćemo u današnjim uslovima raditi nešto o Tomasu Manu, što je krajnje apartna tema s obzirom na to kakva su interesovanja pozorišne javnosti, jako mi se dopalo da učestvujem u nečemu što mi se učinilo kao retro projekat. Razlika između tog komada i komada Čarobnjak je u tome što komad Fedora Šilija ima veliki broj asocijacija, pa Tomas Man može biti i Tonio Kreger i Gete, a Gete može biti i sam Gete i neko drugi, a i Tonio

kregera

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov