, užarena do najveće mere, i da se na njegove oči mučenica položi naga na tu postelju, i da se ispod nje neprestano održava najjača vatra. Kada sve to bi spremljeno, igemon reče: E, sada ću videti, da li će Hristos doći da joj pomogne. - Dok svetiteljka beše tako mučena, iz tela njenog isteče mnogo krvi da ugasi sav oganj i rashladi postelju. Tada mučenica bi skinuta s postelje i odvedena u tamnicu. Ležeći u tamnici na zemlji, ona se moljaše govoreći: Isuse, silo i kreposti naša Isuse, slavo naša O, Hriste, nado naša Budi mi pomoćnik, i stavi lek na rane moje, Lekaru Dobri, spasavajući dobrotom Svojom one koji se uzdaju u Tebe. Kad se ona tako moljaše, javi joj se Hristos, Spasitelj sveta, u velikoj svetlosti, zajedno sa svetim Arhistratigom Mihailom i Arhangelom Gavrilom. I prišavši joj, On joj pruži ruku svoju govoreći: Ustani, i stani na noge svoje, i okrepi se Ja sam s tobom, samilosno pazeći na podvig tvoj, i božanskom silom svojom

, Zaleski, Malčeski, Goščinjski i dr. kreposti u mlađana domorodca "[ 181 ]. Doduše, to društvo se zove" Srpska vlada "ali ono nije nikako bilo srpsko, nego južnoslovensko, a možda i opšteslovensko. Tu se govori o slovenstvu i čitaju se srpske narodne pesme. Članovi su Mojsije Baltić, Božidar Petranović, Nikola Tomazeo, Dimitrije Demeter, Franja Miklošić, Stanko Vraz, Antun Slomšek i mnogi drugi [ 182 ]. Ko zna nije li u toj družini bio i neko od drugih Slovena. Mi znamo da su se osobito Miklošić i Vraz tada bavili

ni najmanje zbog poštovanja koje mu ukazivahu knez i velikaši. On beše zaista svetilo koje je jako zasijalo u smirenju, kao u tami, na pouku svim učenicima svojim. Jer smiravajući sebe sve više, on se svaki dan sve revnosnije truđaše i rađaše rukama svojim, i tako zapovedaše učenicima cvojim delom a ne rečju. Ne gledajući na svoj igumanski čin, on je često zalazio u pekaru i radio zajedno s pekarima, meseći testo i razmesujući hleb. Ne skrivajući u zemlju dani mu od Boga talant kreposti telesne, prepodobni otac Teodosije se stalno veseljaše duhom, i druge sokoljaše i ubeđivaše da nikada ne malaksavaju u revnosti za svoj posao. Jednom uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice kelar [ 20 ] Teodor dođe k prepodobnome i kaza mu da u kujni nedostaje vode a nema ko da donese. Prepodobni odmah ustade i stade sam nositi vodu sa kladenca. Jedan od bratije, ugledavši oca igumana na takvom poslu, otrča i izvesti o tome ostale monahe, i oni dojuriše i nanesoše vodu u

i ljudi koji žele da priđu prestolu Božjem posreduje voda krštenja. I niko se ne može približiti Bogu, koji sedi na prestolu na visinama, ako najpre ne pređe more krštenja. Sveto Pismo kaže: Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božje ( Jn. 3, 5 ). A zašto je to more, što prestavlja tajnu krštenja, stakleno i kristalno? Znamo da će tumači Svetoga Pisma reći, da je stakleno zbog čistote koja očišćuje dušu onoga koji se krštava, a kristalno zbog kreposti koja ukrepljuje srce. Još je i zbog toga stakleno i kristalno, jer kao što kroz staklo i kristal prolazi sunčani zrak, tako blagodat Božja prožima tajnu krštenja, i njome dolazi čoveku i prosvetljuje dom duše njegove. Ali mi ćemo reći da je more, što pred prestolom Božjim prestavlja tajnu krštenja, isto tako i zbog toga stakleno i kristalno, da bi se Presveta Trojica, koja sedi na prestolu, pokazala i videla u njemu kao u staklenom i kristalnom ogledalu. Jer je u svetom

onim istim vremenima, u vremenima kao pred presudnu bitku na Polju Kosovu. Čini mi se da se i danas pred nas, pred Srpski narod, postavlja pitanje, kome ćemo da se opredelimo, za koje carstvo, zemaljsko ili nebesko. A znamo za šta su se opredelili i Sveti knez Lazar i despot Stefan i carica Milica - za Carstvo Nebesko. Zato ih danas i spominjemo, zato se danas i okupljamo oko ove despotove zadužbine, da ga zamolimo da nam Bog bude milostiv, da nam da mudrosti, da nam da kreposti . A dao nam je i mudrost i krepost i razum, sve nam je to dao, ali na šta smo to upotrebili ti i ja, to je naš propust, a ne Božiji, braćo i sestre .

slava Vasojevića kreposti i snago moja, Ti koji si utvrđenje moje i pribježište moje. Njih su izgovarali svi pravedni, Sveti Božji ljudi kroz vjekove », rekao je Vladika u arhipastirskoj besjedi. « Jedan od njih bio je i Sveti Aleksandar Nevski, koji ne samo što je pobjeđivao na Čudskom jezeru i na Nevi nego i ovdje u Vasojevićima. U ona skudna i zlokobna vremena na njegov dan je mala šaka vitezova uspjela da se odupre i pobijedi tursku ordiju. Ta pobjeda je bila ravna pobjedi na Nevi, jer je i ovdje

zatim je mitropolit izgovorio kratku besedu, u kojoj je, između ostalog, rekao: "Pomoli se gospodaru ovome svetome znamenju hristijanske slave ( tj. krstu ) koje te čuvaše i onde, gde je pomračena svetlost njegova, pa se zajedno s nama i narodom svojim moli Gospodu Bogu da se sjajnije zablista slava Krsta i Sofije - premudrosti Božije, koja začuđava svet pravdom i istinom ... Čuj glas srpskoga naroda, koji se eto složno moli, da te i unapredak ispunjava duh mudrosti i duševne kreposti , da budu svagda s tobom blažene duše svetih Nemanjića, te da podigneš pogaženu i u teškom sužnju decu Dušanovu, koja već toliko vekova čekaju da ih ogreje sunce čovečije sreće i slobode. "

došli, angeli sveti - Malo kasnije, on reče: Radujte se, mučenici sveti - i lice mu još jače zasija. Kratko vreme zatim on opet reče: Blagodat vam, proroci blaženi Tada se i svetom Atanasiju otvoriše duhovne oči, i on vide da blaženoga pozdravljaju svi likovi [ 12 ] svetitelja, svaki lik posebno. Zatim Nifont radosno reče: Pozdravljam vas sveštenici, prepodobni, i svi sveti - Onda ućuta. I malo zatim on uskliknu: Raduj se, Obradovana, divna svetlosti moja, pomoćnice moja i kreposti , blagosiljam Te, Blaga, jer pamtim milost i blagodat Tvoju Posle toga on umuče, i zasija se lice njegovo kao sunce, tako da se svi prisutni zaprepastiše. Pritom se osećaše i veoma mirisav miomir. Uskoro zatim bi glas s neba koji ga prizivaše u večni pokoj. I tako predade on česnu i svetu dušu svoju u ruke Božije decembra dvadeset trećeg. I bi plač i ridanje veliko u svemu gradu. I pogreboše svetoga Nifonta svečano u velikoj crkvi svetih Apostola, slaveći milosrdnog prema

sabor srpski i grčki u gradu Seru, i postavi Savu za patrijarha na prestolu svetoga Save. I kada je prebivao u domu Spasovu, ovaj car Stefan venča se na carstvo i izbra sebi patrijarha srpskoga ne po zakonu ni sa blagoslovom carigradskoga patrijarha, kao što priliči, no zaiska blagoslov beščino od patrijarha trnovskoga i od arhiepiskopa ohridskoga i sa srpskim saborom, tako se zacari i postavi patrijarha, kako ne priliči . kreposti i u premudrosti najsilniji, primivši Bogom danu vlast, rasprostrani se ka istoku i zapadu i severu i jugu, zauze ne malo gradove i krajeve grčke. Uhvati se i on u zamku od općega neprijatelja, uzvisi se srcem, i ostavivši praroditeljsku vlast kraljevstva, zaželevši carsko dostojanstvo, venča se na carstvo. I posle ovoga ostavi od praroditelja i svetoga Save predano mu arhiepiskopstvo od patrijarha carigradskoga, postavi sebi nasiljem patrijarha Joanikija. Zatim sa

dopuštaje, zašto ja znam da je Porta otomanska u tvrdomu svezu s našijema pokroviteljima ... i kako on ne pomisli da mi možemo sjutra da hoćemo svu Arbaniju protivu njega podignuti i podbuniti, ali mi nećemo se u takve stvari miješati, no želimo, ako on oće, mir da je među nama. Drugo, razumjeli smo da se sprema da prođe preko Bjelopavlićah na Bosnu na silu bez pitanja ničijega, ali mi s pomoću božom ne bojimo se njega da na silu preko Bjelopavlićah na Nikšiće pasa doklen su ni neke kreposti Bogom sozdane i utrđene. Ali po svemu tomu ne bismo radi bili da se s njim ratimo i da se bez preše lije krv ljucka, nego, kako vidim, želja moja ne može se ispunit, budući da Turci bezprestano, kako i priđe, zadijevaju pogranične naše Crnogorce i ne hoće od njih mirovati .

ih je mogao dočekati onako kako oni to i zaslužuju, sa oružjem u ruci. Samo tako se može objasniti onaj strašni gnev koji je njime ovladao. "Protiv njih ( Turaka ) veoma hrabro udari, a kada su ga ovi ugledali, kliknuše jedan drugome: Pogledajte, pogledajte Lazareva sina I odmah sa rečju dadoše se u bekstvo. A ovaj, u osveti, krvavljaše desnicu svoju krvlju svojih neprijatelja; i tada se mogla reći ona proročka reč: Desnica Gospodnja učini silu i desnica Gospodnja proslavi se u kreposti i množinom slave svoje srušio si ratne neprijatelje. I tako sam gonjaše tisuću i dvojica digoše desetina tisuća. Od tada uhvatiše od ovoga ( Stefana ) strah i trepet "( Konstantin Filozof ) .

Crkve Božije . kreposti i zdravlja na novoj službi u Crkvi Božijoj. Tada se i đakon Marko u svoje ime i u ime svoje porodice zahvalio Njegovom Preosveštenstvu što je blagoizvoleo spustiti svoju Svetu desnicu na njegovu glavu i svima ostalim što su radostno učetvovali u najvećem danu njegovog života .

neiskazano blaženstvo na nebu, a sebi - užasno mučenje u paklu, gde ćete goreti u neugasivom ognju zajedno sa demonima kojima se sada klanjate. Pri tim rečima svetiteljevim jedan od nadzornika carskih poče tući dželate, govoreći: Što stojite gledajući na njega? Pristupite izvršenju onoga što vam je naređeno. I odmah jedan od dželata uhvati desnu ruku svetiteljevu i odseče mu palac. A blaženi Jakov, gledajući u nebo reče: Pomoći moja i nado moja, Gospode Bože veliki u kreposti , Ti božanskim prstom Svojim izgoniš demone, primi kao granu od drveta ovaj prst moj, odrezan silom demonskom, i budi mi milostiv jer i od čokota se odrezuju loze, da bi se podmladile, i veće porasle, i mnogo roda rodile. - Nadzornik pak carski, sažaljevajući svetitelja, reče mu: Poštedi sebe, Jakove, i poslušaj carevo naređenje: pokloni se bogovima našim, da bi ostao u životu. Ti vidiš, svima nam je žao tebe. A za odrezanim prstom nemoj žaliti: lekari će te izlečiti .

za svoja stradanja. Ovaj glas uli mučeniku veliku smelost i krepost, a onima što ga mučahu zadade veliki strah i trepet, i oni bespomoćni popadaše na zemlju. A i car se uplaši, ali ne htede poznati silu Božju, i naredi da mučenika opet odvedu u tamnicu. U tamnici beše stražar Stratonik. Njemu bi naređeno da čuva mučenika. A Stratonik beše potajni hrišćanin, i prijatelj svetom Ermilu. I srce mu se kidaše za njega videći ga u mukama, duhom pak radovaše se njegovoj smelosti i kreposti , ali sam ne smejaše poći na takva stradanja. A sveti Ermil, ulazeći u tamnicu, pevaše govoreći: Gospod je videlo moje i spasitelj moj; koga ću se bojati? Gospod je zaštitnik života mog; koga ću se plašiti? ( Ps. 26, 1 ). I obasja ga odozgo svetlost nebeska. I opet se ču glas koji ga je krepio, i obećavao mu da će kroz tri dana biti kraj njegovim patnjama. Sutradan opet mučitelj izvede svetog Ermila na sud. A on se pojavi svetla lica, vesela

ću svetkovine vaše u kuknjavu kreposti i unutarnjih raspoloženja? Ne osjećamo li kako se naš vjernički život sudara s prorokovom riječju jer nemamo za prioritet ono što Bog u njoj ističe? Imamo li želje premostiti ovaj raskorak ?

kreposti

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov