i gubitak opčinjenosti svetom (Veber). [ 6 ] Modernost se svuda shvata (i ne bez osnova) kao zapadni pronalazak, čak i lukavstvo, još jedan naziv imperijalizma i neoimperijalizma , sveobuhvatne zapadne ekspanzije i dominacije. Konflikt tradicije i modernosti se i na taj redukuje način do protivrečja prvog i trećeg sveta, zapadnjaštva i

pristupe i kulturnu praksu, kategorije tradicije i modernosti postaju samo opravdanje za prljave istorijske rabote kapitalizma u doba imperijalizma i neoimperijalizma . [ 7 ] Međutim, ne treba padati ni u suprotno pojednostavljivanje ignorišući najopštije, univerzalne aspekte konflikta tradicije i modernosti. S filozofskog

se carstva prosiruju i sopstvene slabosti prikrivaju na racun muslimana. Velike Srbije na prostoru Balkana, Americkog ali i Engleskog, Francuskog i ko zna cijeg jos neoimperijalizma u cijelom svijetu. Garasanin je koristio slabosti i raspad Otomanske odnosno Turske imperije Pentagon slabosti i pad komunisticke imperije. Prvi smatrajuci se

na samu Evropu. I ostaćemo Srbi. Evropa ne poništava već čuva nacionalne identitete. A, naravno, i lične slobode. Uz sve svoje velike mane (pojava neofašizma i neoimperijalizma , na primer), ipak je to najmirnije, najdemokratskije i najhumanije područje sveta.

koje još žive u 19. veku "prizvale pameti. (Robert Cooper," The Breaking of Nation.Order and Chaos in Twenty-first Century ", Grove Press, New York, 2003.). "Filosof neoimperijalizma " ima zadatak da svoju teoriju primeni na Srbiji, a neznalice i naivci misle da on "objektivno i nepristrasno posreduje ", nedostatak potrebne doze patriotizma i

se bitno promenio. Opet, na Zapadu sa završetkom hladnog rata posebno u Americi javile su se neke pojave kojih nije bilo ranije. Zapad je postao arogantan, neka vrsta neoimperijalizma se pojavila, u Americi sad postoji kriza unutrašnjih institucija, pitanje nezavisnosti sudstva, uticaja obaveštajnih službi... čak se pojavljuje tema da li

svoju kulturno obojenu mržnju i da je upere protiv ideoloških snaga multikulturalizma, koja predstavlja ideološku legitimizaciju trendova neokolonijalizma i neoimperijalizma .

koji u stanu zakonito žive (vlasnika, zakupca ili podzakupca) ili pismenu odluku suda. neoimperijalizma takođe su nasleđe ove grupe mislilaca

(od preduzeća, sindikata, lokalnih zajednica, do centralnih vlasti i parlamenta) i kritika atlantske (NATO) civilizacije kao volje za moć i nosioca globalnog neoimperijalizma takođe su nasleđe ove grupe mislilaca. Ukazivanje da demokratija sama po sebi (kao oblik vlasti i pravne jednakosti) nije rešenje svih problema, a pogotovo onih koje

i znamenje od profesora Hermana, čoveka lišenog taštine koji neumorno demaskira stratešku i taktičku, sistemski omogućenu i promovisanu tehnologiju delovanja neoimperijalizma .

i raspad SSSR-a, ujedinjenje i rast političkog uticaja Nemačke, snaženje desnih i klerikalnih snaga u zapadnoj a posebno Mitteleuropi [ 1 ], buđenje revanšizma i neoimperijalizma prikrivenog iza liberalne retorike, samo su neki od bitnih činilaca koji su doprineli razbijanju Jugoslavije. Značaj ovih promena u političkoj konfiguraciji

opravdanje za oružanu agresiju protiv zemalja koje se opiru globalizmu. neoimperijalizma .

propadati brže ili sporije, ali neumitno. neoimperijalizmu Amerike i njenih saveznika. Sever Kosova nije ni manje ni više važan ili značajan od Kninske krajine, zapadnog Srema, Prizrena, Bujanovca, Zrenjanina ili Sremske

(no ne baš i antizapadni) stav bio je dominantan u njegovom političkom angažmanu od 1991. g. kada je osnovana SRS. neoimperijalizma koji je mnogo perfidniji nego što je bio klasični evropski kolonijalizam. Takav pogled na zapadnu politiku, a dobrim delom i civilizaciju uslovio je njegov

ne shvata za kakvu se budalaštinu zalaže. To bi bilo nelogično jer je i za polupismenog Srbina, građanina Srbije, NATO zločinačka organizacija agresivnog američkog neoimperijalizma . Jedino objašnjenje ostaje da šef Liberalno demokratske partije ima nekog interesa da laže samog sebe. Kakvog, može se više nego naslutiti.