brzi ` V ` zarez nišani, sa mušicom opremljenom jarkim optičkim vlaknom. Kako se ovaj lovački poluautomat prvenstveno namenjuje lovcima na divlje svinje, mislimo da je izbor mehaničkih nišana izvanredan. Tu nema mnogo vremena za nišanjenje, puca

poznata po negovanju kulta mrtvih, ta sveća ima posebno mesto, pa je i veština tih žena poštovana. Jer, rajska sveća se namenjuje i pali o pomenima pokojniku koji je umro bez sveće, a ovog drevnog običaja drže se i sadašnje generacije.

i dalje nalazi gotovo na samom začelju Evrope. Dok se u celoj Evropi za nauku izdvaja do čak tri odsto BDP, u Srbiji se za to namenjuje jedva 0,3 odsto.

, a negde u svim prostorijama u kući. Na Badnji dan se spremaju posna jela, kao npr. riba, posni pasulj, deo posne hrane se namenjuje mrtvima. a na Badnje veče posle ponoći se sprema kačamak i meso na ražnjiće ispečeno na žaru. U ponoć se puca puškom i time

, kolači Borondej je jelo koje se sprema od mesa I krvi svinje koja je zaklana na Sv. Ignjatija 02.01. Božićni kolač se namenjuje rodjenju Hrista i za napredak domaćinstva, a takodje i kolači sitni koji se namenjuju mrtvima. Deo hrane se takodje

rodjenju Hrista i za napredak domaćinstva, a takodje i kolači sitni koji se namenjuju mrtvima. Deo hrane se takodje namenjuje mrtvima u posebnoj prostoriji ili delu stola. Kuća se ne čisti za vreme Božića, tj. 3 dana, i posle trećeg dana počisti.

Nedelju dana pred Božić se posti, a posti se i sredom i petkom. Za Sv. Varvaru se prave pogače, hlebčići sarme, supa, i namenjuje se cela trpeza mrtvima. Za Sv. Ignjatija se kolje tovljena svinja i peče se na ražanj. Na Badnji dan domaćin kuće ide po

ručava. U slamu se stavljaju i orasi, suve šljive, bela tikva. Na Badnje veče se badnjak pali. Pali se vatra i ta vatra se namenjuje mrtvima. Spremaju se koljinde i svaka koljinda se namenjuje mrtvaku kako bi on na onom svetu imao čime da se brani od

. Na Badnje veče se badnjak pali. Pali se vatra i ta vatra se namenjuje mrtvima. Spremaju se koljinde i svaka koljinda se namenjuje mrtvaku kako bi on na onom svetu imao čime da se brani od napada.. Koliko je u porodici članova umrlo toliko se i pravi

, vino... Slavi se do zore. Koledari su omladinci, i muški i ženski. Kačamak i meso na ražnju se spremaju posle ponoći i namenjuje se mrtvima. Tačno u ponoć se puca iz puške, da se najavi rodjenje Hrista. Za Božić se spremaju 3 - 4 pogače, prase, supa,

meso i kuva se dok se ne raspadne i kad se skuva, procedi se voda i dodaje pšenično brašno. Hrana koja se pravi za Božić se namenjuje mrtvima. U kući se čisti za vreme Božića. Za vreme Božića se sakrivaju vretena da se nevide do Srpske Nove godine, da se

spremaju se hlebčići Mladenčići koji se premazuju medom. Na veliki četvrtak Žoja Mare se pali vatra I kući I na groblju I namenjuje mrtvima kao I hlebčići I ostala hrana. Uskršnji pričest se pravi od hleba (hleb od velikog četvrtka), vina, drenovog

šta ima jer se u nedelju na Uskrs ne sprema ništa nego se samo slavi. Nedelja-Uskrs-Pašć. Hrana koja se spremi za Uskrs se namenjuje mrtvima, a sprema se isto kao i za Božić. Groblje se posećuje na uskrs i tamo se namenjuje hrana, piće i u nekim

. Hrana koja se spremi za Uskrs se namenjuje mrtvima, a sprema se isto kao i za Božić. Groblje se posećuje na uskrs i tamo se namenjuje hrana, piće i u nekim slučajevima ako je neko iz kuće umro skoro, da nije proslo godinu dana, onda se na groblje i nariče.

se spremaju sira, kuvana jaja, pirinač, bele čorbe, mleko, beli kolači tj. sve što je belo, a meso i mast nikako. Sve se to namenjuje mrtvima. U ponedeljak posle poklada se ne jede ništa kašikama, jer se smatra da će vrane da unište rod, kukuruz.