ova druga strana bude razočarana, može biti spremna da se preko medija revanšira. Bečkom kancelaru, kao nasledniku Meternika koji je video poruku i u naprasnoj smrti ruskog carskog izaslanika, kao i ostalih bečkih majstora zakulisne

sveta. Baš kao što je 1848. godine svet zapljusnuo talas revolucija sa ciljem rušenja poretka ustanovljenog od Meternika na Bečkom kongresu, tako i nova mlada generacija pokušava da prepravi autoritarne režime u arapskom svetu.

i prvi put napravio. Sve se desilo daleke 1832. godine, a tortu je namenio austrijskom knezu Klemensu Lotaru Venselu Meterniku lično. Kako se sve to desilo? Knez je uživao isprobavajući stalno nove poslastice. Tako je jednoga dana naredio kuvaru

: Meternik koji je odmah posle poraza Napoleona 1815, iza leđa tadašnjih saveznika Rusa koji su, kao i 1945, bili ona vojnička sila

četrdesetih godina prošloga veka u celoj Evropi osećao se težak pritisak tada austrijskog prvog ministra, kneza Meternika , koji je bio protivnik svakog napretka, a naročito protivnik stvaranja Srbije. Kao protivnik svakog napretka, mrzeo

. Najveću potporu i slepog izvršioca svojih nazadnjačkih planova, u borbi protiv svake novine i slobodne misli, Meternik je našao u Ruskome caru Nikoli I. Ovaj car bio je despot u državi svojoj. Apsolutist (samođeržec, kako Rusi vele) od

su zapovedali njegovi i Meternikovi ljubimci. Sve u Rusiji drhtalo je u strahu od ovog velikog tiranina HIH veka. Meternik i Nikola I pazili su Argusovim očima na svaki pokret u Evropi, bojeći se svakog naprednijeg pokreta, i trudili se ne samo

u Srbiji. Ustav od 1835. (koji je određivao kako prava i dužnosti kneza Miloša, tako prava i dužnosti srpskih građana) Meternik je smatrao kao zaveru, kao bunu i revoluciju, koje mogu pobuniti mnoge nezadovoljne narode u Habzburgovoj monarhiji.

nije imao što bi napominjalo buntovnika. Nu, Aleksandra je za kneza izabrao narod na jednoj skupštini posle prevrata. Meternik , protivnik svakog učešća naroda u promenama na prestolu, a naročito narodnih skupština i ustava, odmah je

je protestvovao protiv svega onoga što je u Srbiji urađeno krajem avgusta i početkom septembra 1842. god. Osim toga, Meternik se obratio caru Nikoli (17. dec. 1842.), kao zaštitniku Srbije, i Porti, kako protiv prevrata u Srbiji tako i protiv

mogao, kao predstavnik cara Nikole I, odobriti ni ono što je pobunjen narod, sa Vučićem na čelu, stvorio. Osim toga, i Meternik je protestvovao na Porti (u pismu od 12. Aprila 1843.), govoreći da je srpski pokret delo revolucije, da je trebalo da

, Rusija, Velika Britanija, kojima je kasnije priključena poražena Francuska), kada su reakcionarni konzervativci Meternik , Taljeran i Velington pritiskali liberale i proradničke partije. Ni za jednog od njih se, međutim, ne može reći da je

i Velington pritiskali liberale i proradničke partije. Ni za jednog od njih se, međutim, ne može reći da je novi Meternik , a ni Čerčil u susretu sa sudbinom, niti se može predstaviti kao Šarl de Gol u Francuskoj, niti kao Adenauer u Nemačkoj,