je posrnula, al ' kučka ne pušta glasa od sebe; pokrila oči obrvama, pa ni crne ni bele ne progovara. Čudili su se, i jeste bilo za čudo, i na kraju zaključiše da mora da je mučenicu neko na silu uzeo, jer se za njinom kućom nije ružna povlačila. A što ćuti, to ćuti od sramote... Dalje...

; čini sa mnom šta hoćeš. Tada načelnik ispunivši se gneva, stade mučiti svetiteljku. Najpre naredi da je prostru po zemlji i biju, pa stopala na nogama režu. Zatim vrže mučenicu u kazan, pun vrele i kipeće smole. No javi se Anđeo Gospodnji, rashladi kazan, i kipeću smolu pretvori u hladnu rosu; i iz kazana izlažaše divan miris kao od mnogih

, upita ga: Smatraš li i sada velikim bogove svoje Dija [ 7 ] i Asklipija, koje posrami jedna žena, sluškinja Hristova? Ove reči još više razjariše mučitelja, i on mučenicu nazva čarobnicom, i naredi da joj zajedno sa kosom oderu kožu sa glave, i da joj gorećim svećama pale glavu i grudi. A svetiteljka sve te muke trpljaše junački, kao da ne

, da im prinesem žrtve. Čuvši to, načelnik se veoma obradova, i odmah naredi birovima i trubačima da o tome obaveste ceo grad i sazovu. Zatim veoma svečano povede svetu mučenicu u hram idolski. A ona, ulazeći u idolište, reče žrecima: Želim da potpuno sama prinesem čiste žrtve; stoga naredite svima da izađu iz hrama; a i vi sami iziđite i

molitve i žrtvoprinošenje. Pošto prođe prilično mnogo vremena, žrecima se dosadi čekati, pa nadviriše u idolište, i ugledaše bogove svoje na zemlji porazbijane, a mučenicu Elekonidu gde sedi na žrtveniku i uznosi hvalu Hristu Bogu svome. Oni odmah poskakaše, razdraše haljine svoje, i besni od jarosti dohvatiše mučenicu, i odvukoše je

porazbijane, a mučenicu Elekonidu gde sedi na žrtveniku i uznosi hvalu Hristu Bogu svome. Oni odmah poskakaše, razdraše haljine svoje, i besni od jarosti dohvatiše mučenicu , i odvukoše je načelniku vičući: Pogubi ovu mađioničarku - A i sav narod, razgnevljen zbog razbijanja idola besno vikaše i navaljivaše: O, načelniče brzo pogubi ovu

Limnosu. Na tom pak ostrvu bejahu takođe čudotvorne i mirotočive mošti svete mučenice Glikerije [ 13 ]. I kada oni zanoćiše pored ovog ostrva, ugledaše u viđenju svetu mučenicu Glikeriju gde ide ka njihovoj lađi, a iz njihove lađe prekrasnu devicu koja joj izađe u susret; i one se nežno zagrliše. I devica koja dođe reče devici što iz lađe izađe: "

ostavi da počivam na ovome mestu, dok se ponovo ne vratim u svoju postojbinu. Probudivši se, episkopa spopade strah i on se ne usudi privesti u delo svoju nameru. A svetu mučenicu Glikeriju, čuvanu na drugom mestu, pošto joj uputi mnoge molitve, prenese on u svoju crkvu i položi je pod patosom, jer su se tako čuvale mošti svetih od zlovernih

pak stade ponovo nznemogavati, i zaiska vode, a iz usta joj isticaše reka krvi. Spomenuti Kiril joj ponovo dade malo vode. Međutim mučitelj, videvši da Kiril napoji mučenicu vodom, i pomislivši da je on hrišćanin (što ustvari on i beše), naredi da odmah bude posečen mačem. Budući posečen blaženi Kiril otide ka Gospodu da primi nagradu svoju

on i beše), naredi da odmah bude posečen mačem. Budući posečen blaženi Kiril otide ka Gospodu da primi nagradu svoju za čašu studene vode, kojom on u ime Hristovo napoji mučenicu Hristovu. A svetiteljka, osveživši se vodom, malo odahnu, i moljaše se govoreći: Bože, Spasitelju moj, ne ostavi me Gradonačelnik naredi da joj odseku jezik.

joj jezik i odseče. A narod stade negodovati, grdeći i ružeći gradonačelnika zbog tako svirepog i nečovečnog mučenja. Gradonačelnik pak, besan na narod, naredi da mučenicu odvedu van grada i da joj mačem odseku čeonu glavu. Tako sveta i slavna velikomučenica Hristova Anastasija dovrši podvig mučeništva. Sveto pak telo njeno bi

organizacija uspešno realizovala prvu odžačku rakijadu mučenicu i ostale njene drugarice izlagalo je 47 proizvođača rakije iz naše opštine i cele Srbije. Ovu veoma interesantnu svetkovinu organizovala je Turistička

se svetiteljka ukloni sa mučilišta, đavo ponovo uđe u srce namesniku i potstače ga da istupi protiv onih koji imaju pravu veru u Boga i čistu savest. I on, dozvavši k sebi mučenicu , reče joj: Prestani, Mavro, da se uzdaš u Hrista, i brzo prinesi žrtvu bogovima. Svetiteljka mu odgovori: Ja neću da prinesem žrtvu idolima, jer imam Gospoda Hrista

, očistiće i mene od grehova. Čuvši ovakve reči, namesnik se užasnu i ujedno i gnevom zapali, pa naredi da donesu kandilo, napunjeno sumporom i smolom, i da time žegu mučenicu . Narod koji je naokolo stajao i posmatrao sve, stade gromko vikati k namesniku: Dokle ćeš izmišljati nove muke za mladu ženu? Prestani već, namesniče, sa svojom

ulaz. mučenicu - to je moglo da ga pretvori u heroja kod odgovarajućih struktura.