, svakim delom tela izražavajući nezadovoljstvo dok je bacao listiće šišarki u mrak. Ona nije na to obraćala pažnju, nego je uporno radila, vešto zapalila vatru i na nju stavila šerpu da zagreje vodu za čaj. Ipak, majmunova ljutnja je uticala na nju; dok je mrvila listiće čaja u vodu, pitala se šta, za ime sveta, ona uopšte radi, da li je poludela i, po ko zna koji put, šta će se dogoditi kad Crkva sazna za ovo. Zlatni majmun je u pravu. Nije skrivala samo Lajru ; skrivala je i samu sebe. Iz mraka se pojavi mali dečak, pun nade i preplašen, šapućući bez prestanka: Lajra ... Lajra ... Lajra ... Iza njega bilo je još prilika, slabije vidljivih i od njega, tiših. Činilo se da su iz istog društva i od iste vrste, ali nisu imale vidljivih lica ni glasova kojima bi govorili; njegov glas se, pak, nije pojačao preko šapata, a lice mu je bilo zasenjeno i nejasno, poput nečega napola zaboravljenog. Lajra ... Lajra ... Gde su oni ?

magla prekrivala vidik sa svih strana. Tlo je bila gola zemlja, utabana milionima stopala, iako su ta stopala bila lakša od pera; znači, mora da je vreme utabalo tlo, iako je ovde vreme stajalo; znači, mora da je to ovde tako. Ovo je kraj svih mesta i poslednji od svih svetova. Lajra ... Gde su to oni? Zatočeni su. Neko je počinio zločin, iako niko ne zna kakav, ni ko ga je počinio, niti koja je vlast donela presudu. Zašto mali dečak stalno doziva Lajru po imenu? Nada. Ko su oni? Duhovi. A Lajra nije mogla da ih dotakne, koliko god se trudila. Njene zbunjene ruke prolazile su kroz njih, pa ipak je mali dečak stajao tamo i molio. Rodžere, reče ona, ali iz grla joj izađe samo šapat. Oh, Rodžere, gde si? Kakvo je ovo mesto? On reče: Ovo je svet mrtvih, Lajra ne znam šta da radim ne am pojma hoću li biti ovdi zauvek i ne am pojma da li sam učinio nešta ružno ili

mog oca? Rekli ste da nije znao da ga sledite. Ali znao je, reče Vil vatreno. Rekao mi je da vas očekujem. Znao je više nego što ste mislili. Ko vas je poslao? Niko nas nije poslao. Samo mi, odgovori mu glas. Želimo da služimo lordu Asrijelu. A mrtvi čovek, šta je on želeo da učiniš s nožem? Vil je morao da zastane. Rekao je da treba da ga odnesem lordu Asrijelu, reče. Onda pođi s nama. Ne. Neću dok ne pronađem Lajru . Umotao je aletiometar u somot i vratio ga u njen ranac. Kad ga je spremio, umotao je teški očev plašt oko sebe da se zaštiti od kiše i ostao da čuči gde je i bio, zureći u dve senke. Da li vi govorite istinu ?, upita ih. Da. Jeste li onda jači od ljudskih bića ili slabiji? Slabiji smo. Vi imate prava tela, a mi ne. Ipak, moraš da pođeš s nama. Ne. Ako sam ja jači, onda morate da me slušate. Osim

je teški očev plašt oko sebe da se zaštiti od kiše i ostao da čuči gde je i bio, zureći u dve senke. Da li vi govorite istinu ?, upita ih. Da. Jeste li onda jači od ljudskih bića ili slabiji? Slabiji smo. Vi imate prava tela, a mi ne. Ipak, moraš da pođeš s nama. Ne. Ako sam ja jači, onda morate da me slušate. Osim toga, nož je kod mene. Prema tome, mogu da vam naredim: pomozite mi da nađem Lajru . Ne zanima me koliko će to da traje. Prvo ću nju da nađem, a onda idem lordu Asrijelu. Dve prilike su nemo stajale nekoliko trenutaka. Onda su odlebdele i stale da razgovaraju, iako Vil nije mogao da čuje ni reč. Najzad su ponovo sletele i rekle: U redu. Činiš grešku, mada nam ne ostavljaš izbora. Pomoći ćemo ti da nađeš to dete. Vil se naprezao da ih bolje vidi u pomrčini, ali kiša mu je padala u oči. Dođite bliže da vas pogledam, reče .

osećaju tragovi teškog mirisa. Ser Čarls, reče Vil. Eto ko je to. Mora da ga je ubila gospođa Koulter. Pa, za promenu, eto nečeg dobrog. Ostavila je tragove. Moj drug ih je pratio i vratiće se kad otkrije kuda vode. Ja ću ostati s tobom. Vil se uspravi na noge i pogleda unaokolo. Oluja je pročistila vazduh i jutro je bilo sveže i čisto, zbog čega je prizor oko njega izgledao još neprijatnije, jer u blizini su ležala tela nekoliko veštica koje su pratile njega i Lajru na sastanak s njegovim ocem. Strvinar surovog kljuna već je kidao lice jedne od njih, a Vil je video još veću ptičurinu kako kruži po vazduhu, kao da bira bogatiju gozbu. Vil je pogledao svako telo, ali nijedno nije pripadalo Serafini Pekali, kraljici veštičjeg klana. Onda se setio; nije li ona nešto pre sutona iznenada otišla nekud? Znači, možda je još živa. Ta pomisao ga razvedri; on osmotri horizont tražeći neki njen trag, ali gde god je pogledao video je samo plavi vazduh i

na svojoj strani. Pa, žao mi je, reče Vil, ali to mi zvuči slabašno. Da imate poverenja u svoju tajnu, ne bi vam trebao izgovor da odete kod lorda Asrijela. Ima još jedan razlog, reče Baruh. Znali smo da će nas Metatron goniti i želeli smo da se pobrinemo da nož ne padne njemu u ruke. Kad bismo mogli da te ubedimo da najpre odeš kod lorda Asrijela, onda bi makar ... Oh, ne, to se neće desiti, reče Vil. Vi mi otežavate da nađem Lajru , ne pomažete mi. Ona je najvažnija, a vi je sasvim zaboravljate. Pa, ja ne. Zašto prosto ne odete kod lorda Asrijela i ne ostavite me na miru? Naterajte ga da vas sasluša. Možete da letite mnogo brže nego što ja hodam, a ja idem najpre da nađem Lajru, kako bilo da bilo. Učinite to. Samo idite. Samo me ostavite. Ali ja sam ti potreban, reče Baltamos kruto, jer mogu da se pretvaram da sam tvoj daimon, a u Lajrinom svetu bi bez daimona

pobrinemo da nož ne padne njemu u ruke. Kad bismo mogli da te ubedimo da najpre odeš kod lorda Asrijela, onda bi makar ... Oh, ne, to se neće desiti, reče Vil. Vi mi otežavate da nađem Lajru, ne pomažete mi. Ona je najvažnija, a vi je sasvim zaboravljate. Pa, ja ne. Zašto prosto ne odete kod lorda Asrijela i ne ostavite me na miru? Naterajte ga da vas sasluša. Možete da letite mnogo brže nego što ja hodam, a ja idem najpre da nađem Lajru , kako bilo da bilo. Učinite to. Samo idite. Samo me ostavite. Ali ja sam ti potreban, reče Baltamos kruto, jer mogu da se pretvaram da sam tvoj daimon, a u Lajrinom svetu bi bez daimona štrčao. Vil je bio suviše besan da progovori. Ustao je i prešao dvadeset koraka po mekom pesku, a onda je stao jer su vrućina i vlaga bili strašni. Okrenuo se i video kako dva anđela nešto tiho razgovaraju; zatim su mu prišli, skromno i nespretno, ali i ponosito. Baruh

izbledelo sećanje na naše pretke koji su zbog lojalnosti i osećanja pravde bili spremni da se 1941. godine suprotstave sili koja nije ugrožavala naše interese. I nisu zato NATO planeri mogli da poveruju da ćemo mi biti baš toliko pasivni i krotki kada se radi o vitalnim interesima našeg naroda No, bar neka nam bude za utehu to što ćemo biti ovekovečeni; što će se na našem primeru učiti o tehnikama postmodernog državnog udara Lajru Belakvu, koja putuje daleko na sever da spasi svog najboljeg prijatelja. Ona se upušta u veliku avanturu i na svom putu susreće bića koja menjaju oblik, veštice, oklopne polarne medvede i razna druga stvorenja iz fantastičnog univerzuma .

udara Lajru kao štićenicu, a vremenom otkriva svoju pravu prirodu i postaje jedan od njenih najvećih neprijatelja. Denijel Kreg tumači Lorda Azriela, Lajrinog ujaka, cenjenog naučnika i istraživača .

Lajra živi kao usvojenica u koledžu Džordan. Njen život se okreće naglavačke pojavljivanjem dva moćna posetioca. Prvi je njen zastrašujući ujak Lord Asrijel koji naučnicima koledža prikazuje dokaze čudne pojave na dalekom severu kao što su fotografije tajanstvene nebeske pojave pod imenom Prah i nejasnih obrisa grada unutar Aurore Borealis za koji on pretpostavlja da je deo nekog drugog sveta. Drugi posetilac gospođa Koulter zagonetna naučnica i istraživač obasipa Lajru pažnjom koja joj je nedostajala kod njenog ujaka. Ali ništa nije onako kao što izgleda. Uskoro Lajra biva uvučena u veliku avanturu na Severu gde će doći sve do naučne stanice u kojoj se izvode eksperimenti suviše strašni da bi se o njima i pričalo. Da bi preživela ona mora da stigne tamo gde nije niko pre nje - iza Severne svetlosti? Severna svetlost čini prvi tom priče i tri dela. Prvi tom je smešten u svetu poput našeg mada na mnogo načina drugačijem. Drugi tom je delimično

ugroženim ljudima. Mi smo, zapravo, elitna organizacija koja deluje u okviru Planinarskog saveza Srbije . Lajru da bi zajedno s njom krenuo u bitku, na neizbežni put koji će ih odvesti čak i u svet mrtvih ...

, kao da je sjaj mesečine prigušen filterom. Horizont se i dalje video, kao i tamna senka kolibe i njen krov prekriven snegom, ali složeni instrumenti bili su skriveni u tami. I čovek se u potpunosti izmenio: kupao se u svetlosti, a mlaz sjajnih čestica kao da mu je izbijao iz podignutih ruku. Ta svetlost, reče Kapelan. Da li se ona penje ili spušta? Spušta se, reče lord Asrijel, ali to nije svetlost. To je Prah. Nešto u načinu na koji je to izgovorio navelo je Lajru da zamisli Prah s velikim početnim slovom, kao da to nije neka obična prašina. Reakcija Naučnika potvrdila je njeno osećanje. Reči lorda Asrijela izazvale su opšti muk, praćen uzdasima neverice. Ali kako ... Sigurno da ... Nemoguće je ... Gospodo, začu se Kapelanov glas. Dozvolite lordu Asrijelu da objasni. To je Prah, ponovi lord Asrijel. Zabeležen je na snimku kao svetlost jer čestice Praha deluju na ovaj premaz kao što čestice svetlosti deluju na srebro-nitrat. Moja

lajru

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov