Palma. Govoreći o početku radova na izgradnji fabrike Aunde, Marković je izrazio očekivanje da će, ukoliko vremenski uslovi dozovole, oni početi krajem februara meseca naredne godine, a povodom polaganja kamena temeljca, najavio dolazak predsednika Vlade Ivice Dačića i nekoliko ministara . Lamija Hadžiosmanović, doc. dr. Ana Stišović Milovanović i doc. dr. Refik Sadiković. Promocija će biti održana u Okrugloj sali univerziteta sa početkom u 13:30 h.

savremenih pisaca iz regiona. To je ujedno i jedan od ciljeva Čitalačkog kluba, približiti komšijsku književnost mladom čitaocu, knjige koje nije potrebno prevoditi, a ni na koji način nisu zastupljene u programima škola, niti im se pridaje medijska pažnja . Lamija Begagić, Ildiko Lovaš, Miljenko Jergović, Muharem Bazdulj, Predrag Lucić, Dubravka Ugrešić, Nenad Veličković, Boris Dežulović za srednjoškolce su potpuno nova imena. Sada imaju priliku da čitaju knjige koje obiluju inteligentnim humorom, raznovrsnim temama, pisane jezikom bliskom mladom čitaocu novog doba .

povoljnijim uslovima . Lamiji i rada u Herceg Novom. Ova selekcija je uvek željna uspeha, motiv nikada nije nedostajao. Sada smo malo umorni ali do starta Svetskog prvenstva ima vremena da se osvežimo .

odavao nedvosmislen i jednako impresivan utisak inteligentne povučenosti. Sol Vejntraub podiže pogled pri upoznavanju i Konzul zapazi kratku sedu bradu, izborano čelo i tužne sjajne oči poznatog naučnika. Konzul je čuo priče o Jevrejinu Lutalici i njegovoj beznadežnoj potrazi, ali bio je šokiran kada je shvatio da starac sada drži bebu u naručju svoju kćer Rejčel, staru tek nekoliko nedelja. Konzul skrenu pogled. Šesti hodočasnik i jedina žena za stolom bila je Bron Lamija . Prilikom predstavljanja detektivka se zagledala u Konzula toliko intenzivno da je mogao osetiti pritisak njenog pogleda čak i pošto je skrenuo svoj. Nekadašnja građanka sveta Lususa, sa 1.3 g, Bron Lamija nije bila viša od pesnika koji je sedeo u drugoj stolici desno od nje, ali čak ni komotan somotski brodski kostim nije skrivao teške slojeve mišića njene kompaktne figure. Crni uvojci dopirali su joj do ramena, obrve su joj bile dve tamne linije povučene horizontalno

. Konzul je čuo priče o Jevrejinu Lutalici i njegovoj beznadežnoj potrazi, ali bio je šokiran kada je shvatio da starac sada drži bebu u naručju svoju kćer Rejčel, staru tek nekoliko nedelja. Konzul skrenu pogled. Šesti hodočasnik i jedina žena za stolom bila je Bron Lamija. Prilikom predstavljanja detektivka se zagledala u Konzula toliko intenzivno da je mogao osetiti pritisak njenog pogleda čak i pošto je skrenuo svoj. Nekadašnja građanka sveta Lususa, sa 1.3 g, Bron Lamija nije bila viša od pesnika koji je sedeo u drugoj stolici desno od nje, ali čak ni komotan somotski brodski kostim nije skrivao teške slojeve mišića njene kompaktne figure. Crni uvojci dopirali su joj do ramena, obrve su joj bile dve tamne linije povučene horizontalno preko širokog čela, a nos, čvrst i oštar, isticao je njen orlovski pogled. Lamijine usne bile su široke i izražajne do senzualnosti, povijene tek u blagom osmehu koji je mogao biti surov ali i veseo. Ženine tamne

somotski brodski kostim nije skrivao teške slojeve mišića njene kompaktne figure. Crni uvojci dopirali su joj do ramena, obrve su joj bile dve tamne linije povučene horizontalno preko širokog čela, a nos, čvrst i oštar, isticao je njen orlovski pogled. Lamijine usne bile su široke i izražajne do senzualnosti, povijene tek u blagom osmehu koji je mogao biti surov ali i veseo. Ženine tamne oči kao da su čikale posmatrača da ustanovi šta je u pitanju. Konzulu prođe kroz glavu da Lamiju neki možda smatraju i prelepom. Po završenom predstavljanju Konzul pročisti grlo i okrenu se templaru. Hete Mastine, rekli ste da ima sedam hodočasnika. Je li dete g. Vejntrauba sedmo? Kapuljača Heta Mastina polako se pomeri s jedne na drugu stranu. Ne. Samo oni koji svesno odluče da potraže Šrajka mogu se računati u hodočasnike. Grupa za stolom malo se uzbuni. Mora da su svi znali ono što je znao i Konzul; samo grupa sačinjena od prostog broja hodočasnika može da otputuje na

za stolom malo se uzbuni. Mora da su svi znali ono što je znao i Konzul; samo grupa sačinjena od prostog broja hodočasnika može da otputuje na sever pod pokroviteljstvom Crkve Šrajka. Ja sam sedmi, reče Het Mastin, kapetan templarskog drvobroda Igdrasil i Pravi Glas Drveta. U tišini koja je usledila posle te objave, Het Mastin mahnu i grupa klonova iz posade poče hodočasnicima da služi poslednji obrok pre planetarnog pada. Dakle, Proterani još nisu u sistemu? upita Bron Lamija . Glas joj je bio promukao, grlen, što je Konzula čudnovato uzbuđivalo. Ne, reče Het Mastin. Ali, nismo im odmakli više od nekoliko standardnih dana. Naši instrumenti otkrili su fuzijske čarke unutar Urt oblaka sistema. Hoće li biti rata? upita otac Hojt. Glas mu je bio umoran koliko i izraz lica. Pošto se niko nije ponudio da odgovori, sveštenik se okrenu desno, kao da retroaktivno postavlja pitanje Konzulu. Konzul uzdahnu. Klonovi iz posade izneli su vino; poželeo je da je

lica. Pošto se niko nije ponudio da odgovori, sveštenik se okrenu desno, kao da retroaktivno postavlja pitanje Konzulu. Konzul uzdahnu. Klonovi iz posade izneli su vino; poželeo je da je to viski. Ko zna šta će Proterani učiniti? reče on. Oni se izgleda više ne rukovode ljudskom logikom. Martin Silenus se glasno nasmeja, zamahnu rukom i prosu vino. Kao da smo se mi, jebena ljudska bića, ikada rukovodili ljudskom logikom On dobro otpi, obrisa usta i ponovo se nasmeja. Bron Lamija se namršti. Ako isuviše brzo počne ozbiljna borba, reče ona, možda nam vlasti neće dozvoliti da se spustimo. Biće nam dopušten prolazak, reče Het Mastin. Sunce pronađe put kroz prevoje pod njegovu kapuljaču i pade mu na žućkastu kožu. Spaseni od sigurne smrti u ratu da bismo bili izručeni sigurnoj smrti u rukama Šrajka, promrmlja otac Hojt. Smrt ne postoji nigde u Vaseljeni izgovori Martin Silenus glasom za koji je Konzul bio siguran da bi probudio i nekoga ko je duboko u

aerodinamiku sa svoja četiri kompleta razornog naoružanja postavljena u borbeni položaj, sa šezdesetmetarskom komandnom sondom oštrom poput Klovisove tačke i blisterima Hokingovog pogona daleko pozadi, duž lansirne rampe, poput perca na streli. Konzul bez komentara vrati dvogled Kasadu. Ako udarna jedinica koristi puni nosač napadač za pratnju Igdrasila, kakvu li tek vatrenu moć priprema za doček invazije Proteranih? Koliko ima do spuštanja? upita Bron Lamija . Koristila je svoj komlog da bi se uključila u datasferu drvobroda i očigledno je bila nezadovoljna onim što je pronašla. Ili što nije pronašla. Još četiri sata do orbite, promrmlja Het Mastin. Još nekoliko minuta padobrodom. Naš prijatelj Konzul ponudio se da vas spusti svojom privatnom letelicom. Do Kitsa? upita Sol Vejntraub. Bilo je to prvi put da je naučnik progovorio otkako je servirana večera. Konzul klimnu glavom. To je i dalje jedina svemirska luka na Hiperionu

. Bilo je to prvi put da je naučnik progovorio otkako je servirana večera. Konzul klimnu glavom. To je i dalje jedina svemirska luka na Hiperionu podobna za prihvat putničkih vozila, reče on. Svemirska luka? Otac Hojt je zvučao ljutito. Mislio sam da idemo pravo na sever. U kraljevstvo Šrajka. Het Mastin strpljivo odmahnu glavom. Hodočašće uvek počinje u prestonici, reče on. Trebaće nam nekoliko dana da stignemo do Vremenskih grobnica. Nekoliko dana, prasnu Bron Lamija . To je apsurdno. Možda, saglasi se Het Mastin, ali ipak je tako. Otac Hojt je izgledao kao da mu je nešto što je pojeo prouzrokovalo loše varenje, mada nije pojeo gotovo ništa. Čujte, reče on, zar ne bismo mogli ovog puta da izmenimo pravila mislim, imajući u vidu strah od rata i sve to? Prosto da se spustimo kraj Vremenskih grobnica ili negde u blizini, i završimo s tim. Sme li se upitati, reče Martin Silenus, srećno podignute ruke poput kakvog učenika, koji se

reče: Konzul nije mislio da nagovesti kako je ta oblast nepristupačna. Može se putovati brodom i različitim kopnenim putevima. A svemirske i vazdušne letelice ne nestaju. Sasvim se lako spuste kraj ruševina Vremenskih grobnica i jednako se lako vrate tamo gde im kompjuter zapovedi. Samo piloti i putnici više nikada ne budu viđeni. Vejntraub podiže usnulu bebu iz krila i smesti je u nosiljku za novorođenčad, okačenu oko vrata. Tako veli stara, istrošena legenda, reče Bron Lamija . Šta pokazuju brodski dnevnici? Ništa, reče Konzul. Nikakvo nasilje. Nikakav nasilan ulazak. Nikakvo skretanje sa kursa. Nikakve neobjašnjive skokove u vremenu. Nikakve neuobičajene emisije ili utroške energije. Nikakve fizičke fenomene bilo koje vrste. Nikakve putnike, reče Het Mastin. Konzul je reagovao sa zakašnjenjem. Ako je Het Mastin zaista pokušao da bude duhovit, bilo je to prvi put, tokom svih decenija Konzulovih odnosa sa templarima, da je jedan od njih

iz posade odneše posuđe i doneše poslužavnike sa izloženim desertom šerbetom, kafama, voćem drvobroda, draumima, tortama i drugim đakonijama od renesansne čokolade. Martin Silenus odbi deserte pokretom ruke i reče klonovima da mu donesu novu bocu vina. Konzul razmisli nekoliko trenutaka, pa zatraži viski. Čini mi se, reče Sol Vejntraub dok je grupa dovršavala desert, da naš opstanak može da zavisi od toga hoćemo li međusobno razgovarati. Kako to mislite? upita Bron Lamija . Vejntraub je nesvesno ljuljao dete koje mu je spavalo na grudima. Na primer, zna li iko ovde zbog čega je baš njega odnosno nju odabrala Crkva Šrajka i Svestvari da krene na ovo putovanje? Niko ne progovori. Tako sam i mislio, reče Vejntraub. Još više fascinira pitanje da li je iko od prisutnih član ili sledbenik Crkve Šrajka? Ja sam, kao prvi, Jevrejin, i koliko god moji religiozni stavovi bili zbrkani ovih dana, ne obuhvataju obožavanje organske mašine za ubijanje .

. Pomogao sam u stvaranju zen gnosticizma pre nego što je iko od vaših roditelja rođen. Bio sam katolik, revelacionist, neomarksist, fanatični sledbenik interfejsa, sputani tresač, satanist, biskup Crkve Džejkove nade i pretplatnik Instituta za garantovano vaskrsnuće, i redovno plaćao pretplatu. Sada sam, srećan sam da kažem, prosti pagan. On se osmehnu svima. Za jednog pagana, zaključi on, Šrajk je najprihvatljivije božanstvo. Ja ignorišem religije, reče Bron Lamija . Ne upražnjavam ih. Verujem da ste shvatili ono što sam želeo, reče Sol Vejntraub. Niko od nas ne priznaje da pripada dogmi Šrajkovog kulta, a opet su zvaničnici te perceptivne grupe odabrali nas pored mnogo miliona vernika koji mole da posete Vremenske grobnice i svog žestokog boga za ono što može biti poslednje takvo hodočašće. Konzul odmahnu glavom. Možda ste nam izneli ono što ste želeli, g. Vejntraub, reče on, ali ja ne vidim šta je to. Naučnik odsutno pogladi bradu .

da pronađemo onu nit iskustva koja sudbine svih nas vezuje za Šrajkov hir. Martin Silenus se nasmeja, zatvori oči, pa reče: Zajahavši svako po delfina, Držeći se za peraje, Ti Nedužni oživljavaju smrt svoju, Nanovo otvorenih rana. To je Lenista, zar ne? reče otac Hojt. Proučavao sam je u semeništu. Blizu, reče Silenus otvorivši oči, dosipajući vino. To je Jejts. Taj je jadnik živeo pet stotina godina pre nego što je Lenista zaćapćala na metalnoj sisi svoje majke. Čujte, reče Lamija , šta bismo postigli time što bismo jedni drugima pričali priče? Kada sretnemo Šrajka, reći ćemo njemu ono što hoćemo, jednome od nas ispuniće se želja, a ostali umiru. Tačno? Tako veli mit, reče Vejntraub. Šrajk nije mit, reče Kasad. Njegovo čelično drvo takođe. Zašto onda da jedni drugima dosađujemo pričama? upita Bron Lamija i probode ostatak svoje čokoladne gibanice. Vejntraub nežno dodirnu potiljak svoje usnule bebe. Živimo u čudnim vremenima, reče on. Pošto smo deo

oči, dosipajući vino. To je Jejts. Taj je jadnik živeo pet stotina godina pre nego što je Lenista zaćapćala na metalnoj sisi svoje majke. Čujte, reče Lamija, šta bismo postigli time što bismo jedni drugima pričali priče? Kada sretnemo Šrajka, reći ćemo njemu ono što hoćemo, jednome od nas ispuniće se želja, a ostali umiru. Tačno? Tako veli mit, reče Vejntraub. Šrajk nije mit, reče Kasad. Njegovo čelično drvo takođe. Zašto onda da jedni drugima dosađujemo pričama? upita Bron Lamija i probode ostatak svoje čokoladne gibanice. Vejntraub nežno dodirnu potiljak svoje usnule bebe. Živimo u čudnim vremenima, reče on. Pošto smo deo desetog dela desetine procenta građana Hegemonije koji putuju između zvezda umesto duž Mreže, predstavljamo čudnovatu epohu sopstvene nedavne prošlosti. Ja, na primer, imam šezdeset osam standardnih godina, ali zbog vremenskih dugova koje su moja putovanja mogla da izazovu, mogao sam da proživim tih triput dvadeset plus