od superficijalne inflamacije preko zahvatanja dbljih glandularnih slojeva do atrofije sluznice i intesticijalne metaplazije . U prethodnom petogodišnjem periodu uradjeno je 1750 gornjih endoskopija prema različitim indikacijama. Kod 86

je u svim slučajevima pokazao sliku hroničnog reaktivnog gastritisa. U 10 ispitanika (37 %) utvrđena je intestinalna metaplazija sluzokože želuca. U ispitanika sa metaplastičnim promenama sluznice Hp je bio prisutan u 90 % slučajeva. Gastrični pH

promenama sluznice Hp je bio prisutan u 90 % slučajeva. Gastrični pH je kod pacijenata sa intestinalnom metaplazijom bio u proseku 4,5. Hp je registrovan u svim slučajevima gde je pH vrednost bila povišena - viša od 3,5 (prosečno 4,3).

između težine oštećenja sluzokože želuca i prisustva Hp. Hp infekcija je utvrđena u 90 % pacijenata sa intestinalnom metaplazijom sluznice želuca. Takođe postoji veza između Hp infekcije i vrednosti pH želudačnog sadržaja. Ovi rezultati upućuju

refluksatu. Rizik za gastritis kod postojećeg DGR je 30 puta veći nego ako DGR ne postoji (2, 7). Intestinalna metaplazija predstavlja prekancerozno stanje. Inkompletna metaplazija ima 3 - 6 puta veći maligni potencijal nego kompletna

30 puta veći nego ako DGR ne postoji (2, 7). Intestinalna metaplazija predstavlja prekancerozno stanje. Inkompletna metaplazija ima 3 - 6 puta veći maligni potencijal nego kompletna metaplazija (8). Smatra se da 65 - 85 % bolesnika sa DGR posle

predstavlja prekancerozno stanje. Inkompletna metaplazija ima 3 - 6 puta veći maligni potencijal nego kompletna metaplazija (8). Smatra se da 65 - 85 % bolesnika sa DGR posle holecistektomije ima hronični reaktivni gastritis, a da 15 - 30 % ima

se da 65 - 85 % bolesnika sa DGR posle holecistektomije ima hronični reaktivni gastritis, a da 15 - 30 % ima intestinalnu metaplaziju (2, 8, 9, 10). Bilijarni refluks je značajno udružen sa pojavom intestinalne metaplazije (9). Učestalost

a da 15 - 30 % ima intestinalnu metaplaziju (2, 8, 9, 10). Bilijarni refluks je značajno udružen sa pojavom intestinalne metaplazije (9). Učestalost metaplazija je bila značajno povišena u grupi Helicobacter pylori (Hp) pozitivnih osoba sa DGR u

(2, 8, 9, 10). Bilijarni refluks je značajno udružen sa pojavom intestinalne metaplazije (9). Učestalost metaplazija je bila značajno povišena u grupi Helicobacter pylori (Hp) pozitivnih osoba sa DGR u odnosu na osobe sa negativnim Hp i

u grupi Helicobacter pylori (Hp) pozitivnih osoba sa DGR u odnosu na osobe sa negativnim Hp i DGR (12). Procenat metaplazija raste sa brojem godina posle holecistektomije (9, 10). Primećeno je da se broj intestinalnih metaplazija posle 11

). Procenat metaplazija raste sa brojem godina posle holecistektomije (9, 10). Primećeno je da se broj intestinalnih metaplazija posle 11 godina od operacije utrostručuje u odnosu na bolesnike kod kojih je prošlo 8 godina od operacije. I procenat

kod pušača su bili signifikantno povećani i smatraju se uzrokom duodenogastričnog refluksa i intestinalne metaplazije (18). Ove činjenice mogu imati značaj u karcinogenezi želuca (9, 10). Uloga Hp infekcije u pacijenata sa bilijarnim

2,0 i 5,5 a srednja vrednost je 3,9. U 17 ispitanika (63 %) test na Hp je bio pozitivan. Gastrični pH je kod pacijenata sa metaplazijom bio u proseku 4,5. Prosečna pH vrednost gastričnog aspirata u bolesnika sa Hp infekcijom je 4,3. Patohistološki nalaz

nalaz je u svim slučajevima pokazao sliku hroničnog reaktivnog gastritisa. U 10 ispitanika (37 %) utvrđena je metaplazija sluzokože želuca. U ispitanika sa metaplastičnim promenama sluznice Hp je bio prisutan u 90 % slučajeva.