dela i trudove još u ovome životu primili svu nagradu od ljudi i sveta, tako, da u onome svetu nemamo šta više ni potraživati ni primati. Rečju, da nam se ne kaže na kapiji carstva nebeskoga : idite odavde, vi ste primili platu svoju Da se ne bi, dakle, to desilo s nama, te da ne bi zanavek propali sa neizbežnom propašću ovoga sveta, od koga smo i primali slavu, hvalu i

dolazak Duha kao oganj što proždire. Nad Isusom: Duh kao golub mir, nježnost, dobrota Upravo tako će se Isus postaviti prema grešnicima: nježno i s ljubavlju nebeskoga potvrđuje da je Isus Sin ljubljeni. Taj koji stoji u vodi Jordana u redu grešnika u Njemu je Očeva milina. Kad Petar bude, nakon što Isusa uhvate, u kući velikog svećenika rekao ne

vojnicima. [ 6 ] I tada bi viđena ognjena kolesnica i konji ognjeni, koji dušu ovog likujućeg pobedonosca uznesoše na nebo, i ču se glas koji govoraše: "Evo slavnog građanina nebeskoga grada "Sveto telo blaženog mučenika svirepi Jevrejin skide sa krsta i baci u more, gde se mnoga čudesa dogodiše potom. Verni usrdno tražahu tamo te čudotvorne mošti, ali ih ne

od nas otišao, nije nas ostavio. Više Nebeskoga . O tome piše u Jevanđelju ( Mt 4 1 11; Mk.1 12 13; Lk 4 1 13; i Poslanici Jevrejima 2 18 i 4 15 ). Više

izvan spasenja koje je u hristu. 35 ) nije dovoljno, opominje on svoje slušaoce, samo podići ruke prema nebu, treba ih ispružiti prema sirotima, i tada ćemo biti uslišeni od oca nebeskoga . Zlatoust ide i korak dalje, pa tvrdi da će ljudima na strašnom sudu Božijem biti postavljeno samo jedno pitanje: da li su bili milostivi ili ne. Pozajmimo Bogu milosrđe, da bismo

od ljudi, i hranjaše se travom. Zatim Danilo izobliči cara Valtazara, govoreći mu: A ti, Valtazare, Nisi ponizio srce svoje premda si znao sve ovo. Nego si se podigao na Gospoda nebeskoga , i sudove doma njegova oskvrniste pivši vino iz njih, ti i velmože tvoje i žene tvoje i naložnice tvoje. Pored toga ti pohvali bogove srebrne i zlatne, bakarne i železne, drvene i

podvižnika susreću ; Nebeskoga , mada je taj put dug i stupanjem na njega, mi moramo biti spremni na nevolje. Istina, veliki značaj imaju i druge molitve; i čovek, koji tvori Isusovu molitvu, sluša u crkvi

okreće na pramičku oblačka, na zlatnoj niti sunčevog zračka, na mreži zvjezdane paučine, u plitkom moru mjesečine . nebeskoga svoda i bez ikakvog povoda počne da se vrti, vrti, vrti, kao film na ekranu na podu, na stolu, na ispruženom dlanu, kraj nogu u prašini, na knjizi raskriljenoj, na svakoj ravnoj

Gospod zemlje. Vidite li kako, smatrajući da sebe utvrđujete evanđelskim rečima, tim istim rečima sebe razobličavate? I šta opet veli Spasitelj Petru: Daću ti ključeve carstva nebeskoga ... i ostale reči što za tim slede ( Mt. 16, 19 )? A čujte i ovo: I krstivši se, veli, Isus, iziđe iz vode, i odmah se otvoriše nebesa ( Mt. 3, 16 ). Kako se dakle otvori stvorenje zloga i

nikome drugome ne služi niti se klanja, gde su onda oni koji uvode neko drugo zlo načelo i njemu pripisuJu to starozavetno zakonodavstvo? A da je stari Zakon božanski i da je delo Nebeskoga Boga, kliče nam Pavle, propovednik istine, i govori: Eda li je zakon greh? Bože sačuvaj ( Rm. 7, 7 ). I opet: Znamo da je zakon duhovan, i saglasan sam sa zakonom Božijim po

se da i pri tom ostanemo onako kako treba, kakvi su i preci naši bili: ljudi Božiji, narod Božiji. I onda, kad dođe kraj života našega, ući ćemo u radost blaženstva Carstva Nebeskoga . To i jeste smisao i cilj našeg života. Bog vas blagoslovio

A pored toga, živeći suprotno onome što Bog zapoveda, mi nećemo hteti posle da idemo Njegovim putem. I otići ćemo u suprotnom pravcu i zaslužiti muku večnu. Ili blaženstvo Carstva Nebeskoga - "što oko ne vide, i uho ne ču, i na srce čoveku ne dođe, što je spremio Bog onima koji ga ljube" ( 1 Kor. 2, 9 ), ili muku večnu "gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi" ( Mk. 9, 44 ) .

od svakog zlog dela, reči i misli. Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus Hristos posti 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva Nebeskoga . Gospod nas uči da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od fariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu .

51 zač. ( XIII, 10 - 23 ) . nebeskoga , a njima nije dano. Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a ko nema, uzeće mu se i ono što ima. Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i slušajući ne čuju, niti razumiju. I

na Veliku Subotu nebeskoga i vojski carstva zemaljskoga. Vojske carstva nebeskoga uvek su izgledale slabije, i uvek poražene pred pobedu. Vođ vojski carstva nebeskoga, Spasitelj naš Isus Hristos, vodio