je, da parafraziram "nacifikovanog" pesnika, najskuplja balkanska reč. Ovde i leševi ubijaju. Zato se bojim naših nekropolitika .

na razmišljanje. Dehumanizacija neprijatelja je stara koliko i čovečanstvo, ali mi se čini da je dehumanizacija kroz nekropolitiku (" oni "su genocidni, dakle protiv" njih "je sve dozvoljeno) pojava nešto novijeg datuma. Ali, koliko god da je

(" oni "su genocidni, dakle protiv" njih "je sve dozvoljeno) pojava nešto novijeg datuma. Ali, koliko god da je nekropolitika odvratna pojava, ona je činjenica i s njom treba računati. Zar nije Blajburg (odvratno prozvanog "križnim putom ", kao

mladom oficiru po imenu Domagoj V. Bio je istinski dobar i dosta neurotičan kao mnogo ljudi preko kojih je prohujao dah nekropolitike i tragika 1991. Listajući dokumente kod pregleda jednog vetting inspektora, opazim da je Domagojev certifikat

, premda se ne čujemo. nekropolitike , koju tako zdušno podržavate, na štetu Srba i nas Hrvata? Zar je tako teško shvatiti da totalitarizam ne izjednačava

koju želite? Koju biste odabrali da s njom pred smrt mašete kad otkrijete da je na vašoj strani samo zastava sa amblemom nekropolitike ili« kulture »smrti? O tome je Čirjaković govorio. O tome da je ta strana nama zajednička dok se vi igrate politike u

drugi leš. Što je više leševa, argumenti u našoj perverznoj, nekropolitičkoj areni postaju jači. nekropolitika " pozajmio sam od najvećeg kamerunskog istoričara. Ačile Mbembe ga je upotrebio sa drugačijim značenjem, da opiše

opisuje i višedecenijski balkanski rat žrtvama, sve naše politike koje, umesto za rešenjima, tragaju za leševima. Nekropolitikama su preko potrebni veliki zločini, ako je ikako moguće genocidi pravi ili izmišljeni. "Nekažnjeni i zanemareni, ratni

ili služenje zločincima, u zavisnosti od toga kom nekropolitičkom ekstremu pokušate da se suprotstavite. nekropolitike su vitalne. Diskursi holokausta i genocida stalno iznova bivaju kontaminirani i prošireni. Ništa tu nije sveto.

konačno rešenje. Dekontaminacija mora da traje večno. Njen uspeh ne sme da postane moguć, jer bi značio smrt nekropolitike .

i nacifikacija Hrvata i Albanaca pre dvadesetak godina, doprinosi stvaranju crno-belih slika, najmoćnijeg oružja nekropolitike . Te slike treba da budu neuništive. Genocidnim namerama i istorijama pripisivani su atributi koji jasno sugerišu

devojčice i kaluđerice ", onda jula 1995. godine možemo da stignemo samo u Potočare. Šta drugo? nekropolitike je stepen omasovljenja krivice. Krivica je kolektivna, vole da kažu učitelji nekropolitike. Jedan njihov dobar đak

? nekropolitike . Jedan njihov dobar đak je tu ideju 2005. godine izrazio nešto slikovitije:

od mrtvog Srbina. " nekropolitike . Poslednja na sreću ne i neizbežna stanica u zloćudnom razvoju jedne nekropolitike, je (novi) masovni zločin. Zato

prihvaćene u pretposlednjoj fazi nekropolitike. Poslednja na sreću ne i neizbežna stanica u zloćudnom razvoju jedne nekropolitike , je (novi) masovni zločin. Zato naša egzistencija u svetu nekropolitika postoji samo kao hir istorije, mogućnost da