slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "nemanjićske".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
ćirilice; a za Srbe je bio antiteza Srpstva, preveravanje, i renegatstvo napram svih velikih tradicija Svetosavlja: nemanjićske ideje o zajednici Države i Nacije i Crkve u jednom i istovetnom moralnom pojmu Za Hrvate je "jugoslavizam" bio
počinje da menja u obrnutom pravcu. Pravoslavlje je, posle Savine organizacije, postalo konačno državna vera nemanjićske Srbije. Sava je u tom pogledu radio dosledno i bez imalo obzira. Bogumile je suzbio iz Srbije još njegov otac Nemanja, a
nivo celog naroda, nastojeći da u njemu razvija ljudske vrline i smisao za građanske dužnosti. Srpsku državnu misao nemanjićske dinastije stvorio je fizički Nemanja, a intelektualno Sava. Nacionalno, ili bolje rečeno, etničko jedinstvo bilo je
i slobodu zlatnu ". Čitavi naraštaji našeg naroda vaspitavani su etikom kosovske epopeje. Najveći deo mesta naše nemanjićske prošlosti, kao Ras, Prizren, Peć, Skoplje, Prilep i klasično Kosovo; najslavniji spomenici naše kulture, kao
je sasvim opravdano Jiričekovo mišljenje, da je carica majka bila posrednik u toj ženidbi, pojačavajući tako veze nemanjićske dinastije sa svojim rodom.
na Lazara, nego na Kosovo i Lazar ga ne čeka u Kruševcu, nego na Kosovu. Na Kosovu zato da predstavi celinu svoje zemlje i nemanjićske loze. Za Murata je Kosovo glavna kapija ulaska u grkljan Srbije i glavu Evrope. Muratu kapija za Evropu - Lazaru za
veze sa celim pravoslavnim elementom svoga područja. S materialnim pribiranjem išlo je i duhovno. Sva u tradiciji nemanjićske kulture, kojoj je zahvaljivala svoj postanak i sjaj, patriaršija je bila duboko nacionalna i širila je kult te stare
njihovih knjiga starostavnih. Poneli su veru u Boga, vernost pravoslavlju; ispod mraka ropstva izneli su likove nemanjićske , lazaverićske i mnoge druge, poneli ih sobom, ne kao zlatne idole nego kao duhovne likove, kroz predanje i kroz našu
Manastira, kao da su prodirale u dušu. Duguljasto lice, uokvireno malom proredom bradom, više tamne nego plave nemanjićske puti, ima ozbiljnost i daleko uprt pogled, kakav, inače, na freskama sretamo obično samo kod Hrista Vsedržitelja. U
i obezglavljeni srpski elemenat gubio se i povlačio baš u onim oblastima gde se nalazilo središte naše stare nemanjićske države. Peć, Dečani, Prizren, Mitrovica, stari Ras, Banjska, Priština, Vučitrn i tolika druga mesta dobili su
središta prema severu, odnosno uzmicanje ispred novog neprijatelja. Knez Lazar ne nastavlja punu tradiciju nemanjićske Srbije. To pokazuje, najpre, njegova titula, koja nije ni carska ni kraljevska; zatim, ni ne pokušavanje s njegove
Moštiju Sv. Jovana u 13. v., pošto je već prethodno svoju ljubav prema ovo Svetitelju pokazao podizanjem prve poznate nemanjićske crkve u čast Sv. Jovana, u kompleksu manastira Studenice. 1219. g., najvjerovatnije, u Žiču iz Nikeje stižu kao
dinasta, Nikolu Altomanovića, i zauzeo je, pošto je podelio sa Lazarom Altomanovićeve zemlje, dobar deo zemalja Nemanjićske države. Kako je Tvrtko po materi bio unuk kralja Dragutina, njemu je izgledalo, pošto je Nemanjina dinastija sa carem
Dragutina, njemu je izgledalo, pošto je Nemanjina dinastija sa carem Urošem izumrla, da je on naslednik legitimiteta Nemanjićske države, i da on treba da nasledi krunu Nemanjića. U njegovoj je državi, posle pobede nad Altomanovićem, bio jedan deo
god. Hercegovinu i 1499 god. Zetu. Nemanjićske države, blagodareći smišljenoj politici tri velika njena vladaoca: kneza Lazara (1372 1389 god.), despota Stevana