više ne govori o lastinom gnezdu kraj lampe. To seže u davne godine, kad je otac živeo u ovoj kući sa svojim cvrkutalima. Mikolaš odlazi iz dnevne sobe u kuhinju, gleda jedno vreme u ogledalo. Razmišlja šta bi valjalo uraditi: Na tavanu se mora

podsećati na protekla vremena. Mladi ljudi su ga nazivali dedom a on se time ponosio. "A sad pokaži kakav si privrednik, Mikolaš ", govorio je sinu. Uvek je bio razborit čovek i čitavo selo ga je poznavalo kao takvog. Mikolaš na dan svadbe baš i nije

kakav si privrednik, Mikolaš ", govorio je sinu. Uvek je bio razborit čovek i čitavo selo ga je poznavalo kao takvog. Mikolaš na dan svadbe baš i nije mogao zamisliti kako to izgleda, o čemu su drugi pričali, da se otac i sin posvađaju. Ništa nije

, mislio je na cement, ciglu i pesak. Hteo je mnogo toga da poruši, izmeni i ulepša u kući. Mikolaš hoće da uvede centralno grejanje. On sam još o tome nije ozbiljno razmišljao, ali deda je već čuo kako ljudi traže takve

razmišljao, ali deda je već čuo kako ljudi traže takve uređaje i ugrađuju nešto otmeno. Zašto to ne bi uradio njegov Mikolaš ? "Mi ćemo biti prvi u selu koji nećemo imati peć u sobi a biće toplo u čitavoj kući ", doviknuo je susedu preko ograde. Ovaj

znao šta je to - bez peći a toplo u čitavoj kući. U selu, tamo dole, govorili su dedi: "Nemaš toliko novca da platiš sve što Mikolaš hoće da ima. "-" O, moj Mikolaš... a tek njegova žena, baš je vredna. "

u čitavoj kući. U selu, tamo dole, govorili su dedi: "Nemaš toliko novca da platiš sve što Mikolaš hoće da ima." - "O, moj Mikolaš ... a tek njegova žena, baš je vredna. "

dedi: "Nemaš toliko novca da platiš sve što Mikolaš hoće da ima." - "O, moj Mikolaš... a tek njegova žena, baš je vredna. " Mikolaš je pokušao da nabavi kazan, cevi, radijatore, armature, ventile.

nema više vrednosti. " Mikolaš podsetio na to, odvratio je: "Za to još ima vremena. Drveni krst se još drži. Ti gledaj da u kuću uđe centralno grejanje ".

nedelja je jurio po kući kao nestrpljivo dete. Odlazio je u selo i pričao ljudima, stvar je skupa, ali ne bojte se, Mikolaš je mora imati. A tek mlada žena, radna i štedljiva, ni mrava ne bi zgazila. Sa mnom govori lužički. Nije potrebno da dva

, radna i štedljiva, ni mrava ne bi zgazila. Sa mnom govori lužički. Nije potrebno da dva puta pitam. Znam na čemu sam. Mikolaš pređe rukom po čelu. Lasta se uplaši i šmugne za lampu, prhnu duž plafona tražeći izlaz. Pođe nekoliko koraka u stranu, u

i podnošljiva. Time je sam sebe pokušao uveriti da je ona zbilja takva. Mikolaš nije dobio radijatore, ta gvozdena rebra, čije je mesto pod prozorima. Uzeo je godišnji odmor i sa drugovima iz pogona

crnim somot pantalonama, u potkošulji i drvenjacima. Procenjivao je kakvo je vreme i napredovanje u radovima. Kad je Mikolaš dolazio sa posla, stajao je već otac na vratima i čekao. Mic po mic približavao se stvari i rekao šta treba da se uradi i šta

vrata za garažu? Jedno sleme se isklobučilo, to već znaš, jama za osočinu je puna, eto toliko imam da kažem ". Mikolaš imao dovoljno materijala, a žena treba da izvadi kruške. Bez kafe i pauze laćao se posla. Mikolaš je u štali velikim

da kažem ". Mikolaš je u štali velikim čekićem razbijao stari beton i prevozio ga u kolicima u dvoršte. Deda je rušio zidove. Kad je izašao u