prestati da se igraju sa lutkama, oponašajjući starije one će ih povijati, hraniti, lečiti baš kao u pesmi Pero kao doktor, a njihova braća će uvek rado sebe zamišljati kao očeve koji su učitelji, lekari, stolari ili kovači. Zato će Zmajeve pesme biti uvek bliske deci . Materinih maza, Malih Jova i lenjih Gaša srećemo oko sebe .

, biva sasvim sam. Samo što pokatkad mati ode u rodbinu, pa i to brzo, još istoga dana da se vrati. I to ne zato što bi ovamo, kod kuće, Sofka bila sama i zbog toga ona imala, kao ostale matere za svoje kćeri, kad ostanu tako same, da se boji čega ružnoga, da tada možda kakav muški ... nego što je znala da sada, po zimi, Sofka neće moći izlaziti i otići u komšiluk da uzme štogod, ako joj nešto bude zatrebalo. I sem tih materinih izlazaka, ta bi se zimska povučenost remetila još i praznicima i to kad su veći, kao Božić. Tada, usled dolaska gostiju, istina najužih, samo iz komšiluka, morao se čovek oblačiti i time kao ulaziti, pojavljivati se u život, dok sve ostale dane, cele zime bilo je sasvim mirno. Čovek je sasvim bio osamljen, sasvim ograđen kućom i zidovima, i mogao se osećati potpuno slobodan, i do mile volje ostavljen samom sebi .

Čika joj nešto u ime miraza pokloni . materinih ruku devojku izvuče .

matere svoje osvećen bogonadahnutom blagodaću, on čim poče živeti - poče i Boga pobožno poštovati, čim poče sisati - poče i čudesa tvoriti, čim poče jesti - poče i postiti se, jer on po rođenju svom, još u kupelji krštenja stajaše tri sata na nogama svojim sam, ni od koga pridržavan, odajući tim stajanjem poštovanje Presvetoj Trojici, Koje je on docnije imao biti veliki služitelj i predstojatelj. U njemu se mogaše raspoznati budući čudotvorac i po načinu na koji se prihvatao materinih grudi: sisao je ne kao ostala deca iz obeju materinih dojki, već samo iz desne, označavajući time da će stajati s desne strane Gospodu zajedno sa pravednicima. Isto tako on se poče pokazivati i izvanredan postnik, jer sredom i petkom sisaše samo jedanput, i to uveče, po završetku od strane roditelja uobičajenog molitvenog pravila večernjeg. Tome se njegovi roditelji veoma čuđahu, i predviđahu da će njihov sin kasnije u životu svom biti strogi isposnik. Naviknuvši još od

čim poče živeti - poče i Boga pobožno poštovati, čim poče sisati - poče i čudesa tvoriti, čim poče jesti - poče i postiti se, jer on po rođenju svom, još u kupelji krštenja stajaše tri sata na nogama svojim sam, ni od koga pridržavan, odajući tim stajanjem poštovanje Presvetoj Trojici, Koje je on docnije imao biti veliki služitelj i predstojatelj. U njemu se mogaše raspoznati budući čudotvorac i po načinu na koji se prihvatao materinih grudi: sisao je ne kao ostala deca iz obeju materinih dojki, već samo iz desne, označavajući time da će stajati s desne strane Gospodu zajedno sa pravednicima. Isto tako on se poče pokazivati i izvanredan postnik, jer sredom i petkom sisaše samo jedanput, i to uveče, po završetku od strane roditelja uobičajenog molitvenog pravila večernjeg. Tome se njegovi roditelji veoma čuđahu, i predviđahu da će njihov sin kasnije u životu svom biti strogi isposnik. Naviknuvši još od povoja na takvo uzdržanje, blaženi Nikolaj celog

javiti veliki svetilnik svetu i služitelj Presvete Trojice. Jer kao što pred Majkom Božjom radosno zaigra u utrobi sveti Jovan Preteča, tako i ovaj mladenac zaigra pred Gospodom u svetom hramu Njegovom. Pri ovom čudu mater prepodobnoga obuze strah i užas; i svi koji čuše glas divljahu se veoma. Posle toga kada dođe vreme Marija rodi sina, i nadenuše mu ime Vartolomej. I od prvih dana svoga života mladenac se pokaza strogi isposnik: sredom i petkom nije sisao; a nije se doticao materinih sisa i u druge dane kada se dešavalo da ona Jede meso; primetivši to, Marija prestade jesti meso. Kada Vartolomej navrši sedam godina, roditelji ga dadoše da se uči knjizi; zajedno sa njim učahu se i dva brata njihova, stariji Stefan i mlađi Petar. Dok se braća učahu lepo i pokazivahu velike uspehe, dotle Vartolomej daleko izostajaše za njima, jer se teško učio; iako se učitelj veoma usrdno trudio oko njega, ipak je on vrlo malo napredovao. Zato su ga roditelji grdili, učitelj

. Rijetko su je zvali imenom, nego: "Goba ". Tu, u tetkinoj radionici, bio sam mažen, kljukan slatkišima, premještan sa krila na krilo, - a već sam osjećao kako su meka i topla stegna djevojačka, kako su sočne njihove mesnate usne Razumije se da nikada ne sjedoh na suho koljeno Goba Mare, da se nikada njena tanka blijeda usta ne prilijepiše na moj obraščić Ta ona bješe za mene kao njeka sinteza svih zala, koje bijah iskusio, - raznih" boca ", studeni, mraka , materinih neodziva na moje zahtjeve, itd. Ljutilo me je što me Goba gledala nježno, kaogod mati, Mima, tetka i lijepe djevojke; veselilo me je kad su je cure gađale klupcima, četkama, zgužvanim haljinama, kad su je vodom polivale, da meni radost učine. Dosta je bilo da reknem: "Ute Gobu" pa da nastane juriš. A najveća mi je radost bila kad bi uhvatile kolo oko nje, pocikujući. Doduše, zadovoljstvo mi nije nikada potpuno bilo, zato što se Goba nije ljutila, što je sve

ali ne mogu dirnuti ni pare, osim ono što mi se udeli. Ali moj stari, koji je dočuo za moje pijanstvo, ostavio mi je i tri klinca i podatke uz njih. Učinio je to preko svojih advokata, bez znanja matere; rekao je da je to kudikamo bolje od osiguranja života, i još da ću, uzimam li čvrstine da odem i da uzmem, moći da pijem koliko mi srce ište, sve dok ne sperem u creva i poslednji zub, do smrti. Milioni u rukama mojih čuvara, kese materinih sikala koji će biti moji kad me otera u krematorijum, i još milion što čeka da bude iskopan iz zemlje, a ja moljakam Lavinu, ne bih li isprosjačio dve čašice rakije na dan. Zar to nije pakao, je l ' te? kad se ima u vidu moja žeđ .

lice, koje me podseća na lice oca tvoga. Pri tome ja ne istraćih imanje oca tvoga, nego ga sačuvah celo za potrebe tvoga života. Stoga te molim, čedo, nemoj me bacati u drugo udovištvo, i nemoj odlaskom svojim ponovo obnavljati u meni tugu za ocem tvojim, nego počekaj do moje smrti, kojoj se uskoro nadam. A kada me sahraniš kraj kostiju oca tvoga, tada uradi kako želiš. Sada pak ostani pored mene, i ostani još malo sa mnom dok sam u životu. Pod uticajem ovakvih molbi materinih Jovan ostade sa majkom kod kuće. Ali ostavši kod kuće, on svoje svetle haljine zameni ubogima i stade voditi pustinjački život, provodeći vreme u molitvi i izučavanju Svetog Pisma. U to vreme on se zbliži sa svetim po životu arhiepiskopom Antiohijskim Meletijem, [ 5 ] koji proizvede Jovana za čteca. U toj dužnosti Jovan provede tri godine; i pri tome svestrano izučavaše Sveto Pismo pod rukovodstvom učitelja: Karterija i Dioskora, episkopa Tarsijskog. Utom skonča

, obrve se svijaju na oči, obrazi upadaju; žena ne spava, legla je, ali čim je muž zaspao, ona je ustala i sela na klupu pored peći, s kolenima podignutim skoro do lica i glavom oslonjenom na dlanove ... Iz jedne kuće u drugu, sve sobe su iste. Vazduh je pun pravog prosjaštva, prosjaštvo je u pogledima, u rečima, u srcima, prosjaštvo i poniznost, nepouzdanje, prosjaštvo bez kraja i konca. Tek što zakuca mlado srce, ono već srče prosjaštvo, zlopaćenje i brige iz materinih grudi ... srče nemoć, predanost sudbini i poniznost; pomirenost sa služinstvom, nemanje snage za život ... Raste i ide povijenog tela, očiju uprtih u zemlju, rođeni sluga. Može biti veseo i razdragan, može steći i bogatstvo u srcu svom on ostaje sluga, celoga svoga života. Rođen je na klancu i taj mu žig niko sa čela ne može izbrisati .

materinih

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov