sopstvene submisivnosti, odnosno poniznosti mazohističkog i samoporažavajućeg ponašanja, izgleda da se veliki broj njih slaže da takvo ponašanje i danas postoji, bez obzira na

treći divizion 250 raketne brigade PVO 27. marta 1999. godine, nije mi se dopala. U celom tom događaju bilo je nečeg mazohističkog , samoporažavajućeg. Citiraću komentar jednog čitaoca Politike sa interneta. Stvarno me je rasplakala ova tužna

, ali i u svetlu nedavnog neodmrzavanja sporazuma sa Srbijom od strane EU, ciničnog ignorisanja srpskog već gotovo mazohističkog truda u saradnji sa Haškim tribunalom, ili poslednjeg pritiska na Crnu Goru i Makedoniju da bukvalno dan nakon

, njihovo kolerično ponašanje u komentarima je kao lakmus test za dobar tekst, koji nema elemente inferiornog EU - mazohističkog pamfleta.

srpsku političku scenu, sem u onoj meri u kojoj zbivanja na njoj utiču na državnu politiku prema Kosovu i nastavljanje mazohističkog odnosa prema EU, odnosno, jalove politike i Kosovo i Evropa. Ipak, ispod tog generalnog i sve tanjeg poklopca, odvija

facto unapred i blanko amnestiranjem medjunarodne zajednice, koje je u nekim ekstremnim slučajevima išlo gotovo do mazohističkog « izvinite što ste nas morali bombardovati », propuštena je možda poslednja prilika da se odnosi između Srbije i sveta

izneverio sva razumna očekivanja Srbije i okrenuo se protiv njenih vitalnih državnih i nacionalnih interesa. Umesto mazohističkog izbegavanja zameranja Zapadu, odgovor Srbije morao je biti proporcionalan njegovom agresivnom postupku.

ne važi. Što nas više zlostavljaju i maltretiraju, to više trčimo za njima. Imam utisak da smo mi kao nacija u nekoj vrsti mazohističkog raspoloženja i da bukvalno uživamo u tome. To je fenomen za koji, jednostavno, ne postoji neko adekvatno naučno

` da se povučete sa vlasti, što niste najpre obezbedili ` rezervne položaje ` svuda, pa i u medijima? ` El vam dosta tog ` mazohističkog ` mrtvosanja? Pa mrdnite malo Postoje lokalne televizije, koje bi rado ugostile ` jake ličnosti `, postoje javne

natpolovične većine: I, što je najjadnije, nema nikakvog nagovještaja da će se dogoditi bilo kakvo preispitivanje mazohističkog podilaženja Evropskoj uniji, s ciljem dobijanja famoznog datuma za početak pregovora o ulasku, odnosno, za start

normalno da sam očekivao da mi se tokom dnevnika neko obrati rečima dobro veče, govna, kako ste? Eto do kakvog su nas mazohističkog i krajnje morbidnog autošovinističkog samoprezira doveli nekadašnji i aktuelni komunisti.

ih, čak im se i divim na hrabrosti. Među njima je i mnogo mojih prijatelja. Oni malobrojni, koji su iz nekog, najčešće mazohističkog razloga, odlučili da ostanu, moraju da se bore. Odgovor mora biti bunt, nepristajanje na pravila igre. Borba svim

kada nešto krene kako ne treba. Kada je reč o ovoj vlasti, onda je taj teret odgovornosti još srazmerno veći zbog mazohističkog istrajavanja na floskuli i Kosovo i Evropa. Ali ne mogu i neću prihvatiti da više grdim vlast zato što nije uspela da

", a kamo li trećinu. mazohističkog ćeranja po matrici: "Ne mogu oni mene toliko malo platiti, koliko ja mogu malo raditi." Dakle, savest, moral, opšte

nogama i ne možeš dalje. Dno je neka vrsta sigurnosti, jer je neodrživo. Kada dotakneš dno onda se nađeš u vremenu nekog mazohističkog zadovoljenja, što sa sobom nose likovi ove drame koji kako više srljaju tako im je veća kazna. Na kraju završavaju ili