srpski od sultanije Mare, a govorilo se, da je i Sulejman Veličanstveni razumevao taj jezik. "Pavle Javijus u svome memoaru o Turskoj, koji je napisao za Karla V (god. 1531) veli da u Turskoj Carevini, posle turskoga, kao jezika kojim sultan

je mitropolit sasvim opravdano mislio da Srbe može izvući iz ovog teškog položaja samo posredovanje Rusije. U svome memoaru mitropolit je potanko izložio stanje Srba i pokazao kako im se može i treba pomoći. Bila je to velika smelost s

više literarnoga porekla i neodređena značenja ", uzeta iz pretstavke Đ. Brankovića od 1688. god. Toga stava u Tominom memoaru nema.

celu zemlju, da je prodrlo čak i u vojsku. Grof Černin je sam 5. decembra 1913., u jednom vanredno mudrom i državničkom memoaru , pisao u Beč, da takvo raspoloženje smatra sasvim "prirodnim i čovečanskim "," ta mi živimo u vreme nacionalnog

. I sam sultan Bajazit II tri-četiri puta piše na srpskom hercegovačkom sandžak-begu. Pavle Javijus u svome memoaru o Turskoj, napisanom 1531. za Karla V, veli da u Turskoj carevini, posle turskog kao jezika kojim sultan govori, i

isti, "Albansko pitanje ", 149; Đ. Slijepčević, n. d, 200 - 214; B. Hrabak, isto, 166 - 168, 187. U jednom austrougarskom memoaru s kraja XIX veka sažeti su svi ovi političko-strategijski i privredni sadržaji: "Ne podleže nikakvoj sumnji da su

pripravan da raspravlja o pitanju otvaranja Moreuza za ruske ratne brodove. Izvoljski je već 2 jula 1908 u jednom memoaru izložio Erentalu da smatra da su pitanja o aneksiji Bosne i Hercegovine, o Carigradu i Moreuzima, pitanja od opšteg

čine svako zlo koje im se svidi ". [ 8 ] memoaru za grofa Orlova, od 29. marta 1771, gde veli da se od muslimanskih Albanaca pribojavaju čak i sami Turci, jer je "

. memoaru knezu Mihailu krajem 1860. on ukazuje na potrebu da se radi na odvajanju Albanaca od Turaka, da ne bi oni u slučaju

neće pitanje pokretati ako ne budu na to prisiljeni. Osnovna objašnjenja ruskoga držanja bila su data u ruskom memoaru razaslatom svim kabinetima velikih sila. Taj dokumenat je trebalo ili prihvatiti ili ga odlučno pobiti. Zato

i dovoljno shvatljive, uputio 2. jula 1908. Erentalu jedan memoar, u kom mu je ponudio izvestan sporazum. U tom memoaru on je, među ostalim, načeo i pitanje aneksije. Ono, kao i pitanje Dardanela, na koje su Rusi polagali odavno veliku i

obale Jadranskog mora, međurečje Dunava i Save, a na čelu države da bude brat Aleksandra I ili njegov zet Nemac. U Memoaru navodi da Rusija nikad ne može računati na to da joj Grci mogu biti odani kao srpski narod.

3. god. ozbiljno radilo. memoaru mitropolita Stratimirovića, napisanom 1. juna 1804., a upućenom isto tako ruskom dvoru. U tom memoaru Stratimirović

se ponovo i u memoaru mitropolita Stratimirovića, napisanom 1. juna 1804., a upućenom isto tako ruskom dvoru. U tom memoaru Stratimirović zastupa gledište, da se srpskoj državi, oslobođenoj od Turaka, doda i Boka Kotorska, Dalmacija do

sama, bez naslona na nekog jačeg prijatelja, teško moći održati u borbi. Mitropolit Stratimirović u jednom svom memoaru , pisanom još početkom avgusta 1804. god., daje o Karađorđu, po saopštenjima s više strana, ovakav sud: on je neuk, i

memoaru

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov