zaboravljeni. I ostala stoka kao da je osjećala težinu trenutka kao pa je svojim ponašanjem i pažnjom davala podršku najmlađim sustanarima. Sve oči su bile uprte u Lenku i Jablanka koji su hranili nestašne zvijeze u štali. Srećka i Zvijezdu . Lenkine kuće Miloš je išao posljednji. Ispred njega kao razigrani jaganjci po uskoj prtini skakutali su Lenka i Jablanko. Posmatrao ih je svo vrijeme. Neka energija koja se prikupljala tu u grudima davala mu je snagu da ne osjeća korak ni težinu. Susprezao se da ih oboje podigne i sa njima potrči. U tim trenutcima imao je utisak da ne postoji prepreka koja bi ga mogla zaustaviti, omesti ili spriječiti da dođe do cilja. Svo vrijeme dok su hodali samo je ćutio i borio se sa sobom da ne vrisne i

je zapazio da su mlada i mladoženja na venčanju imali ravno sto godina. Lazi je na venčanju kumovao Lenkin otac Lazar Dunđerski . Lenkine smrti ostao je do danas tajna. Glasina da je pala s konja, teško se povredila i umrla, lako je demantovana. Pouzdanih dokaza nema. Samo Bog zna Kao i ona da se otrovala jer nije htela da se uda za mladića kojeg su joj roditelji namenili. Ali nije ona prema kojoj je Lenka posle Lazinog venčanja pala u depresiju, patila i iščilila. Da li je ta veza bila toliko jaka da je do smrti slomila mladu Lenku ?

se i tresne na zemlju. Lenka izlazi na balkon. ) Lenkine odeće, potom je izuva i na kraju skida šešir. Lenka zbunjeno stoji. Ne pomera se i uplašeno posmatra šta se dešava sa njom. Vida i dalje sedi na ćebetu podalje od njih. Iznenađena Lazinom slobodom prestane da čita knjigu i posmatra ih. Potom se hladi lepezom. )

prilazi i pomaže da ustanu. Obe su potpuno mokre i kaljave. Lenka se smeje. Vida plače. ) Lenkine grudi. Potom ga dočeka kod njenog stomaka tako da mu uđe u usta. Njegov izraz na licu je takav da odražava nešto veoma kiselo. Oboje ćute dok Laza ne zagrize zrno. )

. Lenkine smrti - otkriva Zubac "Novostima" .

, Ivan Nastović u opsežnoj studiji iznosi pretpostavku da se Lenka Dunđerski možda ubila, upravo na svoj rođendan, a nedugo posle venčanja Kostićevog s Julijanom Palanački ( dakle, možda upravo zbog tog njegovog ' bekstva ' ), kao i da mnogo šta govori u prilog pretpostavci da je porodica zamela tragove o pravom uzroku njene smrti. [ 8 ] Ako bi to bilo tačno, jasno je da se i Kostićeva ' inspiracija ', kao i ceo njegov život poslednjih petnaest godina koje je proživeo posle Lenkine smrti, ukazuju u posebnoj svetlosti, možda ponajpre kao dugo i bolno potiskivanje očaja i osećanja krivice .

i sve poznanike iznenaditi što je pokojnica bila uzor zdravlja, jedrine, jačine i lepote devojke, te je svima omiljena bila, a prilike su bile najsjajnije te je imala sve uslove što se poželeti mogu, za potpuno sretan i zadovoljan život. Lenka je umrla od tifusne groznice 8 ( 21 ) novembra 1895, licem na Arhanđela Mihaila, svoj rođendan, piše u Zastavi. Imala je dvadeset i pet godina, a umrla je dva meseca nakon venčanja Laze Kostića s Julijanom Palanačkom u Somboru. Na dan Lenkine smrti, Laza se nalazio u Krušedolu. Zbog nesporazuma s punicom bio je napustio njenu kuću u Somboru, ali se sa ženom često dopisivao i dogovarao o uslovima za povratak. Ja sam već nekoliko dana u Novom Sadu. Bio sam u Sentomašu na pogrebu Lenkinu. Ni rođena sestra jedinica nije mi bila milija od nje. Možeš misliti kako mi je. Crn mi je ceo svet. Tako je Kostić pisao svojoj ženi Julijani odmah posle Lenkine sahrane u Srbobranu. Među papirima i zapisima pesnikovim, koje je sačuvao

meseca nakon venčanja Laze Kostića s Julijanom Palanačkom u Somboru. Na dan Lenkine smrti, Laza se nalazio u Krušedolu. Zbog nesporazuma s punicom bio je napustio njenu kuću u Somboru, ali se sa ženom često dopisivao i dogovarao o uslovima za povratak. Ja sam već nekoliko dana u Novom Sadu. Bio sam u Sentomašu na pogrebu Lenkinu. Ni rođena sestra jedinica nije mi bila milija od nje. Možeš misliti kako mi je. Crn mi je ceo svet. Tako je Kostić pisao svojoj ženi Julijani odmah posle Lenkine sahrane u Srbobranu. Među papirima i zapisima pesnikovim, koje je sačuvao dr Radivoj Simonović, a Mladen Leskovac poklonio Matici srpskoj, nalazi se i Lenkina posmrtna lista koju je Laza pažljivo čuvao. Na Materice je u Krušedolu davao Lenki parastos, a Božić proveo kod njenih roditelja. Ni u predsmrtnim svojim danima Laza Kostić nije zaboravio Lenku Dunđersku. Kada je pred poslednji odlazak u Beč, po nagovoru lekara i prijatelja Simonovića, napisao testament, u

je da Tadić i njegov domaćin posete i opštinu Gračac i obiđu Sajam ličkih proizvoda, a u selu Deringaj sastanu sa jednom povratničkom porodicom . Lenkine ženske revolucije. Neću to da zovem feminizmom, već normalnom potrebom da se izjednače odgovornosti i prava između muškaraca i žena u ovom svetu .

, kada te objekat još ne vidi niti sluti da mu je suđeno da bude neko u tvom životu rakursi iz profila, tri četvrtine i čak sleđa, tačnije s potiljka: potiljci ponekad neverovatno mnogo mogu da kažu. Međutim, koliko god da je kopala po sećanju, Darka tamo nikako nije mogla naći Lenku onakvu kakvu ju je prvi put ugledala. Lenka nije došla spolja una se razvila unutar Darke, kao njen sopstveni organ. Kao privremeno uspavani gen nasledne bolesti . Lenkine kapron čarape: većina devojčica iz razreda još je nosila pamučne, bele i braon, nabrane ili rastegnute kao mehuri na kolenima i zbog nečega večito, o prokletsvo masovne proizvodnje, preduboke među nogama ( da li je to socijalizam postavio sebi cilj da podiže isključivo kratkonoge i sumnjivo trbušaste devojčice? ), i zato večito sa gaćicama koje su ispod suknje visile skoro do kolena, tako da se svima, a pre svega samoj vlasnici, činilo da će čarape svakog trena spasti, tako

detinjstvo u Zemlji Spadajućih Čarapa; manje devojčice bi prosto malo-malo zadizale suknjicu i hitro povlačile pantalonice, jednom je debela Ala, ona ista iz prve klupe, to uradila u četvrtom razredu kada su je prozvali na tablu najprirodniji gest, isto kao podvrtanje rukava ili zaglađivanje kose, ali su je četvrtaci već ismejali na sav glas, dečaci su umalo popadali s klupa, upirući prstom, a devojčice su se izdajnički kikotale u sebi, i možda je zato Darka zapamtila Lenkine noge duge, bespomoćno krakate noge tek rođenog laneta, ali obavijene, kao preplanulošću, čvrsto i glatko nijednog nabora tankim prozračnim pokrivalom: u učionici obasjanoj jutarnjim suncem izgledale su kao zlatne Lenka kao da nije imala detinjstvo, nije imala šta da preraste, sve sitne, neprimetne na prvo gledanje, ženske navike samopotvrđivanja, u čije se usvajanje ulaže celo devojaštvo ( a nekom oduzima i parčence mladosti ) svo to čupkanje obrva, isprobavanje

pita Lenku, kada se ova trenutak kasnije vraća nazad: odakle ga znaš? .. Mi smo komšije, kratko odgovara Lenka, napućivši svoja mulatska usta kao kokošiju zadnjicu, kao da izaziva: pravila je često takvu grimasu, posebno kada bi je iznenada prozvali na času i verovatno je od toga ženski deo nastavnog osoblja jedinstveno i smesta vileneo ... Eto takav dodir jedan-jedini, letimičan, kao ogrebotina daleke i neshvatljive, divne i strašne a kako je i moglo biti drugačije Lenkine tajne: jer ona je cela bila tajna, tako da ni ja, ni oni ogavni momčići kojima je sperma popila mozak, kojeg, verovatno ni u startu nisu imali baš mnogo, naravno nismo mogli ni da sanjamo da ćemo je zadržati uz sebe duže od trenutka tako kratkog kao blesak krila leptira ... )

Rameš Kadka Lenkine kuvarice Srbija, 33, 2010. reditelj Dejan Dejanović

doprinosa etnologiji, ali i književnosti, značajno je njeno javno angažovanje na emancipaciji žena na početku 20. veka. Kroz priču o životu i radu Jelice Belović Bernadzikovski prikazana je i globalna društvena situacija na prelazu dva veka . Lenkine kuvarice svojim autentičnim izrazom i odnosom prema životu izlaze iz polja tradicionalne tehnike i ulaze u polje savremene umetnosti. Ovo je priča o jednoj nesvakidašnjoj ženi i njenom glasu koji je našao načina da se čuje .

sveštenik u ličkom selu Smiljan. Nikola je, iz Amerike vodio računa o svojoj majci, Đuki, sve do njene smrti. Sa ujacima, Mandićima, Petrom, Pajom, Trifunom i Tomom, redovno se dopisivao, i slao im novac za školovanje dece Lenkine smrti - upravo utekao sam od punica; imam ih dvije. Sad sam opet u manastiru Krušedolu. Žena me zove kući. Sad se pogađamo. I to je romantika, je li ?

lenkine

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov