dan hodimo uz brdo niz brdo po Svetome Gradu. I niko umoran, niko bolestan, niko da se požali Ali duša pritisnuta kao grobnom pločom. Ništa u svetu osim vaskrsenja našeg namučenog Gospoda ne može skinuti ovu grobnu ploču, i doneti vaskrsenje našim dušama. Jedva čekamo da se ova subota otkine od nas, i da se sretnemo sa preslavnom nedeljom.

iz Žitorađe, kao što je to bilo u Jagodini, dobiti junice, jer su, kako je rekao iz Žitorađe dosta nosili i iznosili za Beograd proteklih godina. Ali to nije dovoljno za namučenog seljaka, njemu treba dati subvencije u vidu bespovratnih sredstava, njemu treba siguran kupac, zagarantovana cena proizvoda, i da mu se na vreme isplati ono što je

da u narednim godinama i decenijama probudimo kreativnu energiju koja se krije u kolektivnom umu svakog (a pogotovo našeg, istorijskim izazovima i iskušenjima namučenog ) naroda. Da u različitosti okupljeni, oko tog poštovanja vrednog cilja, nastavimo da postojimo i na Kosovu i izvan njega, gradeći sebe iznova kao kolektivitet na

ništa ne postigoše, jer ne mogoše slugu Božjeg ni laskavim predlozima namamiti ni mukama primorati da napusti veru u Hrista, tada igemon naredi vojnicima da toliko namučenog stradalca odvedu u najmračniju tamnicu, i tamo ga ostave potpuno sama, ne vodeći nikakvu brigu o njemu. Pri tome on dodade: Neka niko od bezbožnih hrišćana ne naziva

, kao da vidi naše dane, priča o neobičnom zvonu koje je sabiralo čitavo Srpstvo: Kada se danas zamisli nad prošlošću, od pre dvadeset godina, čuje se zvuk zvona namučenog srpskog sveta kosovskog, prizrenskog, vardarskog. Treba ga oslušnuti i setiti se da je isti kao i na Pakru, posle tolikih gorčina isti i u Bosni, u kojoj je čitav jedan

svakog istinskog sjedinjenja na zemlji odražavaju mistične susrete sa Bogom, učešće u stradanju Boga, onda osnova za sudbinu čovečanstva nisu neiskupljene suze namučenog deteta, nego su to suze samoga Boga, Jagnjeta koje je bilo zaklano od postojanja sveta.

u jednoj optičkoj halucinaciji kao rezultat sumanute želje, neke vrste pojave oaze u pustinji nasmrt ožednelih, u ovome slučaju strahovitim postom i mučenjem tela namučenog i do ivice i psihičke i fizičke propasti dovedenog pustinjaka Petra Koriškog. Ako bi ovakav zaključak i u Petrovom slučaju, kao i u slučajevima mnogih drugih stvarno

podržavamo moralno. Nije li to, u suštini, i najvažnije? Okupiti grupu Francuza koji će po snegu, ponekad i uz opasnosti, preći čitavu Evropu da bi došli do nekog namučenog , izolovanog, zaboravljenog sela i pružiti podršku i utehu tim nesrećnim ljudima, veća je stvar i važniji simbol od same humanitarne pomoći. Dati za Božić igračku

ovaj čin me je podstaklo opšte beznađe, duboko nezadovoljstvo kompletnim funkcionisanjem našeg društva i opštim stanjem: siromaštvo, letargija, apatija, vapaj namučenog naroda. Kasta nedodirljivih koji su sebi uvrteli u glavu da su arijevska kulturna intelektualna rasa i da su apsolutno svi ostali ljudi ispod njih. Želim da im

ili pešice. namučenog jugića ". Vredelo je svakog trenutka naše upornosti. Dočekuje nas - razglednica. Iznad kućice na obali jezera raširile se meke livade, a ispod nje staza kroz šumarak

u porodici, a ne nekakva genetska nasilnost Srba, kako tvrde neprijatelji svega normalnog i ljudskog, koji trenutno, po volji tuđina, vladaju ostatkom ovog jadnog i namučenog naroda. Ženama ne treba više prava, nego više privilegija Od ove vlasti, ovakve kakva jeste, stradaju i naši sugrađani pripadnici nacionalnih manjina i njihove

pričešća. namučenog Srpstva i on je pokoljenja zadužio, da se s blagodarnošću sjete njega i odadu mu duboku poštu.

FIAT u Kragujevac, ko je potpisao ugovor, i zbog čijeg su neizmernog zalaganja oni uopšte pristali da rade u Kragujevcu Jednom je Verku prošla priča o zaslugama kod namučenog naroda, ali ovaj put trebalo bi da pomene nešto što je stvarno uradio za svoj grad u poslednja tri mandata Dovoljno je da malo prošetate po širem delu grada, pa da ugazite

mesije koji nastavlja da siluje grad sve manje nekim perfidnim vizionarskim stilom već otvorenom konfrontacijom svega što predstavlja lepotu i razum našeg malog namučenog grada. U ogledalu je ostao lik nekog drugog čoveka, ili bolje reći mutne senke...

svojim prijateljima, ja sam ga slušala kako svira violinu. Nisam znala ko su kompozitori njegove muzike. Ta muzika nije bila ni nebo, ni livada u proleće, već muzika namučenog i bolesnog čoveka koji sigurno vidi svoju smrt u notnoj svesci, a možda vidi i svet, kuda će odleteti, kad pođe iz moje sobe i ostavi činiju u koju sam staljala malo parče