morskim kolima, koja su vukli zlatogrivi konji, odlazio na Olimp, u bilo koji kraj svog carstva ili njegove okoline. Vozio se morskom pučinom, a ne ispod površine, talasi su se pred njim sami razmicali i povlačili. Obično su ga pratili morski bogovi i drugi stanovnici mora. Kuda god bi išao, izlazile su iz svojih skrovišta i morske nemani, znajući da će mu, možda, zatrebati. Njima se služio uglavnom kao sredstvom osvete. Jednu je neman tako poslao protiv Troje, kad mu je kralj Laomedont odbio da isplati obećanu nagradu za pomoć pri gradnji trojanskih bedema, drugu je poslao u zemlju kralja Kefeja jer je njegova žena svojom hvalisavošću uvredila morske nimfe. ( Prva od te dve nemana trebalo je da usmrti Laomedontovu kćer Hesionu, druga Kefejevu kćer Andromedu. ) Posejdon se, inače, svetio i lično. Svojim je trozupcem razrušio trojanske bedeme, i to čak dva puta ( drugi put ne baš temeljno, jer ih je 1871. godine, prilično dobro očuvane otkrio nemački

da svira u liru nego da se prlja i preznojava tako ae, pažljivo je objasnio lakovernom Posejdonu, pomoai da se prekrati vreme dok se zidovi podignu. Tako je Posejdon re? ao kamen po kamen dok mu je Apolon svirao. Posejdon je radio za nagradu, svotu od sto talanata zlata koja ae se od tada svake godine polagati u njegov hram u Lirnesu. Kralj Dardan je pristao; od pamtiveka se Posejdonovom hramu u Lirnesu svake godine uplaaivalo stotinu talanata zlata. Ali onda, baš kada je moj otac Laomedont stupio na trojanski presto, dogodio se tako razoran zemljotres da je porušio Kuau Minoja na Kritu i zbrisao ostrvsko kraljevstvo Tiru. Naš zapadni zid se obrušio i otac je doveo grekog graditelja Eaka da ga dozida. Eak je dobro obavio posao, mada taj novi zid koji je podigao nije posedovao ni glatkoau niti lepotu ostalog dela tog velikog, božjom rukom sazdanog utvr? enja. Ugovor sa Posejdonom ( valjda Apolon nije izvoleo tražiti naknadu za svoje muziciranje ), govorio je moj

dela tog velikog, božjom rukom sazdanog utvr? enja. Ugovor sa Posejdonom ( valjda Apolon nije izvoleo tražiti naknadu za svoje muziciranje ), govorio je moj otac, izneveren je. Na kraju se zidovi nisu pokazali nerazorivima. Shodno tome, stotinu talanata zlata koji su se svake godine plaaali Posejdonovom hramu u Lirnesu nisu se više imali plaaati. Nikada. Naoko se taj razlog einio valjanim, osim što su bogovi svakako znali ono što sam eak i ja, tada deeak, znao: da je kralj Laomedont nepopravljiva cicija, i da je davanje tolikog dragocenog trojanskog zlata jednom svetilištu u suparniekom gradu i pod vlašau suparnieke dinastije krvnih srodnika mrzeo. Bilo kako bilo, zlato više nisu davali, i ništa se nije dogodilo. I tako potraja duže nego što je meni trebalo da iz deteta odrastem u muškarca. Ni kada se lav pojavio, niko nije pomislio da poveže njegov dolazak sa uvre? enim bogovima ili gradskim bedemima. Južno od Troje, u zelenim ravnicama, nalazilo se

zlata jednom svetilištu u suparniekom gradu i pod vlašau suparnieke dinastije krvnih srodnika mrzeo. Bilo kako bilo, zlato više nisu davali, i ništa se nije dogodilo. I tako potraja duže nego što je meni trebalo da iz deteta odrastem u muškarca. Ni kada se lav pojavio, niko nije pomislio da poveže njegov dolazak sa uvre? enim bogovima ili gradskim bedemima. Južno od Troje, u zelenim ravnicama, nalazilo se uzgajalište konja moga oca, njegova jedina slabost mada je kralju Laomedontu eak i slabost morala donositi zaradu. Nedugo pošto je Grk Eak dovršio opravku zapadnog zida, u Troju je stigao neki eovek iz mesta tako dalekog da o njemu nismo znali ništa osim da tamošnje planine podupiru nebo a trava je rosnija no što bi igde drugde mogla biti. Odbegli je sa sobom doveo deset konja tri pastuva i sedam kobila. Bili su to konji kakvima ni sliene nikada ne videsmo krupni, brzi, dostojanstveni, dugogrivi i dugorepi, lepih glava, otmeni i krotki. Izvrsni za vueu

