logičkih konstrukcija dovodi nas do trećeg, najznačajnijeg seta pitanja koje otvara teorijska pozicija filozofije neautentičnosti kroz čiju prizmu on očigledno ideološki percipira svet. Da li je on, zarobljen u šematizam ideologije koje se prečitao

kolumni, jeste, naravno, događaj koji treba propratiti. Ali tu smo već na terenu gde se bratski susreću autentičnost i neautentičnost , vrednovanje dela i kič obrada nekoga kome još nisu postavili bistu na obližnji trg, ali ko zna, možda i hoće? Umesto

. Odnedavno sam, međutim, sklon da sistemsku grešku tražim u vinu lošeg kvaliteta. neautentičnost uverenja. Tom slabošću se može objasniti i fanatizam sa kojim se ovde ta uverenja brane, kao i tvrdoglavost sa kojom se u

slikaju vreme, mentaliteti, navike, odnosno, pojave koje su neobično-obične i tako moguće u našem dobu neautentičnosti .

čiju autentičnost na izgled nije proverila ili je utvrdila da nije autentičan, a o izostavljanju provere ili neautentičnosti ga nije obavestila. Ovaj zaključak proizlazi iz njene obaveze da s razumnom pozornošću proveri je li akreditiv koji

obrenovićevske epohe srpske istorije. neautentičnosti , koja je koren njenog postanka i njene propasti. Prva Srbija je jedan veliki lažnjak, kao što je njen prvoborac bio

Prve Srbije u odsustvu ljudskih prava i građanskih sloboda, ratnohuškačkim izlivima i ekonomskoj bedi, već u neautentičnosti , moralnom padu, duhovnoj sirotinji, kulturološkoj praznini i kompromitovanosti svake nacionalne ideje, stava i

. Njena se istina krije pod maskom naprednosti i civilizacijskih dostignuća, a u sebi sadrži isto tako jednu ogromnu neautentičnost , neorginalnost i utopiju.

, i na taj način biva neautentičan, propada u svetu koji ga okružuje. Čovek se, prema Hajdegeru, povlači u anonimnost i neautentičnost iz odbrambenih razloga.

da intenzivnije izvoze na to trziste. neautentičnost je, zapravo, ono što uzrokuje svu našu bol. Naši uslovi života nisu naš prijatelji. Oni su naš neprijatelji. Oni nas

= masovni zločini i ajhmanovsko banalno zlo. Na tome se, kao opozitu totalnom individualizmu i filozofiji neautentičnosti shvaćenoj za apsolutnu slobodu mogućnosti (koje predstavlja Milenkovićevo teorijsko veruju), završava bogatstvo

i ostalim prokuženim, politički nekorektnim osobinama i autora i izdavača, nasuprot čemu stoji kritičar filozof neautentičnosti sa sve odama homoseksualizmu, i svemu manjinskom i drugačijem, koji menja svoju supstancijalnost kako mu se ' oće, dok

ostrašćenošću, ovi mali koraci za pojedinca a veliki za čovečanstvo olako se daju preći. neautentičnosti i kritičar u intelektualnoj mogućnosti da poima da konstrukt autentičnosti, one lično doživljene, premda ne

intelektualne krivice svakog intelektualnog diskursa, a ne postavlja sebi pitanje: nije li upravo filozofija neautentičnosti , sa negatorskim stavom spram svakog identiteta koji nije apsolutno individualan, upravo jedno od najdrastičnijih

identiteta, upravo kroz zalaganje za apsolutnu individualnu slobodu koju propagira postmodernistička filozofija neautentičnosti ? Ekstremno-konformistička politička korektnost Milenkovićevih kritičkih opaski proizašlih iz primene njegovih