1453 g. otpoče poslednji napad. Dva puta Turci biše odbijeni; tada Muhamed II pusti janičare. U tom trenutku Đenovljanin Đustinijani, koji je zajedno sa carem bio duša odbrane, bi teško ranjen i morade napustiti svoje mesto, unoseći time rastrojstvo među vojnike. Car, međutim, nastavi da se hrabro bori, kada jedan neprijateljski odred, provalivši kroz tajnu kapiju zvanu Ksiloporta, napade branioce s leđa. To je bio kraj. Konstantin Dragaš junački pogibe na prodoru , obasjavši tako Vizantiju poslednjim zrakom lepote. Turci su bili gospodari grada. Tada započe u osvojenom Carigradu pljačkanje i pokolj; više od 60.000 lica bi odvedeno u ropstvo. A 30 maja 1453 g., u osam časova ujutru, Muhamed II svečano uće u vizantisku prestonicu i u Sv. Sofiji zahvali islamskom Bogu na pobedi .

; a ti, dušo, nisi ih podražavala . obasjavši ozdravi, a gluve i neme i pogrbljene rečju isceli, da bi se i ti, jadna dušo, spasla .

bogomudrih knjiga i himni i tumačenju Otačkih spisa i Sv. Pisma. U to vreme se beše pročuo po svojim podvizima, trudoljublju i mudroljublju i jedan drugi sveti muž. To beše prepodobni Pajsije Veličkovski. Kao ovaj sa juga, tako i prepodobni Pajsije beše došao nešto pre njega u Sv. Goru iz severnih, ruskih i moldavskih krajeva, sa istim ciljem: da tu nađe duhovne hrane svojoj gladnoj duši i da nahrani i druge sa prebogate otačke trpeze. I kao što se dve munje ukrštaju na nebu obasjavši svojom svetlošću u tamu pogruženu vaseljenu, tako i ova dva ognjena bogoiskatelja: jedan obasja južne a drugi severne krajeve. Dirljivo je čitati sa koliko je samopožrtvovanja i ljubavi tražio i sabirao po Sv. Gori prepodobni Pajsije zaboravljene rukopise svetootačkih dela A kad izuči jelinski jezik, on sabra mnoge svete knjige i monahe oko sebe, požive s njima u manastiru Simonopetri i njime osnovanom Skitu Sv. proroka Ilije, pa otputova sa saborom svoje bratije u

povike. Gde ste? Javite se Petar osmotri figuru ispred sebe. Nije se micala. Stajala je nepomično i ćutala, kao biće iz druge dimenzije. Nekoliko svetlosnih mlazeva prošara prostor ispod krova. - Profesoreeee Bezbedni ste, dojava o bombi je bila lažna Bomba? začudi se Petar. Zato sva ova panika, i mrak, i bezizlaz. Privremeni su, obradovao se, kao i ova pojava ispred ... - Ovde sam odvaži se da odgovori. I još neko ... Figura se ne pomeri, kratak rez svetlosti prelete preko nje obasjavši konture koje su ... Nesumnjivo ... Bile ljudske. - Ostanite gde ste iz blizine se javi vedar glas. - Naći ćemo vas Naći će me obradova se Petar. Ali kako kad sam ja sakriven? Uvučen u mini-dimenziju. Jednu od šest. Ili koliko ih već ima. Nema me, i zato sam bezbedan. U ovoj tami koja se ljulja ... Kulisa se zaklati i prelomi, figura se pokrenu i krenu ka njemu. - BuuuUUUmmmMMM odjeknu sa razdelom. Višestruko prelomljena i prejaka svetlost ga zaseni i podiže uvis. Video je

ima svoj kamp nedaleko od starta, sa punom infrastrukturom i mogućnošću noćenja pred regatu . obasjavši trojicu apostola i dvojicu proroka. I obasjavši kroz njih i preko njih svu vasionu », rekao je on .

i mogućnošću noćenja pred regatu . obasjavši kroz njih i preko njih svu vasionu », rekao je on .

je međutim rđavo i vrlo pogrešno: Zakon prirode je bio i ostao isti i nepromenljiv. Ostavi Gospod Sebi i u naše dane muževe vrlo mnoge, koji, ne priklonivši koleno svoje onome što se po zemlji vuče, zasijaše svetlošću života u slavu Nebeskoga Oca, postavši svetilnici u svetu, koji imaju u sebe reč života. Tako bi i sa Slovenskim narodima koji, budući još neprosvećeni Svetlošću Istine, primiše od Boga Oce blažene i Učitelje, koji ugodivši životom i rečju Bogu prosvetiše ih , obasjavši ih učenjima i čudesima. Zapisati, kaže blaženi Teofilakt, arhiepiskop Ohridski, njihov život - veoma je poželjno, ali i iznad naših moći. Zato nam isti taj blaženi muž Teofilakt predlaže "malo" iz života jednog od učenika ravnoapostolnih prosvetitelja Slovenskih Kirila i Metodija, Sv. Klimenta Ohridskog, da bi time kako sam kaže, posvedočio čovekoljublje i blagodat Boga našeg, Boga koji je sa nama i koji će sa nama biti u sve dane našeg života do kraja veka, po obećanju, i

laka . obasjavši njegovo lice; njegov veštački nos počeo je da se razmekšava, sve dok mu, još dok je govorio, nije spao ...