Tamo nađe u tamnici Gervasija i Protasija, i služaše im sa velikom ljubavlju. Saznavši za to mesni knez naredi te izbiše Nazarija i prognaše iz grada. U viziji nekoj javi mu se majka njegova i reče mu, da treba da ide u Galiju (Francusku) i tamo

mučenici zbog novog susreta po Božjem Promislu. Car Neron naredi, da se Nazarije ubije; i knez izvede iz tamnice Nazarija i Kelsija, i odseče im glave. Uskoro potom biše posečeni i sv. Gervasije sa Protasijem od nekoga vojvode Astazija, koji

. Gervasije i Protasije behu blizanci blaženih roditelja i za veru takođe učenika: Vitalija i Valerije. Mošti sv. Nazarija prenese sv. Amvrosije iz nekog vrta van grada u crkvu sv. Apostola, a mošti sv. Gervasija i Protasija behu mu otkrivene u

i učvršćuje ih u hrišćanskoj veri. Zbog toga on naredi da Nazarija uhvate i dovedu preda nj na sud. I upita upravitelj Nazarija , ko je i odakle je. I doznavši da je po rođenju Rimljanin a no veri hrišćanin, Anulin ga stade savetovati da se ne odriče

po godinama i razumom, ispunjujući se Božjom blagodaću. A kada poraste, Kelsije praćaše svoga učitelja, svetog Nazarija , učeći se od njega višnjoj mulrosti i slažući u srcu svome njegove bogonadahnute reči i roditeljske pouke. Dečak

. Dinovije, upravitelj te zemlje, doznavši da Nazarije širi hrišćanstvo po mnogim gradovima, odmah posla te uhvatiše Nazarija zajedno sa Kelsijem, i pošto ih obojicu izbiše baci ih u tamnicu, s namerom da ih sutradan stavi na svakovrsne muke. A

pridobiše mnoge duše za Hrista. Ali đavo, ne podnoseći to, podstače idolopoklonike na gnjev, i oni ustadoše na svetog Nazarija i Kelsija, uhvatiše ih i poslaše svom neznabožnom caru Neronu. A svetitelji, stavši pred carem, jasno ispovediše

je znao da je Neron - car ljut i bezdušan, i da on nemilosrdno ubija ne samo krive nego i nevine. Upravitelj primoravaše Nazarija da pristupi i pokloni se bogovima njihovim. Ali on ne samo ne hte to učiniti nego ih i ruglu izvrže. Upravitelj naredi da

. Ali on ne samo ne hte to učiniti nego ih i ruglu izvrže. Upravitelj naredi da ga po ustima biju; i pošto mnogo biše svetog Nazarija i učenika njegovog Kelsija, baciše ih u tamnicu kod svetog Gervasija i Protasija. Nazarije se veoma radovaše što se

i da zajedno sa njima trpi okove za Hrista u jednoj tamnici. U to vreme upravitelj Anulin izvesti pismom cara Nerona o Nazariju . A car, čuvši da je Nazarije živ, silno se razgnjevi na one sluge kojima je bilo zapoveđeno da ga potope u moru. I dugo ih

na one sluge kojima je bilo zapoveđeno da ga potope u moru. I dugo ih tražaše da ih pogubi, smatrajući da su oni pustili Nazarija , ali ih ne pronađe, jer oni već behu pobegli od sveta i dobrovoljno posvetili sebe svetom služenju. Car onda napisa

onda napisa upravitelju Anulinu da Nazarija smesta pogubi. Anulin, primivši carevo pismo, izvede iz tamnice svetog Nazarija sa učenikom njegovim, svetim Kelsijem, i odseče im česne glave mačem. Jedan od vernih koji življaše u predgrađu, uze

sa svima domašnjima svojim, i česno pogrebe tela svetih mučenika u svome vrtu. Uskoro po posečenju svetih mučenika Nazarija i Kelsija stiže u grad vojskovođa Astazije, koji je išao u rat protiv Morava. [ 18 ] Ovoga nagovoriše idolski žreci da

Filip sa svojim sinom uze tela svetih mučenika i pogrebe ih u domu svome. Mošti sve četvorice svetih mučenika: Nazarija i Kelsija, Gervasija i Protasija, ostadoše tako sakrivene u zemlji, i niko nije znao o tome sve do vremena svetog

nazari

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov