. Sezonsko voće, sveža riba, i makkara (kobasice) koje se uveliko peku, obeležavaju Kauppatori (Pijačni trg). Lutke Laponaca (Samija, kako oni sami sebe zovu), mali losovi i irvasi, lokalne rukotvorine i laponski šeširi, raznorazne rezbarije

ove sulude analize, zaključak se sam nameće? Možda je Deda Mraz i postojao? Ako i jeste, živeo je, kao i svaki pošteni Laponac , loveći divljač i obrađujući drvo. A onda je izgleda odlučio da se poigra sa dečijim osećanjima, upregao nedužne

uz stene, Laponci počinju da grade privremene domove, šatore koji se nazivaju kiti. Centralno mesto u domu Laponaca jeste ognjište. Na njemu se priprema hrana za ukućane. To su jela od tek ulovljene ribe iz zaleđenog potoka nadomak

otporne da izdrže sve nedaće surove prirode u kojoj žive. A jedna prostrana koliba skriva sve blago kojim jedan Laponac raspolaže: to su obično deca u društvu jednog dobro obučenog psa da im bude dadilja, da bi majka bila slobodna da se

, na jelovniku je, može se pretpostaviti, riba na hiljadu načina, dimnjena, sveža, usoljena Laponaca koji se drže tradicionalnog načina života onih kojima zvezde kazuju koliko je sati, nebo kakvo ih vreme sutra očekuje,

, u smislu filozofije dobročinstva. Ova lutka Sarmiko sa kojom sam obišla svet i mnogu bolesnu decu, inače je Laponac , očuvan, mlad. Često se pitaju kako tako dugo može da bude očuvan, a ja kažem: Pa, ja sam mu mama, zato sam i ja tako

ne kupuje, kao ni slike, kako kaže, bez obzira na to što novac od prodaje odlazi u humanitarne svrhe. Laponac Sarmiko, lutka ginjola sa kojom drugujem od 1956. godine. Sa Sarmikom sam nastupila bezbroj puta, i sva deca su želela

i od jezika... Prošle godine sam bio kod prijatelja u Švedskoj, a posle sam produžio nekim radničkim autobusima do Laponaca . Volim pešačenje, šetnje po šumi...

prošle godine, zahvaljujući činjenici što je Laponija postala postojbina Deda Mraza, obezbeđen je posao za stotine Laponaca sa ostvarenim godišnjim profitom od 500 miliona evra.Ukoliko odete u Laponiju da vidite Deda Mraza zadovoljstvo da se

kupce i nekoliko njih me je angažovalo navodi Dejan Popović, dvadesetosmogodišnjak iz Mirijeva. Laponac koji optrčava svet u zaprezi irvasa zapravo maskirani neznanac plitkog džepa, pitanje danas nije samo da li klinci

u ovome. Laponaca . Čak su povremeno izvodili nasilne sterilizacije. Gori su od Hitlera, ali nije čudno. Prve rasisitičke teorije su

da bi videli Deda Mraza i razgovarali s njim. Turistička industrija zvana Deda Mraz obezbeđuje danas posao stotinama Laponaca i ostvaruje godišnji profit od 500 miliona EUR. (Economy.rs, 28. decembar 2012.)

društvenog, ekonomskog i kulturnog života, njenu složenu istoriju, običaje i način života Finaca, finskih Šveđana, Laponaca , naroda koji žive u Finskoj.

kao uzajamno uvažavajući odnos. Ali ja sam imao sreću da sam "naleteo na Vas" kada sam zaključivao Ugovor. Kao svi " laponci " i ja sam osetio da dodatno uvažavate moje godine na način kako se to radi u civilizovanom svetu i da niste žalili vreme da

ljubavnica i istovremeno venčana supruga. " Laponaca na krajnjem severu Evrope, pa sam verovatno poverovao u izreku "Ovaj je Laponac ", a Laponci su sasvim normalni ljudi.