slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "kulteta".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
u Gracu i šef Instituta za rimsko pravo, antičku istoriju i istoriju novijeg privatnog prava, dopisni član Austrijske akademije nauka i upravnik njenog Odeljenja za prav nu istoriju antičkih država, ne kadašnji dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Minhenu, urednik prestižnog časopisa Zeit schrift der Savigny-Stiftung für Rechts geschichte, jedan od najistaknutijih stručnjaka za pravnu istoriju an tike i istoriju novijeg privatnog prava. Kao prijatelj našeg Fa kulteta na kome je više puta do sada boravio, prof. Tir je posetio Beograd sa jedinim ciljem da odr ži predavanje studentima našeg Fakulteta, o kojima u inostran stvu uvek govori uz mnogo komplimenata. Posebno je poneo dobre utiske o studentima koji su u maju ove godine predstavljali naš Fa kultet na međunarodnom seminaru u Sarajevu ( Acta Diurna br. 5 ) i sa njima se susreo tokom ovog boravka .
rada saradnika na istoimenom petogodišnjem projektu ( rukovodilac prof. dr Đorđe Ignjatović ) koji finansira Ministarstvo za nauku Srbije. U radu okruglog stola je učestvovalo više od 40 predstavnika nauke ( sa više fakulteta i instituta iz Beograda ), najviših pravosudnih institucija ( Vrhovni sud Srbije, Okružni sud, Republičko javno tužilaštvo, predstavnici MUP Srbije, kao i nekoliko članova Advokatske komore. Skup je pozdra vila prodekan za nauku Pravnog fa kulteta prof. dr Ljiljana Radu lović, a zatim su autori priloga u Zborniku ukratko predstavili rezultate do kojih su u dosadašnjem radu na Projektu došli .
iz opšte sociologije ili sociologije rada ili socijalne ekologije na osnovnim studijama, na sledećim fakultetima: Medicinskom fakultetu u Nišu, Tehničkom fakultetu u Nišu, Filozofskom fakultetu u Nišu, Fakultetu zaš tite na radu u Nišu, Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, Defek tološkom fakultetu u Beogradu i Fakultetu za sociologiju poli tičke nauke i novinarstva u Ljubljani. Nastavu je izvodio na posle diplomskim magistarskim studijama: u Nišu na Filozofskom fa kultetu i Fakultetu zaštite na radu; u Beogradu na Fakultetu političkih nauka, Fakultetu za fizičku kulturu i Mašinskom fa kultetu. Pored držanja predavanja, dr Marković je na ovim fakulte tima učestvovao i u radu većeg broja komisija za odbranu magistarskih teza. Uz to dr Marković je učestvovao, kao mentor ili kao član u komisijama za odbranu doktorskih disertacija na sledećim fakulte tima: Ekonomskom fakultetu u Nišu, Filozofskom fakultetu u Nišu, Fakultetu zaštite na radu u
tetima u Moskvi; MGU Lomonosov, Univerzitetu Družba narodov, Moskovskom državnom socijalnom univerzitetu, Akademiji rada i socijalnih odnosa; GRU u Rostovu na Donu; Državnom teh ničkom univerzitetu u Penzi; Univerzitetu u Tjumenu; Univerzi tetu u Tveru, Čuvaškom univerzitetu i Univerzitetu u Kazanju ); u Kini 1990 ( na Pekinškom univerzitetu; Narodnom univerzitetu u Pekingu i Uni verzitetu u Han Džou ) . kulteta u zemlji i inostranstvu dr Marković je bio, ili je član, većeg broja redakcija časopisa i urednik više zbornika radova. Dugo godina bio je član redakcije časopisa Sociologija sela ( Zagreb ) i Revija rada ( Beograd ). Bio je član redakcije i zamenik glavnog redaktora Sociološkog leksikona ( Beograd, 1982 ), član redakcije Enci klopedije samoupravljanja, Malog leksikona samoupravljača ( Beograd ) i član re dakcije Ekonomske enciklopedije ( Kijev ). Bio je urednik više zbor
. kultetu Univerziteta u Nju Or leansu, pa je slušaocima govorio i o specifičnostima u studiranju prava u SAD, osobenostima po ložaja profesora pravnog fakulteta, karakteristikama pravnog sistema u Lujzijani, itd.
postojeću faktičku lidersku poziciju među pravnim fakultetima u zemlji, koja u predstojećoj akreditaciji i rangiranju fakulteta treba da postane i formalna, čime bi naši diplomirani studenti imali startnu prednost nad drugim fakultetima u zemlji, državnim i privatnim. Ovo smo obavezni prema vama koji u tolikom broju poklanjate po verenje ovom fakultetu, kao i prema generacijama naših prethodnika koji su sebe ugradili u čvrste temelje znanja i tradicije ovog fa kulteta . Vi ste, poštovane studentkinje i studenti, deo ovog hrama tradicije, iskustva, znanja i poverenja i mi vas kao takve prihvatamo, u uverenju da ćemo od vas napraviti dostojne pronosioce ovih vrednosti, dostojne poklonike prava i pravde i dostojne reprezentante ove institucije i ove vokacije .
haljina savetuju haljine od čipke ili klasične haljine sa diskretnim šljokicama. Mi vam danas predlažemo top 5 predloga za maturu iz modne kuće Berška . kulteta konstituisano je oktobra 2003. godine, a prvi Savet Fakulteta umetnosti decembra iste godine. Fakultet umetnosti je tada postao ravnopravni član Univerziteta u Nišu. Kao najmlađi fakultet imao je 23 nastavnika i 25 saradnika. Fakultet se u narednim godinama razvijao vrlo intenzivno. Trenutno Fakultet umetnosti ima u radnom odnosu 61 nastavnika i 33 saradnika .
naše poslovanje, a pre svega, potrebna nam je nova kompjuterska oprema. Kako bismo mogli da proširimo lepezu naših aktivnosti neophodna je nabavka odgovarajućih softverskih paketa, preciznije rečeno, modeliranje u oblasti rudarstva i modeliranje u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine. Nedostatak savremene opreme je otežavajući faktor za naš rad, pa smo prinuđeni da koristimo i spoljnu saradnju, a najčešće se koriste usluge Rudarsko geološkog fa kulteta iz Beograda .
kultura informacionog društva u Srbiji i regionu, da doprinese da se postojeći i novo stvarani intelektualni potenci jal pretvara u intelektualni ka pital, kao i da se obezbedi razvoj međunarodno konkurentne informaciono-komunikacione privrede multidisciplinarnim objedinja vanjem institucionalnih, materi jalnih, ljudskih i finansijskih re sursa i da ta privreda razvija Srbiju i region u informaciono društvo. BiT će pružati infra strukturne i stručne usluge Fa kultetu sa ciljem njegovog pove zivanja sa drugim partnerima BiT-a i što brže primene novih tehnologija, stvaranja i plasmana novih proizvoda i usluga na tr žištu .
novih tehnologija, stvaranja i plasmana novih proizvoda i usluga na tr žištu . kulteta , dr Dragan Đuričin i dr Boško Živković ispred Eko nomskog f akulteta, Juan Carlos Fer nandez i Filip Filipović, kao predstav nici IFC - a i Dušan Va siljević i Gordana Zrnić, ispred OSCE - a, koji čine upravni odbor ( S teering Committee ) za potrebe sprovođenja ovog projekta .
stipendije i služe da se pod staknu dobri studenti, a ne oni kojima je faks hob i - Ne zabora viti postdiplomce: - ) kulteta u Zrenjaninu, preko čitavog Prištins kog Univerziteta koji je sada rasut po Srbiji od B laca do Bariča, pa Pravnog u KG ... na privatnom ti oma maznu lovu i to je to ... dok te na državnom gnja ve i gnjave za koje znanje i "za čije bab e zdrav lje" ..: ) ... Ivana je u pravu ... sve zavisi od stu denata .. ako im je stu diranje hobi uopšte nije važno da li je privatni ili državni .... važno je da ima akreditaciju i puf paf ....
. Pedagoška akademija u Ljubljani je jedina u tadašnjoj Jugoslaviji imala smer za školovanje domskh pedagoga. Odeljenje u Beogradu imalo je svoj odsek u Sarajevu. Na ovom Odeljenju školovani su prvi domski vaspitači u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Dogovorom sa Filozofskim fakultetom u Sarajevu izvršena je izmena plana i omogućen nastavak ško lovanja ovih domskh kadrova na grupi za pedagogiju Fakul teta. Pokrenuo je otvaranje Odeljenja za pedagogiju Filozofskog fa kulteta iz Sarajeva u Beogradu i bio njegov rukovodilac. U to vre me u Srbiji su još uvek bile učiteljske škole, te su na pome nutom Odeljenju ljubljanske akademije školovani i prvi učitelji sa višom spremom .
zlatnu plaketu tog preduzeća. Do bi tnik je povelje Ekonomskog fa kul te ta u Skoplju, 2000. godine. Dobitnik je me da lje Kongresa za algebru 1997 u Hong-Kongu za doprinos algebri. Dobitnik je za h val ni ce rektora Doneckog Uni ver zi te ta za nesebičnu pomoć u organizaciji Me đu na ro dne letnje ekonomske škole. Do bi t nik je Povelje počasnog građanina opštine Knja ževac ( 2006 ). Dobitnik je zah va l ni ce OŠ "Car Konstantin" u Nišu. Dobitnik je zahvalnice dekana Ekonomskog fa kulteta u Nišu, za nesebičnu pomoć u organizaciji prve Međunarodne letnje ško le ekonomije ( 2006 ) .
bi ukazao i na posledice te propagande u vremenu tokom i neposredno posle Drugog svetskog rata. U diskusiji koja je usledila čula su se zanimljiva pitanja, pa i potresna svedočanstva o sudbinama ljudi . kulteta Univerziteta u N. Sadu, prof. dr Sima Avramović i autor. Zbog velikog interesovanja studenata i brojnih gostiju izvan Fa kulteta, sastanak je održan u amfiteatru V.
su se zanimljiva pitanja, pa i potresna svedočanstva o sudbinama ljudi . kulteta , sastanak je održan u amfiteatru V.