su nekada koristili lavovi kada su se leti selili iz Male Azije na sever u Skitiju, i na jug ponovo da zimuju u Kariji i Likiji, gde je sunce zadržavalo snagu da zgreje njihova sme? astožuta krzna. Izlovljavanjem su istrebljeni; staza lavova postala je puteljak do vode. Pre šest godina seljaci su došli treeai, prebledeli. Nikada neau zaboraviti kakvo je ocu bilo lice kada su mu kazali da tri njegove najbolje kobile leže mrtve, a jedan pastuv gadno iskasapljen, svi žrtve lava . Laomedont nije bio eovek koji bi se prepustio nepromišljenom gnevu. Odmerenim glasom je naredio da se sledeaeg proleaa eitavo odeljenje kuane straže postavi na stazu, i da ubiju zver. Ne beše to obiean lav Svakoga proleaa i jeseni provlaeio se tako pritajeno da ga niko ne bi video i ubijao je mnogo više nego što mu je trbuh tražio. Ubijao je jer je to voleo. Dve godine pošto se pojavio, kuana straža ga je zatekla kako napada jednog pastuva. Približavali su mu se lupajuai maeevima u štitove ,

da im pripada vea zato što nije voleo da ga oeerupaju. Tako su svakoga proleaa i jeseni svaku petnaestogodišnju devicu pokrivali belim velom od glave do pete da bi se onemoguailo prepoznavanje i izvodili je u niz u dvorištu Posejdona Zidotvorca, gde su sveštenici odabirali za žrtvovanje šest neprepoznatljivih belih zamotuljaka. Zamisao je uspevala. Dva puta godišnje lav je nailazio, ubijao devojke dok su stajale šauaurene u okovima, a konji su ostajali mirni. Za kralja Laomedonta to je bilo plaaanje beznaeajne cene zarad spasavanja ponosa i zaštite posla. Pre eetiri dana odabrali su šest jesenjih žrtava. Njih pet su bile devojke iz grada; šesta je bila iz tvr? ave, otmene palate. Najmilije dete moga oca, njegova kaerka Hesiona. Kada Kalhant do? e da mu saopšti tu vest, on ne poverova. Hoaeš li da kažeš da si bio toliko blesav da ne obeležiš njen veo? pitao je. Zar prema mojoj kaerki kao prema svima ostalima? To je božja volja, mirno je rekao

razgovoru, glas o tome proleteo je tvr? avom s kraja na kraj i od vrha do dna. Udvorice poput Antenora glasno su prekorevali sveštenika, dok su kraljeva mnogobrojna deca ukljueujuai i mene, njegovog naslednika mislila da ae otac najzad morati da popusti i plati Posejdonu onih godišnjih sto talanata zlata. Sledeaeg dana kralj je sazvao savet. Naravno, i ja sam prisustvovao; prestolonaslednik mora da sasluša izricanje kraljevih odluka. On je delovao sabrano i mirno. Kralj Laomedont je bio sitan eovek, daleko odmakao od cveta mladosti, duge sede kose, u dugoj zlatnoj odori. Glas koji je iz njega dopirao nikada nije prestao da nas zaeu? uje, jer beše dubok, otmen, melodiean i snažan. Moja kai Hesiona, obratio se redovima okupljenih sinova, bliskih i dalekih ro? aka, pristala je da bude žrtvovana. Od nje to traži bog. Verovatno je Antenor pretpostavljao šta ae kralj reai; ja nisam, niti su moja mla? a braaa. Bože moj zavapio sam pre nego

pripadaju Devici Artemidi, ne Posejdonu Nije mu se dopalo što euje svog najstarijeg sina kako ga prekoreva naoeigled dvora; usne mu se istanjiše, grudi naduše. Moja kai je odabrana, Podaree Prijame Posejdon ju je odabrao Posejdon bi bio sreaniji, rekoh kroza zube, kad bi mu se platilo stotinu talanata zlata za njegov hram u Lirnesu. U tom trenutku spazih gde se Antenor smejulji. Toliko mu je bilo milo što euje kralja i njegovog naslednika kako se sva? aju Odbijam, reee kralj Laomedont , da platim dobrim, mukom steeenim zlatom jednom bogu koji zapadni zid nije sazidao dovoljno evrsto da izdrži jedan od njegovih zemljotresa Ne možeš poslati Hesionu u smrt, oee Ne šaljem je ja u smrt Posejdon je šalje Sveštenik Kalhant se maee, onda se ukipi. Smrtni eovek poput tebe, rekoh, ne treba da krivi bogove zbog vlastitih grešaka. Kažeš li to da ja einim greške? Svi smrtni ljudi ih eine, odgovorio sam, eak i kralj Troade. Gubi se, Podaree Prijame Napolje iz ove sobe Ko zna

vode naviše ka vrhu tvr? ave. Tamo, daleko iznad nizine, sklopio sam ruke preko kamenova koje je napravio eovek; jer nisu bogovi sazidali tvr? avu, vea je to ueinio Dardan. Nešto je delovalo na mene iz tih kostiju Majke Zemlje brižljivo otesanih u gromade, i osetih u tom easu moa koja u kralju obitava. Koliko godina, pitao sam se, mora proai pre nego se okrunim zlatnom tijarom i sednem na stolicu od slonovaee koja je trojanski presto? Muškarci dardanskoga doma dugoveeni su, a Laomedont nije još uzeo ni sedamdesetu. Dugo sam posmatrao komešanje ljudi i žena u gradu ispod mene, a onda pogledao dalje ka zelenim livadama gde su dragoceni konji kralja Laomedonta izvijali duge vratove, gurkali se i štrpkali travu. Ali taj pogled je samo uveaao bol. Zato se okrenuh ka zapadnom ostrvu Tenedu i dimu što se izvijao od vatri upaljenih zbog studeni u malom luekom selu Sigionu. Dalje prema severu, u plavetnim vodama Helesponta ogledalo se nebo; video sam dugu sivkastu

Nešto je delovalo na mene iz tih kostiju Majke Zemlje brižljivo otesanih u gromade, i osetih u tom easu moa koja u kralju obitava. Koliko godina, pitao sam se, mora proai pre nego se okrunim zlatnom tijarom i sednem na stolicu od slonovaee koja je trojanski presto? Muškarci dardanskoga doma dugoveeni su, a Laomedont nije još uzeo ni sedamdesetu. Dugo sam posmatrao komešanje ljudi i žena u gradu ispod mene, a onda pogledao dalje ka zelenim livadama gde su dragoceni konji kralja Laomedonta izvijali duge vratove, gurkali se i štrpkali travu. Ali taj pogled je samo uveaao bol. Zato se okrenuh ka zapadnom ostrvu Tenedu i dimu što se izvijao od vatri upaljenih zbog studeni u malom luekom selu Sigionu. Dalje prema severu, u plavetnim vodama Helesponta ogledalo se nebo; video sam dugu sivkastu krivinu obale gde se spajaju Skamandar i Simois, dve reke što navodnjavaju Troadu i hrane useve, krupnik i jeeam, ustalasane pod huenim, neprekidnim vetrom. Najzad me taj

moje zlatom izrezbarene dvokolice, moj par belih hatova od kakvih on bolje nikada ne vide. Moj beše ovaj najvelelepniji grad na svetu. Kretao se kroz buku i metež tržnice kao da ih nema, prišao je pravo meni dok su ga dvojica pratilaca sledili u stopu, onda je podigao ruku krupnu poput bedra da nežno pomiluje tamne njuške mojih belaca. Ti si sa dvora, verovatno iz kraljevskog doma? upitao je vrlo dubokim glasom u kome ne beše bahatosti. Ja sam Podark zvani Prijam, sin i naslednik Laomedonta , kralja Troje, odgovorih. Ja sam Herakle, kaza on. Buljio sam u njega otvorenih usta. Herakle Herakle je u Troji Obliznuo sam usne. Gospodaru, poeastvovao si nas. Hoaeš li prihvatiti da budeš gost u domu moga oca? Njegov osmeh je bio iznena? ujuae mio. Zahvaljujem ti, kraljeviau Prijame. Odnosi li se tvoj poziv na sve moje ljude? Oni su iz plemenitih grekih kuaa, neae osramotiti ni tvoj dvor ni mene. Svakako, gospodaru Herakle. Klimnuo je dvojici muškaraca iza sebe ,

laomedont

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov