ponašanja uglja u stacionarnim uslovima sagorevanja u pilot-postrojenju. Rezultati su pokazali da su ispitivani ligniti veoma pogodni za sagorevanje u kotlovima sa cirkulacionim fluidizovanim slojem. Dobijeni rezultati predstavljaju

tona. Prvi ugljeni sloj je kvalitetniji od drugog, s tim što oba sasvim zadovoljavaju potrebe elektrana. U pitanju su ligniti , meki, mrki ugalj. Debljina prvog sloja kreće se od 6 do 14 metara, a drugog od 6 do 23 metara i u ukupnoj proceni

pomenutih nedovoljno kvalitetnih mineralnih sirovina.: ligniti , uljani škriljci) u ventilatorskim udarnim mlinovima sa ciljem smanjenja sadržaja strukturne vode i time povećanja

ili bazne energetske rezerve u skoro 99 % čine resursi uglja, a nešto manje od toga, oko 92 %, čine tzv. niskokvalitetni ligniti , kojima naša zemlja obiluje. Naravno, isto je poznato da od te količine koja iznosi oko 13 milijardi tona uglja, tek

što to ima zemlja oko elektrane. Naš lignit ima dva do tri puta više uranijuma od uobičajenog uglja u Nemačkoj i SAD (naši ligniti sadrže oko šest grama uranijuma po toni, oko osam grama torijuma i oko osam kilograma kalijuma). U pepelu je

sektoru domaćinstava - 53,76 odsto, a prirodni gas u sektoru industrije - 55,96 odsto. ligniti , koji se otkopavaju u rudarskim basenima Kolubare i Kostolca, daju 65 odsto električne energije u Srbiji. Značajan je

bušotine (kao i raspored). ligniti , a često i mrko-lignitski ug lje vi) imaju ugla v nom dovoljno prirodne propustljivosti, tako da je podzemna