pripada Šariću, ali o tome još nema preciznijih dokaza. Uglavnom, zbog te transakcije pao je jedan od direktora lihtenštajnske ispostave Hipo banke, a priča je bila ponovljena i na suđenju Šarićevoj organizaciji pred Specijalnim sudom u

, podatke o njihovim državljanima koji svoje pare kriju i (ili) peru u LGT banci, u vlasništvu u Lihtenštajnu moćnog lihtenštajnskog kneza Hansa-Adama II. Najpoznatija žrtva Kiberove lopovske operacije dosad je bio bivši direktor nemačkih pošta

knjigu na više od 600 strana pod naslovom Knez. Lopov. Podaci i nedavno je okačio na Internet. U knjizi se opisuje uloga lihtenštajnskog princa i njegove banke i pranju novca i utaji poreza. Već smo čuli iz afere sa Hipo-Alpe-Adja bankom kako se pare, u

kojima ima najviše Švajcaraca izneo je svoje utiske sa meča trener Ristovski. lihtenštajnskog tima.

Država koji predvodi Dejan Udovičić. lihtenštajnskom gradu Vaducu, fudbaleri Vojvodine praktično su obezbedili plasman u treće kolo kvalifikacija za Ligu Evrope.

za uvoz opreme, preko firme Wec Consulting Establishment iz Lihtenštajna. "Kolubara je zaključila tri ugovora sa lihtenštajnskom firmom, od kojih su dva potpisana pre nego što je tender uopšte raspisan (19. apila i 23. maja) ", rekao je Paunović i

Knez je 2. juna 1995. podnosiocu predstavke, predsedniku Upravnog suda, poslao otvoreno pismo koje je objavljeno u lihtenštajnskim novinama. Knez je naveo da je g. Vile izneo u javnost najmanje jedan deo kneževog pisma od 27. februara 1995. godine.

da monarhija više nije oportuna; da član 7 Ustava treba da se izmeni i dopuni; da knez treba da bude pod nadležnošću lihtenštajnskog sudstva; i da Ustavni sud Lihtenštajna treba da dobije dodatne nadležnosti. Međutim, g. Vile nije imao pravo da sebe

u celini. lihtenštajnskih novina od 17. februara 1995, bio prinuđen da zaključi da se produžila namera g. Vilea da se stavi iznad lihtenštajnskog

lihtenštajnskih novina od 17. februara 1995, bio prinuđen da zaključi da se produžila namera g. Vilea da se stavi iznad lihtenštajnskog Ustava. Objasnio je da je stoga nameravao da g. Vilea u privatnom pismu što pre moguće obavesti o svojoj odluci da ga u

. On je objasnio da je, s obzirom na svoja iskustva s g. Vileom, postao uveren da g. Vile smatra da ga ne obavezuje lihtenštajnski Ustav. Pod tim okolnostima, on ne bi ispunjavao svoje dužnosti šefa države ako bi g. Vilea postavio za predsednika

s g. Vileom, može da ga izabere za pridruženog sudiju Upravnog suda. Lihtenštajnskom institutu kao naučni radnik.

na kneza. U pripremnoj fazi, knez je u pismu adresiranom na podnosioca predstavke, koji je u to vreme bio zamenik šefa lihtenštajnske Vlade, izneo svoje neslaganje s predloženim tumačenjem. Podnosilac predstavke obrazložio je predlog zakona kada je

predstavke je u svojom podnesku naveo da je zbog pogleda koje je on izneo tokom javnog predavanja o ustavnom pravu na Lihtenštajnskom institutu 16. februara 1995. godine, monarh Lihtenštajna, njegovo veličanstvo knez Hans-Adam II, u pismu upućenom