svojoj koži je osetio Mihailo Marković, kao jedini filozof koji je prihvatio ponudu da bude uz Miloševića. Stari filozof je u neslavnoj epizodi sasvim nefilozofski smenjen sa položaja u vrhu SPS-a i politički izblamiran. Očigledno je da Miloševićevska ideologija vlastizma nije previše marila za srpske filozofe, osim u slučajevima kada su se oni ukazivali u liku respektivnih političkih protivnika. A to se nije događalo prečesto.

stranke. Tako je Dačić nasledio Miloševića mimo njegove volje. Položaj koji je dobio omogućio mu je da kreira politiku partije kojoj Milošević nije bio na čelu iako je zbog birača i kontinuiteta bio magloviti reper. Retorika je bila miloševićevska iako ne i politika (pitanje je kakvu bi Milošević politiku vodio da je bio na mestu Dačića).

, degradiranje aktivnosti Pokrajinske skupštine do revijalnog nivoa i nipodaštavanje rada i doprinosa građana Vojvodine razvoju zemlje. miloševićevska jogurt revolucija 21. veka sa jedinim ciljem da se i ovako ograničeni pravni delokrug i samoopredeljenje Vojvodine dalje osakati. Pojedine primedbe su formalnog karaktera, međutim, potpuno je apsurdan stav Ustavnog suda po kome

Kao što je to svojevremeno činio i Slobodana Milošević u rušenju vojvođanske autonomije. Uz to, ovde se već 25 godina praktikuje sistem da se vlast uspostavlja i praktikuje uz pomoć sile. Međutim, aktuelna republička vlast, koja je u biti miloševićevska i nacionalistička, s druge strane, pritisnuta je političkim procesima koji Srbiju teraju u Evropu. I zato moraju jako da vode računa o tome da li će se upustiti u novi udar na Vojvodinu.

sam se založio za što brže sazivanje ustavotvorne skupštine (pre svega na saveznom nivou), a sve u cilju da se stvore jasne i transparentne startne pozicije za predstojeće reforme, ali i da se politička situacija razbistri i da se napusti miloševićevska politička konfiguracija, u kojoj je uvek desnica bila ta koja je sprečavala institucionalizaciju političkog života na demokratskim osnovama (Molnar, 2001 a: 186 187; preštampano u: Molnar, 2008: 141; upor. i Molnar, 1998: 78;

onima koji su vršili zločine nad njenim stanovništvom, što se ponovilo 1941. i 1945. miloševićevska i antimiloševićevska) za nju borila. A pri tome smo optuženi (što su mondijalisti-mazohisti prihvatili) da smo tu državu jedini rušili. Srpski dan D bio je i početak rata u Hrvatskoj i Bosni u kome Srbija nije znala kako da se postavi i šta

i ugleda u Srbiji, koji uz pojam demokratije vezuje i nacionalni interes. miloševićevska . To je ogorčena i ponižena Srbija koja, u nedostatku bilo koje partije koja beskompromisno zastupa njen interes, u ispraćaju grešnog predsednika, koji se odbranom nacije u Hagu bar delom iskupio, poručuje da više veruje mrtvim nego

zloupotrebom u prethodnom periodu. U pokušaju analitičkog razumevanja ovog procesa korisno je ukazati da su značajni delovi ove ideologije jednostavno izmišljeni: bitni elementi "prošlosti" i "tradicija" na koje se pozivala miloševićevska ideologija nikad nisu postojali. Slučaj Srbije ne pokazuje da, u teorijskom pogledu, tradicija može biti sve što političke i kulturne elite danas konstruišu pod tim imenom. Ovo bi bilo priklanjanje relativizmu, koji demonstrira da

Gojko Tešić i Milojko Knežević, pokazala zanimanje i upućenost, jednostavno rečeno naručili su tu knjigu. Sigurno je da su se za to trebali steći i drugi, kulturni pa i društveni uvjeti. Zbog Krležine provokantnosti i dorečenosti, miloševićevska je propaganda nasrnula na Krležu, posebno na njegovu enciklopediju. Krleža je prokazivan kao supstrat korodivnog, samoživog hrvatstva, nesposobnog da prepozna druge, a kamoli da s njima živi. Montaže te vrste obično završe groteskno

stari diktator "u nekim stvarima ipak bio u pravu, barem kada su u pitanju negativne ocene njegovih političkih rivala (kao što su i oni najčešće bili u pravu u svojim ocenama njegove vladavine). Miloševićevska i antimiloševićevska Srbija i sadašnje dve Srbije nisu ista stvar, mada ih pojedini mediji takvima žele predstaviti, a sve u cilju da se građani Srbije koji ne pripadaju demokratskom bloku diskvalifikuju kao pobornici starog režima na

Međunarodnog suda pravde u Hagu da ovaj pojavni oblik života i države nije kriv za genocid u Bosni i Hercegovini. Taj se sramni akt bahato slavi, saopštavajući svetu da se tek pritajilo neštedimice podjarmljivano i finansirano zlo. Miloševićevska Srbija slavi zločince iz komšiluka, veleposlanik i uspešni državni fiškal (presuda je konačna) Radoslav Stojanović pravi žurku, a beogradski dnevnici donose udarne naslove kojima je zajednički imenitelj Srbija nije kriva; ukratko,

legitimnog političkog i nacionalnog prostora za odbranu. Danas, biti u zoni Miloševićevog rezona je biti u zoni zločina i tu je cela prevara. Zato se, danas, na svaku pomisao pravde i odbrane takav pojedinac ili politika kavalifikuju kao miloševićevska a to je već odavno zabranjena državnička pozicija jer je pomenutom propagandom već negativno zacementirana. Bez rehabilitacije Miloševića ne može se povratiti prostor za ozbiljno državničko delanje. Bez tog prostora, pobediće

i politički marketing) i pružili joj nove, doskora neslućene tehnološke mogućnosti. Ipak, kada se pređe neka kritična masa u pogledu količine laži manipulacija postane besmislena i izokreće se u svoju suprotnost. Otprilike kao miloševićevska TV propaganda kojoj pred kraj više niko nije verovao čak ni u onim retkim trenucima kada je govorila istinu. I premda znam da će to zvučati jeretički, rekao bih da je u ovom trenutku uverljivost i ubeljivost američke političke retorike u

? miloševićevska diletantska politika - svađaš se sa amerikom a nemaš ni protivavionske projektile.. rešenje je vrlo prosto - ruski Bondstil na severu kosova ili Srpskoj i vojna luka u Baru koji ionako ničemu komercijalnom ne može da služi a predivnu obalu

njih Kosovo postalo pokrajina, a kasnije više od pokrajine (1974 - 1989). Nije ih ni zanimalo ni brinulo šta o tome misle Srbi. Čak im je odgovaralo da ih na Kosovu bude što manje čemu su i sami dali veliki doprinos. Kada je, na drugoj strani, miloševićevska vlast praktično ukinula autonomiju, Srbe nije ni zanimalo ni brinulo šta o tome misle Albanci. Čak su priželjkivali da ih na Kosovu bude što manje, čemu su određeni doprinos i sami dali tokom rata sa NATO savezom. Kada je Srbija izgubila rat

miloševićevska

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov