neko vreme, kupio na pijaci šljive i zaputio se nazad ka hotelu, kad se zaustavih: zašto sam, zapravo, i dolazio ovamo? U zelenoj zgradi nađoh uleknuto stepenište i popeh se na sprat. Prostorija je bila mračna i zaudarala na dopušene cigarete. Oklevao sam za časak, zakoračio napred, onda sam se predomislio. Baš sam bio nakanio da se vratim, kad se odozgo začu buka, zatim koraci. Trenutak kasnije ukaza se neki čovek. Bio je četrdesetih godina, mršav, crnokos, sa zamašnim , nakostrešenim brkovima koji su mu natkrivali usta. Oči mu u pomrčini nisam video. Kratko me je procenjivao, a onda je progovorio na izvanrednom engleskom: Kako mogu da vam pomognem? Rekli su mi da vi mnogo znate o Nojevoj barci, odgovorih. Razmatrao je to što sam mu rekao. Ali trebalo je da se popnete i uz drugo stepenište. Složio sam se. Možda niste zaista zainteresovani. Povukao se isto onako tiho kako se i pojavio, ostavljajući me da stojim u tmini. Ovog puta nisam oklevao. Na gornjem

, zgrada, muzeja. Sve tako nešto teško i okovano s trudom postignuto. Nigde se nikome ne daje poklon, nigde štedri dar i uzdarje. Sve korak po korak, izmereno, kontrolisano, dobijeno, pošlo za rukom tek kad je ruka već klonula. Iz magle se pojavljuju oni užasni spomenici koji su unakazili Berlin, i unakazili čovečanstvo . nakostrešenim . I to postaje simbol: jedan prosti znak na ulici; znak da je Italija slobodna, mada nije dobila slobodu na dar od svoje stare zaštitnice: lepote i harmonije. Ali ovde Ta Pruska, i Bavarska, i Saksonska, i kako se sve te zemlje ne zovu, imale su hiljade kneževa, kurfirstova, feld-maršala, kraljeva, erchercoga, feldcajg-majstera i kancelara. I iz cele istorije samo se to smatralo da se mora istaći. Da je Nemačka imala legije ljudi koji su zapovedali, koji su umeli da

slavu "Insajdera" . nakostrešenim glasom Bojana Dimitrijevića "Patriotska pljačka ", time započinju vesti, to im je postalo svrha postojanja. Ako za ovo ne budu odgovarali, ne znam za šta će ...

nervnih slomova koji su se odigravali oko nje. Bilo je stvarno zanimljivo. Prikazali su sve one demonstrante tamo na aerodromu. One što su se lancima vezali za drveće, znate? Što protestuju protiv novog terminala? I šta s njima ?, upita Marti. Ili ti to samo održavaš razgovor? Stvarno mi se sviđa njihov vođa, reče ona. Znaš Klif. Onaj tršavi, znaš? Strašan je. Sve žene u sobi promrmljaše odobravanje. Video sam tog tipa Klifa vezanog za njegovo drvo - mršav, dobro govori, sa nakostrešenim kovrdžama - ali nisam imao pojma da ga smatraju seksualnim objektom. Trebalo bi njega da pozoveš u emisiju, reče šminkerka trijumfalno, tapkajući Martijevo lice pufnom za puder. On je mnogo zanimljiviji od neke matore superzvezde sa presađenom kosom i akcionim trilerom u svim bioskopima. Klif nije loša ideja, rekoh. Ali, ne znam kako da dođem do njega. Mada ne bi trebalo da bude teško kao doći do Klinta Istvuda. Pa, imam njegov broj mobilnog, reče neko iz dubine šminkernice

, sretali su se na zadnjem ulazu i završavali dane svoga susreta kafama, pićem ili partijom karata. Danas, međutim, na praznik, dali su prekog oduška i sebi i stoki, omamljeni sunčanicom, raspištoljili su se sva trojica nakon roštiljanja i putili da teče bezaleni, prijatni praznični razgovor. Neka ptica letela je visoko i graknula ushićena u letu. Kad bih ja bio taj da stvori novi svet, kažeš? Novu veru, a? ponovi Lizak sam za sebe. Dva prijatelja sevnuše očima sa nakostrešenim argumentima. Prevrnuo je medju prstima privezak na svom lančiću, lancu kakav je imao i Novak, a i Rustafa, samo svaki sa svojim simbolom. Lizakov je bio sjajno sunce u krugu, Rustafin stilizovana polu-zvezda, a medju Novanovim grudima, sa plećima su se spuštale i dizale dve ukrštene strelice, svaka vukući svome pravcu, a opet zavarene u srcu, na sredini. Razrogačenih očiju, ne razumejući ni reči njihovih stranih knjiga i starih spisa ovih seoskih filozofa, požudno i

o bedru, već ovaj rafinirani intelektualac britanske škole . nakostrešenim obrvama i kao četka oštrom kosom, ovaj mrki čovek tvrdoglavo ne pristaje ni na jedan ustupak, pa ga strani pregovarači zovu Mister nou. Povremeno izlazim iz zadimljene konferencijske sale i ponovo sedam na ogradu da udahnem svežeg vazduha. Kao da se nalazim u potpuno nadrealnoj situaciji, ne bi me nimalo začudilo da pred Predsedništvo stigne nekoliko ambulantnih kola i da nas sve strpaju u ludačke košulje i odvedu u ludnicu .

koristi razne načine da saopšti okolini svoje želje, i razna osećanja ( naklonost, neprijateljsko osećanje, pretnju, strah ... ) pušta razne glasove, mjauče, frkće, prede. Mjaukanje je vrlo raznoliko i ponekad prelazi u neke zvuke koji su vrlo glasni i neprijatni i ne liče na mjaukanje. U komunikaciji sa okolinom koristi i pojedine delove tela, ili čitavo telo. Preteći položaj Jedan od položaja u kome je vrlo često viđamo je onaj u kome stoji postrance sa povijenim repom i nakostrešenim krznom. Uši su joj povijene unazad i priljubljene uz glavu, uglovi usta su joj razvučeni tako da se kezi i pokazuje zube, brkovi su joj povijeni unazad i priljubljeni uz telo a nozdrve su joj raširene. U takvom položaju mačka izgleda prilično zastrašujuće i to je ustvari razlog zašto se tako ponaša: da uplaši izvor svoga straha i da ga otera, ili se na neki način odbrani od njega. Pokušava da izgleda preteće i da deluje da je veća nego što jeste. Zbog toga se okreće malo na stranu ,

kući. Skrenuo sam sa ceste i pošao kolskim putem koji se peo pored suvozida. Ubrzo stigoh do kraljevstva starog Berta, koji ima svoju kućicu i svoje njivice na samom vrhu predela, i sve to ozidano visokim zidom, koji se ponegde doduše već ruši, zato je upravo tamo obrastao gustim grmljem kupine. Ulazna vrata morala su nekad biti monumentalna kao ulaz u zamak, a sad tamo stoji još samo desni stub i na njemu cementom premazano poprsje nekog srednjovekovnog ratnika sa šlemom i nakostrešenim brcima, ali bez nosa. Oslušnuh da li je sve mirno i da li spava i pseto, o kome natpis na drvenoj pločici kaže da je veoma opasno. Sve je bilo tiho. Lagano i na prstima prođoh pored stuba i đavo neka zna zašto desnu ruku podigoh do slepoočnice, vojnički pozdravih okrnjeni kip starog ratnika i odsečno rekoh :

sunce . nakostrešenim brcima da se ovaj uplaši. Ljudeskara je naime bila još potpuno trezna, a morala je da ostane trezna do velike mise, pa mu ni na pamet nije padalo da sad sluša nesuvisle ludorije, a najmanje takve koje govore o smrti .

imali uspeha u podizanju mladih zimovki. Najbolji rezultati se postižu ako se u grupnoj volijeri još u zimskom periodu ( januar - februar ) uoče formirani parovi koji se odvajaju u zasebne poveće kaveze ( bokseve ) ili manje volijerice. Prisilno formiranje parova kod zimovki je nemoguće jer je ženka često agresivna prema nepoželjnom mužjaku i neretko ga i usmrti. Pri samom činu upoznavanja ženka zauzima dominantan, preteći, horizontalan stav sa otvorenim kljunom i nakostrešenim perjem, a prihvatiće mužjaka koga taj stav ne uplaši, već ga podstakne na udvaranje letom oko nje sa naduvanim perjem na stomaku i repom okrenutim ka njoj. Nakon toga ptice se dodiruju kljunovima uz doskakivanje jedne ka drugoj sa repovima okrenutim u stranu. Ako ova početna faza u zbližavanju para uspe u volijeru se unosi grana četinara u kojoj se kamuflira ram za gnezdo ( može se postaviti i spoljašnje gnezdo ali se i ono kamuflira granom četinara ) i materijal za gnežđenje

jesen / zima modne kuće Einsli imaju određenu romantičnu notu. Natapirana kosa ima dosta volumena. Krajevi kose su prebačeni u vidu labave pletenice preko jednog ramena. Zlatna gumica drži pletenice nakostrešenim perijem glave