« i borbe sa« osovinom zla »u svetu« kraja ideologija », otpočeo je novi lov na neman, na globalni terorizam - u Avganistanu, Iraku i Pakistanu, širom zemljine kugle.... Melvilov roman« Mobi Dik ». Ismael, narator romana, svoje odvažno opredeljenje za ukrcavanje na kitolovac na početnim stranicama knjige u bljesku vizije smešta između sledećih vesti:

pred očima »i postalo očigledno da je Buš, sa svojim borbenim pokličima tipa« Možeš bežati, ali ne i sakriti se »»i opsesivnim puritanskim osvetničkim porivom za proganjanjem Bin Ladena i Al Kaide, zapravo ovaploćenje psihologije kapetana Ahava što neumitno vuče svoj brod u propast? I kako« Melvilovo proroštvo »gledati kasnije, sa bezmalo decenijske distance, kada je za predsednika izabran Barak Obama koji dovodi do nove eskalacije rata u Avganistanu, a potera za teroristima se nastavlja i komplikuje sve više? Kao izraz heraklitovskog« karaktera koji je sudbina »? Sva ova pitanja

navikama besmislena) struktura romana sve su to bile« otežavajuće okolnosti »koje su učinile da se veličina« Mobi Dika »prepozna tek krajem dvadesetih godina prošlog veka, kada su SAD, već izrasle u imperiju, stajale u sred do tada najveće ekonomske krize modernog kapitalizma. U otkrivanju Melvilovog kapitalnog dela pojedinačno najveću zaslugu imao je Vilijam Fokner koji je svakom raspoloživom prilikom iskazivao svoju fascinaciju« Mobi Dikom ».

prokletstvo i pronalaze, a moćni beli kit (čija belina, simbol nevinosti, predstavlja šokantni kontrast njegovoj navodno prirođenoj« monstruoznosti ») kao otelotvorena priroda, nedokučiva i potencijalno opasna, uništava svoje napadače i nestaje u morskim dubinama. Melvilovog romana bila je čitav vek ispred svog vremena. Ona je u celini izrazito moderna i po formi i po nameri da priča bude refleksivna, samoobjašnjujuća. U obliku svojevrsnog priručnika kitolovstva, ne samo zbog poglavlja koja sistematično obraćuju kitove i proces lova na njih, već sa namerom da knjiga

SAD kao pomorske sile začela se upravo u vezi sa lovom na kitove. Havaji, prvi američki prekomorski posed (koji je tek kasnije postao savezna država) anektiran je iz razloga što je predstavljao glavnu bazu na koju su američki kitolovci na Pacifiku navraćali kako bi se opskrbili gorivom. Zbog toga Melvilova priča o lovu na kitove nije tek alegorija, već direktno pronicanje prirode nastajuće imperijalne sile. Članovi posade« Pikvoda », ljudi svih rasa i religija, jedan su od prvih nagoveštaja američkog« lonca za topljenje »(melting pot) i njegove istorijske misije. Multikulturnog porekla a

. Zaplevši se oko njegovog vrata, konopac harpuna zarivenog na kitovi hrbat odvlači Ahava u morske dubine, u bezdan. Melvilov « Mobi Dik »je (uz Toni Morisonovu« Solomonovu pesmu ») omiljena knjiga presednika Baraka Obame. To budi pitanja: kako je, zapravo, Obama razumeo Melvilov roman; i da li o njemu bar malo pomišlja dok šalje nove, dodatne trupe u grotlo avganistanskog sukoba koji samo doprinose daljoj eskalaciji

njegovog profila na« Fejsbuku », ali i prema izjavama u mnogim intervjuima datim još uoči ili tokom pobedničke predsedničke kampanje, Melvilov« Mobi Dik »je (uz Toni Morisonovu« Solomonovu pesmu ») omiljena knjiga presednika Baraka Obame. To budi pitanja: kako je, zapravo, Obama razumeo Melvilov roman; i da li o njemu bar malo pomišlja dok šalje nove, dodatne trupe u grotlo avganistanskog sukoba koji samo doprinose daljoj eskalaciji rata sa teroristima, bez nade u krajnji uspeh i trajnije rešenje problema?

stvarala jedan sasvim nov stil, samo naizgled sličan prethodnom, tek toliko da se po njemu prepozna ruka majstora, njegov lični pečat, neponovljiv. ") Ima kod Bolanja, u 2666, u drugom dijelu, najkraćem, scena s mladim apotekarom koji voli da čita, ali kojem je draži Kafkin Preobražaj od Procesa, Melvilov Bartlbi od Mobi Dika, Floberovo Priprosto srce od Buvara i Pekišea te Dikensova Božićna priča od Priče o dva grada ili Pikvikovaca. Kroz um Amalfitanoa, naslovnog protagoniste ovog dijela, Bolanjo komentira da se naše vrijeme boji velikih, nesavršenih, stihijskih djela koja vode u nepoznato,

ili kratke frizure lakše su za negu, a istovremeno i podmlađuju, ističe Patrik Melvil. Melvilov je savet.

potrebe za imenima. Ipak, ime Ilija nije slučajno dato. Ono upućuje na paralelu teksta koji imamo pred sobom sa Starim zavetom. Isto tako, ono u svest priziva još jednog Iliju, onog koga Ismail i Kvikveg susreću u luci pre nego što će se ukrcati na Pikvod i upoznati Ahaba. Biblijski Ilija je prorok. Melvilov i Makartijev Ilija su odrpani i bedni. Njihova proročanstva najviše od svega liče na obično buncanje. Ali to buncanje je jedini oblik govora koji je u još stanju da zahvati istinu. Svet, kako ga vide Melvil i Makarti, preobrazio se u buncanje bezumnika. Ovakvim nenametljivim potezima Makarti

sazdanim od nebrojenih tomova kritič - kih panegirika. Mobi Dik, međutim, nipošto nije zaslužio sudbinu okamenjene svete krave američke književnosti. Jer, ovo delo verovatno jeste najznačajniji roman među onima koje su u devetnaestom veku potpisali američki autori, ali nije samo to. Melvilov Mobi Dik je američki ep, delo kome u istoriji američke literature pripada status kakav u svojim nacionalnim književnostima imaju Ilijada, Mahabharata, ili Ep o Gilgamešu delo koje, dakle, ne predstavlja krunu, već temelj nacionalne književnosti. Mobi Dik je američki ep iz nekoliko ključnih

borbi protiv morske nemani, ma kako strašna ona bila sama po sebi. Mobi Dik je istovremeno inkarnacija one vrhovne moći kojoj se jednonogi kapetan suprotstavlja odbacivanjem svakog vida etike, ali i otelovljenje nepojamno silne snage prirode, shvaćene na metafizički način saglasan stavovima Melvilovih savremenika Emersona i Toroa. Pogledi na svet dvojice istaknutih transcendentalista, sredinom devetnaestog veka izuzetno uticajnih mislilaca, nisu mogli ostati bez odjeka u svesti pisca koji je, iako ometan svojom snažnom privrženošću nihilizmu, bez prestanka tragao za novim tumačenjima

Uliksu: Mobi Dik govori mnoštvom različitih jezika u rasponu od žestokog mornarskog slenga, preko romantičarske poetičnosti i naučnog diskursa do tona biblijskih propovedi. Ogromnu snagu te jezičko-stilske polifonije nije moguće opisati; ona se mora osetiti u neposrednom susretu s Melvilovim magnum opusom. Odista, poetski naboj romana neodoljivo pleni počev od legendarne prve rečenice, Zovite me Ismail, koja svojom rezigniranom škrtošću nagoveštava da je svejedno ne samo kako se ko zove, već i to šta čovek jeste, odnosno šta misli da jeste. Ista, zapravo, sve veća pesnička tenzija i

bile su u njima opitno ispunjene. Duhovna sloboda manastira je bila, shodno autoru, nekakav samorazumljivi imperativ. Melvilova monografija je solidan pregled nastanka i razvoja monaštva i manastira toposa između neba i zemlje, te je rado preporučujemo kako bogoslovskoj, tamo i akademskoj javnosti.

i potonjem saučesniku, a zatim i bivšem policajcu i alkoholičaru, planira do u detalja pljačku, ne može da izbegne, sa druge strane, niz postupaka koji vlasnika noćnog bara primorava da postane ono od čega je čitavo vreme bežao policijski doušnik a što suštinski određuje rasplet događaja. Melvilov očajnički i uzaludni krik protiv sveopšte predodređenosti je lik Jensena, bivšeg policajca i vrsnog strelca a potonjeg hroničnog alkoholičara, koji pristaje na učešće u pljačkanju juvelirnice istovremeno ne želeći svoj deo, jer mu je Korej svojim poverenjem vratio veru u smisao postojanja. U

melvilov

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov