zadržavao, nego se vraćao u svoju milu pustinjačku usamljenost, u kojoj se i starosti približi. A oni koji ga u Hristu ljubljahu , oni i u pustinju dolažahu k njemu, želeći da se naslađuju i duhovno koriste gledanjem svetiteljskog lica njegovog i

svu Staru Srbiju, prođoh svu Makedoniju, od sela do sela potucah se pijući na svakom izvoru po kap vode sa jaganjcem, i ljubljah devojaka bezbroj i lubenicu mnogu slupah kupajući se u rečicama: Ibru, Limu, Vardaru, Drini, Devolu, i nikad nisam

- on nije prepušten sam sebi, nego živi i uzrasta okriljen staranjem i ljubavlju svoga Oca: "Kad Izrailj bješe dijete, ljubljah ga, i iz Misira dozvah sina svojega "(Osija 11, 1). On je Otac koji ne samo miluje nego i kara i kažnjava sve one koji ga ne

bejah od trave Mesto Meseca i Sunca, druga sad gledah znamenja, i saznadoh da sagreših sa soje mahnite glave što ljubljah dosada samo čari neba i kamenja,

mogao napisati najtužnije stihove. Volio sam je, a ponekad je i ona mene voljela. U noćima kao ova bila je u mom naručju. Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba. Voljela me, a ponekad i ja sam je volio. Kako da ne volim njene velike nepomične

sanče Zbogom zoro, zbogom beli danče Zbogom svete, nekadašnji raju, - Ja sad moram drugom ići kraju O, da te tako ja ne ljubljah žarko, Još bih gledo tvoje sunce jarko, Slušo groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj ruci i tvojem

, pa onda reče svojim učenicima: Čeda vozljubljena u Gospodu dođe vreme moga odlaska ka Gospodu, koga od mladosti svoje ljubljah svom dušom svojom. - Učenici se uznemiriše od starčevih reči. - Ne treba da se uznemirujete i plačete, reče im on

¶ Ljubljah te žarko i strasno, i sreću mog ' o bih nać '. Teško je reći prekasno, gorak je osmeh kroz plač, veruj mi, gorak je osmeh kroz

... Koještarije Ne kaže Batut, već mirnije: I sam Branko praštajući se s ovim svetom ispovedio je slično: Da te tako ja ne ljubljah žarko, / Još bih gled ' o tvoje sunce jarko.... pa ko taj stih doslovce tumači... s pravom može očekivati ranu smrt svakog

, kad se zemlje podložnice Gledale na stup krilatoga Lava, Gdje tron od sto školja sjaj Venec ` ji dava. ljubljah ona mi je Ko začarani grad u srcu bila, Što se iz mora na stupovima vije, Radosti zemlja, gdje bogatstva sila; Umjetnost u